ЗАГРЕБ – Помирење Срба и Хрвата и успостављање трајно добрих односа Србије и Хрватске неопходно је и било би логично из низа разлога, а ако се то не догоди у догледно време, сваке наредне године ће им бити још теже, биће све мањи и изолиранији, поручио је хрватски историчар и професор на Универзитету у Загребу Твртко Јаковина.
У ауторском тексту у загребачком Гобусу, Јаковина указује да Срби и Хрвати вековима живе и живеће једни уз друге па би, каже, било неиздрживо, поражавајуће, остану ли међусобни односи још дуго напети, испуњени сумњичењем, непрестаним страховима и неповерењем.
„Хрватској је стабилна и богата Србија везана за Запад, што раније чланица Европске уније, једнако важан циљ као што би то требао да буде и за саму Србију”, наводи аутор и додаје да је „Србија далеко од Европе, фрустрирана сиромаштвом и незадовољна (једнострано проглашеном) независношћу Косова, знатно би лакше могла да искористи хаотично стање у најмлађој европској држави (Хрватској), заоштри односе с Приштином”.
То би, сматра Јаковина, било погубно за хрватски туризам, а то значи и за целокупни економски живот у Хрватској.
Уколико Хрватска, али и Србија и међународна заједница желе икада да расплету прилике у Босни и Херцеговини, неопходно је, каже, најпре помирити Србију и Хрватску и то не само тако површно, већ искрено, с пуном свешћу веома великих улога.
„Искрено помирење Срба и Хрвата данас је важније за међународну заједницу него што је било пре десетак година. Најважније је то због Балкана, али и онога што се збива на истоку”, каже Јаковина посебно апострофирајућу Русију за коју каже да данас има далеко важнију улогу, агресивнија је и присутнија него у време Јељцина и раног Путина.
Аутор указује да у свету који је нестабилнији него пре, богатија, стабилнија, европска Србија Хрватској је, истиче, потребна жели ли и сама задржати стабилност.
Напомиње да би Србија Хрватској могла да помогне и са по којим радником јер, каже, „гастарбајтери” из Србије не траже време прилагођавања.
„Хрвати и Срби говоре језике којим се разумеју, читају се – под условом да текстови нису на ћирилици – без потешкоћа. Помирење Србије и Хрватске било би важно за наше високо школство, за заједничке наступе, за боља такмичења на културном плану, обезбедило би бољу културну понуду, боља позоришна гостовања и филмове, било би то одлично тржиште за наше музичаре”, навео је Јаковина.
Помирење Срба и Хрвата важно је и зато што ће у том случају Хрватска бити стабилнија изнутра. Без обзира на то што је број Срба данас у Хрватској знатно мањи и у хрватској политици више немају ни издалека онако важну улогу какву су имали, без њих није могуће формирати владу или већину у Сабору.
„Бољи међудржавни односи олакшали би или умањили дискриминаторске праксе према српској мањини у Хрватској, али и обрнуто. Искрено добри односи двеју држава осигурали би здравију климу унутар обеју држава, смањили би напетости унутар оба друштва”, истакао је Јаковина.
У даљем набрајању разлога због којих би Србија и Хрватска требало да се помире, али искрено, Јаковина наводи и да би обе земље биле важније за Европу и свет.
Учврстиле би, каже, мир, обезбедиле претпоставке за веће благостање, омогућиле стабилност Босне и Херцеговине и обезбедиле сретније унутрашње прилике у обе државе.
„Ако је врло извесно да ће граница Србије и Хрватске у догледној будућности бити попут границе између Хрватске и Словеније, било би добро да што више заосталих питања, дунавских ада и хрватских џепова на војвођанској страни рашчистимо пре него што Београд дође надомак Брисела”, сматра Јаковина.
Помирење Срба и Хрвата требало би да буде такво да га не пољуља свако хапшење бранитеља, да се не помињу жестоким изјавама везаним за прошлост без обзира да ли је у питању Јасеновац, Вуковар или Олуја.
И сарадња српских и хрватских партија у Хрватској добра је за земљу, па и односе двију држава, али она мора доносити више резултата од издашног финансирања српских активности у земљи, сматра аутор и додаје:
„ Она мора бити залог да ће се инциденти као плоча ‘За дом спремни’ у Јасеновцу уклонити, а да ће ХДЗ-овски званичници бити спремни да учине барем неки гест у вези с победом Хрватске у антифашистичкој борби”.
Указао је да је такав гест у време актуелне хрватске власти потпуно изостао, што сматра најлошијим за саме Хрвате, али и за међунационалне односе.
У том помирењу, сматра Јаковина, Хрватска и Србија би могле да крену од чињенице да су наша главна отворена питања затворена.
Увек ће, каже, бити оних који ће Србе у Хрватској називати „гостима” у земљи у којој живе вековима и на такве треба рачунати јер такви никада неће бити за логична и мирољубива решења.
Зато их, истиче, не треба имати ни у врху власти.
„Било би исто тако лакше кад би обе цркве, Српска православна и Католичка црква у Хрвата, биле спремне јасније и више да делују у складу с оним што би од њих тражило њихово послање, на помирењу, љубави”, навео је и додао да би држава при том требало да води рачуна о клими у друштву, не о стању унутар Цркве.
„Пуно је разлога зашто би било логично и добро да се Хрватска и Србија помире, да обе државе покушају бити сличније Француској и Њемачкој, а не Индији и Пакистану. Оно што је логично не значи да је увек и најизгледније. Оно што доноси добробит и зацељење рана не значи да може надјачати национализме и политичке интересе који су искључиви и рушилачки. Пролазак времена и чињеница да ће нешто бити теже касније не мора деловати на оне који доносе одлуке”, навео је, између осталог, Јаковина.
(Танјуг)
Извор: ВИДОВДАН