Hrvatski istoričar: Da li je vreme za trajno pomirenje Srbije i Hrvatske?

ZAGREB – Pomirenje Srba i Hrvata i uspostavljanje trajno dobrih odnosa Srbije i Hrvatske neophodno je i bilo bi logično iz niza razloga, a ako se to ne dogodi u dogledno vreme, svake naredne godine će im biti još teže, biće sve manji i izoliraniji, poručio je hrvatski istoričar i profesor na Univerzitetu u Zagrebu Tvrtko Jakovina.

U autorskom tekstu u zagrebačkom Gobusu, Jakovina ukazuje da Srbi i Hrvati vekovima žive i živeće jedni uz druge pa bi, kaže, bilo neizdrživo, poražavajuće, ostanu li međusobni odnosi još dugo napeti, ispunjeni sumnjičenjem, neprestanim strahovima i nepoverenjem.

„Hrvatskoj je stabilna i bogata Srbija vezana za Zapad, što ranije članica Evropske unije, jednako važan cilj kao što bi to trebao da bude i za samu Srbiju”, navodi autor i dodaje da je „Srbija daleko od Evrope, frustrirana siromaštvom i nezadovoljna (jednostrano proglašenom) nezavisnošću Kosova, znatno bi lakše mogla da iskoristi haotično stanje u najmlađoj evropskoj državi (Hrvatskoj), zaoštri odnose s Prištinom”.

To bi, smatra Jakovina, bilo pogubno za hrvatski turizam, a to znači i za celokupni ekonomski život u Hrvatskoj.

Ukoliko Hrvatska, ali i Srbija i međunarodna zajednica žele ikada da raspletu prilike u Bosni i Hercegovini, neophodno je, kaže, najpre pomiriti Srbiju i Hrvatsku i to ne samo tako površno, već iskreno, s punom svešću veoma velikih uloga.

„Iskreno pomirenje Srba i Hrvata danas je važnije za međunarodnu zajednicu nego što je bilo pre desetak godina. Najvažnije je to zbog Balkana, ali i onoga što se zbiva na istoku”, kaže Jakovina posebno apostrofirajuću Rusiju za koju kaže da danas ima daleko važniju ulogu, agresivnija je i prisutnija nego u vreme Jeljcina i ranog Putina.

Autor ukazuje da u svetu koji je nestabilniji nego pre, bogatija, stabilnija, evropska Srbija Hrvatskoj je, ističe, potrebna želi li i sama zadržati stabilnost.

Napominje da bi Srbija Hrvatskoj mogla da pomogne i sa po kojim radnikom jer, kaže, „gastarbajteri” iz Srbije ne traže vreme prilagođavanja.

„Hrvati i Srbi govore jezike kojim se razumeju, čitaju se – pod uslovom da tekstovi nisu na ćirilici – bez poteškoća. Pomirenje Srbije i Hrvatske bilo bi važno za naše visoko školstvo, za zajedničke nastupe, za bolja takmičenja na kulturnom planu, obezbedilo bi bolju kulturnu ponudu, bolja pozorišna gostovanja i filmove, bilo bi to odlično tržište za naše muzičare”, naveo je Jakovina.

Pomirenje Srba i Hrvata važno je i zato što će u tom slučaju Hrvatska biti stabilnija iznutra. Bez obzira na to što je broj Srba danas u Hrvatskoj znatno manji i u hrvatskoj politici više nemaju ni izdaleka onako važnu ulogu kakvu su imali, bez njih nije moguće formirati vladu ili većinu u Saboru.

„Bolji međudržavni odnosi olakšali bi ili umanjili diskriminatorske prakse prema srpskoj manjini u Hrvatskoj, ali i obrnuto. Iskreno dobri odnosi dveju država osigurali bi zdraviju klimu unutar obeju država, smanjili bi napetosti unutar oba društva”, istakao je Jakovina.

U daljem nabrajanju razloga zbog kojih bi Srbija i Hrvatska trebalo da se pomire, ali iskreno, Jakovina navodi i da bi obe zemlje bile važnije za Evropu i svet.

Učvrstile bi, kaže, mir, obezbedile pretpostavke za veće blagostanje, omogućile stabilnost Bosne i Hercegovine i obezbedile sretnije unutrašnje prilike u obe države.

„Ako je vrlo izvesno da će granica Srbije i Hrvatske u doglednoj budućnosti biti poput granice između Hrvatske i Slovenije, bilo bi dobro da što više zaostalih pitanja, dunavskih ada i hrvatskih džepova na vojvođanskoj strani raščistimo pre nego što Beograd dođe nadomak Brisela”, smatra Jakovina.

Pomirenje Srba i Hrvata trebalo bi da bude takvo da ga ne poljulja svako hapšenje branitelja, da se ne pominju žestokim izjavama vezanim za prošlost bez obzira da li je u pitanju Jasenovac, Vukovar ili Oluja.

I saradnja srpskih i hrvatskih partija u Hrvatskoj dobra je za zemlju, pa i odnose dviju država, ali ona mora donositi više rezultata od izdašnog finansiranja srpskih aktivnosti u zemlji, smatra autor i dodaje:

„ Ona mora biti zalog da će se incidenti kao ploča ‘Za dom spremni’ u Jasenovcu ukloniti, a da će HDZ-ovski zvaničnici biti spremni da učine barem neki gest u vezi s pobedom Hrvatske u antifašističkoj borbi”.

Ukazao je da je takav gest u vreme aktuelne hrvatske vlasti potpuno izostao, što smatra najlošijim za same Hrvate, ali i za međunacionalne odnose.

U tom pomirenju, smatra Jakovina, Hrvatska i Srbija bi mogle da krenu od činjenice da su naša glavna otvorena pitanja zatvorena.

Uvek će, kaže, biti onih koji će Srbe u Hrvatskoj nazivati „gostima” u zemlji u kojoj žive vekovima i na takve treba računati jer takvi nikada neće biti za logična i miroljubiva rešenja.

Zato ih, ističe, ne treba imati ni u vrhu vlasti.

„Bilo bi isto tako lakše kad bi obe crkve, Srpska pravoslavna i Katolička crkva u Hrvata, bile spremne jasnije i više da deluju u skladu s onim što bi od njih tražilo njihovo poslanje, na pomirenju, ljubavi”, naveo je i dodao da bi država pri tom trebalo da vodi računa o klimi u društvu, ne o stanju unutar Crkve.

„Puno je razloga zašto bi bilo logično i dobro da se Hrvatska i Srbija pomire, da obe države pokušaju biti sličnije Francuskoj i Njemačkoj, a ne Indiji i Pakistanu. Ono što je logično ne znači da je uvek i najizglednije. Ono što donosi dobrobit i zaceljenje rana ne znači da može nadjačati nacionalizme i političke interese koji su isključivi i rušilački. Prolazak vremena i činjenica da će nešto biti teže kasnije ne mora delovati na one koji donose odluke”, naveo je, između ostalog, Jakovina.

(Tanjug)

Izvor: VIDOVDAN