Потомцима Чедомира Чакаревића враћена имовина. После 70 година враћено 8,66 хектара њива
После две и по деценије обијања прагова архива, судова, општинске и државне администрације, Душица Петровић (87), пензионисани професор српског језика из Београда, успела је да у име осам потомака свештеника Чедомира Чакаревића (1870-1954), из нововарошког села Штитково, врати 8,66 хектара њива, које је партизанска власт одузела 1946. године.
– Није ми до имања, јер сам стара и далеко од завичаја, али због свега што је учињено нашој породици морам истрајати у томе да се задовољи правда – говорила је Душица репортеру „Новости“ пре две деценије.
Сада, кад је правоснажном пресудом Агенције за реституцију, Подручне јединице у Крагујевцу, враћена земља у пољу Рујишта, под Чемерницом, протина унука не крије задовољство:
– Пресуда је морална сатисфакција. Срећна сам што је после 70 година земља опет наша. Али колико сам само имала непријатности тражећи да се исправи неправда.
Враћено земљиште било је у поседу Земљорадничке задруге „Увац“, из Божетића, а ту је и 8,5 хектара шума, које је Задруга незаконито продала приватницима пре неколико година. Душица Петровић и још седам наследника – Милена Ђурић, Слободан Јоксимовић и Олга Мартиновић из Београда, Милица Јовановић из Лесковца, Ана Лазић из Рипња и Дарко и Предраг Јоксимовић из Онтарија у Канади – спремају тужбу за враћање и тог поседа или плаћање накнаде.
Годинама трагајући за документацијом, наследници су сазнали да је Месни народни одбор Штиткова донео 8. фебруара 1946. године „реферат“ о одузимању 17 хектара, јер „власник није земљорадник“. Само месец дана касније, Аграрни окружни суд у Новом Пазару потврдио је одлуку, остављајући проти и породици само три хектара земље.
– Тадашње власти су у једној оптужници помињале да је свештеник Чедомир „народни непријатељ“! А да је било чиме упрљао руке и образ – како би на Госпојину 1949, у присуству заменика министра вера у Влади Србије и бројног свештенства у Штиткову добио напрсни крст, донет из манастира Милешева. Како је као „народни непријатељ“ 1949. године добио пензију од 9.500 динара и право да сваке године иде на лечење у бању – подсећа унука Душица.
Хроничар подјаворског краја Бошко Копуновић из Ужица каже да је прота Чедомир са 17 година био први учитељ у илегално отвореној школи у Штиткову, а олтару је служио 54 године. Уз то, радио је као повереник Краљевине Србије у Старом Влаху од 1887. до 1912. године и био веза са крајевима под Отоманском царевином, а учесник је и Раоничке буне и Првог балканског рата.
– Као патриоти и народном трибуну, који је организовао отпор против зулума ага и бегова, прота Чакаревић је два пута био на списку Турака за убиство, жандарми Аустроугарске су га 1915. интернирали у логор Ашах, где је дочекао ослобођење, а нашао се и на нишану усташа за ликвидацију 1941. године – наглашава Копуновић.
ОРУ ФРОНТ И ПАРТИЈА
У књизи „Старовлашка умовања“ записана је анегдота:
Чланови месног народноослободилачког одбора саопште свештенику Чеду Чакаревићу, из Штиткова:
– Друже попе, од данас не можеш да ореш њиве у Рујиштима!
– А ко ће, браћо и комшије, да их оре?
– Ораће фронт и партија!
Аутор: Д. ГАГРИЧИЋ
Извор: НОВОСТИ