Изложба слика из циклуса „Маутхаузен 106621“ Милоша Бајића у Галерији ДОМА ЈНА. Радови које је чувени сликар направио као логораш после пола века опет у јавности
У галерији Дома Војске Србије отворена је изложба слика из циклуса великог формата „Маутхаузен 106621“ Милоша Бајића (1915-1995), која је пре тачно пола века, у том истом простору, тадашњој Галерији Дома ЈНА, премијерно представљена јавности.
Реч је о изабраним делима нашег чувеног сликара и професора, заробљеника злогласног концентрационог логора, а те 1967. Београд је први пут имао прилику да види 15 аутентичних цртежа насталих у време његовог заточеништва. Под симболичним називом „Између каменолома и крематоријума“, 14 слика Милоша Бајића и четири цртежа и данас сведоче о великој голготи и страдању, а публикација која прати изложбу својеврсни је репринт издања из 1975, уз додатак изабраних цртежа из заточеништва доспелих до аутора после ослобођења.
Културни догађај посвећен изузетном уметничком ствараоцу, зачетнику модернизма у српском послератном сликарству, уприличило је и премијерно приказивање дела дугометражног документарца његовог сина, редитеља Дарка Бајића, „Маутхаузен 106621“. На овом филму, који је још у фази рада, како је изјавио, почео је да ради пре готово пола века. Иницијативом породице Милоша Бајића, прошле године започела је и реализација интернационалног пројекта „Маутхаузен“, који осим документарног филма о страдању људи у логорима током Другог светског рата садржи и део посвећен обележавању пола века од премијерног приказивања изложбе Милоша Бајића „Маутхаузен 106621“.
– Страхоте овог логора видео сам само на цртежима и сликама, јер мој отац о томе није хтео да говори. Из његових дела покушао сам да разумем како је уопште успео да их преживи. Мислим да су га те линије, ти цртежи, којих је кришом нацртао преко 150, и који су обележили читав његов опус, одржали у животу. Они су сачувани захваљујући пријатељима мог оца, логорашима који су испразнили једну боцу противпожарног апарата, и ту скривали цртеже и сва битна документа која су желели да сачувају – изјавио је Бајић.
Милош Бајић ухапшен је у Београду 1943. као илегалац, после логора на Бањици пребачен је у Маутхаузен, где је носио број 106621. Страшне злочине, смрт, и своју сопствену драму, забележио је кроз цртеже. Они су до данас остали, како је сам Милош Бајић записао, трајни документ о времену посрнућа људскости, милосрђа и самилости.
По речима Дарка Бајића, он је прве материјале за овај документарац снимио као двадесетогодишњи аматер, када је пратећи очеве приче први пут посетио Маутхаузен.
– Главни разлог настанка овог филма је да се зло не заборави, јер живимо у времену правдања злочина, ширења националних мржњи и крајње деснице, како у нашем окружењу, тако и широм Европе – истакао је Бајић.
Изложба је отворена до 27. новембра.
МАНИПУЛАЦИЈЕ ИСТОРИЈОМ
– Документарац „Маутхаузен 106621“ није само интимна прича. Људи су склони забораву, а историја се често своди само на број жртава. Помињу се милиони или стотине хиљада страдалих, као да су они роба која је негде искоришћена и продата. Људске судбине постали су бројеви, слични онима које су носили логораши – истакао је Дарко Бајић.
Аутор: Р. Р.
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести: