Данас су показали да за српске жртве нема правде!
Данас су показали да, иако бранећи своја огњишта, ми смо ти који су чинили злочин!
Ми смо за њих великосрпска агресија! Злочинци!
За правосуђе у овој земљи има само једна истинa и то да је Насер Орић херој!
Херој који је под својом командом заклао Владимира Гајића од само четири године!
Под својом командом заклао Слободана Стојановића од 12 година!
Под својом командом отјерао у логор дјецу од само седам мјесеци!
Под својом командом на Божић 1993. године ушао у село Кравице и починио стравичан масакр!
Под својом командом спалио, покрао, опустошио и гробове прекопао.
Под његовом командом од 1992 до 1995 године у више наврата, нападнута су села и засеоци :
Бљечева, Коњевић поље, Магашићи, Сандићи, Лозничка ријека, Загони, Биљача, Хранча, Јежестица, Залужје, Факовићи, Баљевићи, Сикирић, Бјеловац, Брана Бачићи, Шиљковићи, Осмаче, Међе, Опарци, Обади, Ратковићи, Магдовићи, Калудра, Брађевина, Брежани, Крњићи, Сасе, Залазје, Миланова воденица, Подравање, Бјеловци,Кравице.
Свједоци су ту, али као да их нема. Као да никада нису ни постојали.
За суд Босне и Херцеговине, Насер Орић је херој!
Они нису и никада неће видјети његове оквављене руке малог Владимира и Слободана!
За суд Босне и Херцеговине он је златни љиљан.
Исти онај Златни љиљан којим је окићен послије масакра.
Живимо у свијету гдје крволочне звијери ходају слободно.
Живимо у свијету гдје, када браниш своје огњиште од шејтана, настрадаш и још те окриве.
Живимо у свијету гдје се истина прећуткује а лаж велича.
Жалим нас!
Жалим све оне пале хероје из отаџбинског рата који су дали животе за нас.
Пали су за боље сутра, за отаџбину, за слободу.
Жалим нас, јер смо их заборавили!
Слава им и хвала!
Аутор: Сандра Благић