Изоловани случај, писмо Предсједници Хрватске

Замислите, и ја сам „изоловани случај.“ Или боље рећи, један од 500.000 (пет стотина хиљада) српских „изолованих случајева“ у Хрватској.

Кажете моја Предсједница, да, моја шта хоћете, све док се не одричем држављанства Хрватске, да је ово са А-ХСП (аутохтоном, изворном, усташком, фашистичком…) изолован случај и да томе не треба придавати значајну пажњу.

Хајде да Вам вјерујем, бити ћу непажљив. Нећу спомињати „шачицу модерних усташа.“ А и што би? Не живим у Хрватској, нисам оспорио да Хрватска као самостална, неовисна, независна, како год ми називали ту државу има право у оквирима својих граница ради шта хоће – све док траје. Да ли ће на граничним прелазима сутра умјесто „добро дошли“ писати „за дом спремни“ одлучити ће Хрватска демократска влада позивајући се на „хрватски антифашизам.“ Ја их нећу читати. Заокупљен сам другим мислима.

Чудног ли данас антифашизма у Хрватској? Гдје нестадоше Хрватски антифашисти?

У једном од „изолованих случајева,“ биће да је то било 13. априла 1941. године шачица „старомодних усташа“ стиже у Хрватску. Прво у Карловац на конак, а затим у Загреб на пуно конака. Није га, кажу моји школски извори пратило много „војника,“ само „поглавникова емигрантска пратња.“ Није Анте имао времена тог 15. априла 1941. да се прошета по Плацу Бана Јелачића, ни потребе да „слави“ легендарног предсједника Америке – Френклин Д. Русевелта, био је заокупљен важнијим пословима.

Два су била у приоритету: Очистити Хрватску од „накота“ и платити Муслонију дугове. Први се рјешава зна се како, а други исто лако. У оба случаја системом „трећина.“ Да не спомињем српске жртве, приписати ће ми да сам националиста (а до данас број побијених, прекрштених и пресељених Срба није утврђен, до данас се гађамо „научним свједочењима и лажемо себе и друге) овом приликом прозивам Римски уговор. Угланцани Хрватски повјесничари пишу да је Хрватска „била присиљена“ 1941. одрећи се Далмације, Крка, Раба, Корчуле, Биограда, Шибеника, Сплита, Чиова, Шолте, Мљета и дијелова Конавле и Боке Которске у корист Италије. И захтјев НДХ да Сплит и Корчула имају заједничку хрватску и талијанску администрацију Талијани су одбили.

Не, није Хрватска била присиљена Предсједнице на одрицање него је била доведена пред готов чин. На Кордуну се тако нешто звало „врати коко што си позобала.“

У то вријеме, вријеме „Хрватскога новог буђења“ ту, надомак ваших „двори“ усташе су невиђеним мучењима подвргле сестре Баковић (Рајку и Зденку). Рајка је била повјерљиви курир покрета отпора. Умрла је од посљедица мучења, а Зденка је видјевши да јој нема сестре извршила самоубиство. Хрватска је 1990. године у центру Загреба успјешно изоловала њихову малу уличицу „Пролаз сестара Баковић.“

Сада се враћам осталим „изолованим случајевима.“ Шачица „Павелићеве пратње“ у облику „изолованог случаја“ кроз неколико дана, већ у априлу 1941. прераста у покрет. Велики дио Хрватског народа кличе Хитлеру, Њемачкој солдатески која улази у Загреб. Грађани од среће плачу, радују се и падају у несвијест… усташе оштре ножеве, штеде муницију и у пракси доказују како се Хрватска држава чисти.

Ко потамани Србе у Хрватској, да ми је сазнати па умријети?

Данас ми чудни гласи говори да је са Павелићем дошло мање „црнокошуљаша“ него што их је ‘одало тог 26. вељаче 2017. у Загребу за Драженом Келминцем. Службени извори тврде да је Дражен „ухићен,“ а ја би волио да је ухапшен. Ухићени Хрвати се неријетко и одмах пуштају, а ухапшени Срби из Хрватске се задржавају, често и дуже од суђења и живота.

Ето моја Предсједнице, о чему ја мислим. Ко то крену 1941. године за „изолованом“ шачицом усташа „којој нико није придавао неку значајну пажњу?“ Мој ћаћа није.

Ко се једном опече и на хладно пири, Предсједнице.

И да се вратим „своме“ изолованом случају: Изоловали сте мој народ и мене из устава 1990. године. И нека сте. Свеједно сте тамо свашта написали, па шта ћемо вам, ми Срби у тако важном акту и тренутку?  Онда сте нас „изоловали од рада.“ Подјелисте на стотине отказа српским кадровима у Хрватској. А и нека сте, било је и Хрвата који нису радили.

Затим нас прозваште „побуњеницима, комунистичко – четничком багром,“ накотом који опет устаје, југо војском па нас с тог наслова изоловаште, од Загреба, Сабора, Владе, новца…
Онда Срби сами себе изоловаше правећи државу по Вашој мјери, а не по својој потреби. Ископашмо ровове на кривом мјесту и изоловашмо се 4. пуне године од свијета, живота и од правде…

Раду Кончара, послије Николе Тесле другог великог бренда Хрватске, претходници ових „црнокошуљаша“ су изоловали од живота. Успио је само повикати – „милости не тражим, нит би вам је дао.“ И Николе Тесле споменик је Хрватска изоловала. Није на мјесту гдје је некад био.

Па нас госпођо Предсједнице Ваш Врховник г. Фрањо отјера у изолацију. Изоловаше нас по Србији у сабирним центрима, избјегличким камповима, радничким баракама, спортским дворанама… свуда нас изоловаше. Од Петриње до Пећи, од Слуња до Подујева…

Предсједнице, из свога кабинета сте изоловали бисту Јосипа Броза, умјетничко дијело Аугустинчића наругавши се тако великом хрватском кипару, академику, ликовном педагогу. (А глава „доживотног предсједника“ заједно са тијелом у Београду труне.) У Хрватској су бојовници, драговољци и „домољупци“ у посљедњем рату са земље Хрватске изоловали три хиљаде споменика антифашизму. Модели ових споменика се налазе у свим музејима свијета. Не треба им давати посебни позорност, усамљени су, зар не?

Када сам се повеселио да је све готово Хрватска „изолова“ српску земљу у Хрватској. Даде јој лијепо, умјетничко име – Простор посебне друштвене скрби. Нацрташте границе опћина, прописаште збрињавање (у договору са српским кадровима, на жалост) па нас ућераште (ружнија ријеч за изолацију) у малу кућицу крај велике – запаљене. Велику кућу сте изоловали са земље… и нека сте, шта су нам требале толике куће по Хрватској.

Изоловаште, а то није неки посебан случају, не треба му давати медијску пажњу и наше, српске станове на „Земљи посебне скрби“ и у градовима у којима живјеше српска интелигенција као не заобилазни дио Хрватске науке, културе, стварања. Те станове дадоште „изолованим хрватским ратницима.“ И нека сте, шта ће нам толико станови кад се рађало по једно, највише двоје српске дјеце, а станови за петеро…

Онда изоловаште самозване вође Српског избјегличког народа, од народа, подстичући их да са народом разговарају преко интернета…И на крају: посебно ми тешко пада Предсједнице, и то никако да преболим што се спремате изоловати српска гробља која свједоче о Хрватској повјести. Е, ту немате право ни са једне стране. Нисмо мртве претке могли нигдје возити. Сарањивали смо их више од 400 година по селима, по нашим прљугама… ма и нисмо Предсједнице, за разлику од кућа ништа ширу ни дубљу раку копали него исту наку у какву се сарањују Хрвати. Нисмо начињали Хрватску земљу – непотребно.

Ето, разумијем Вашу изјаву Пресједнице. Али не разумијем зашто се бавите „лудизмом“ те „минорне“ групе за коју је Рузвелт предлагао међународни протекторат. Што уопште придајете пажњу том „малом скупу“ који сва Хрватска власт унапријед осуђује, а не поклањате ни тренутак пажње овом моме, једном од пет стотина тисућа изолованих случајева.

Изгледа Предсједнице да се ми уопште не разумијемо? Да није Ваш дух са тим безначајним скупом, те свете недјеље марширао улицама Загреба.

Пуно Вас поздрављам!

Изоловани Никола Кобац

Бања Лука, 28. вељаче у фебруару 2017.

Извор: Српски народни форум

Везане вијести:

Никола Кобац: Крвава и пуста је ово земља | Јадовно 1941.

Никола Кобац: Моја неизговорена (недозвољена) бесједа на …

Никола Кобац: И ја сам за дом спреман, на други начин – ако ми …

Никола Кобац: Крвава и пуста је ово земља | Јадовно 1941.

„(Х)ИСТОРИЈА ОСУШЕНЕ ЗБИЉЕ“ – О СТРАТЕГИЈИ „НОЖА И …