Најновије вијести

Почетна » Најновије вијести

Дете ријалитија

13. јун 2026.

Једно такво дете постало је видљиво тек када се појавило у ријалитију. И опет не због тога што је тамо испричана прича о Петровачкој цести, нити зато што се неко озбиљно заинтересовао за судбину породице Стијеља. Мало која појава у Србији данас тако успешно уједињује људе као презир према ријалити програмима. Они су постали најлакши начин да човек покаже како припада пристојнијем и културнијем делу друштва. Довољно је одредити се, дистанцирати и згрозити се над тим феноменом. Евентуално додати како је некада било више културе, више укуса и више памети. Ово није још један такав ламент над културним суновратом. Више је упирање прстом у ту лицемерну, фарисејску позицију наводне интелектуалне

Миострах: Трагом предака

12. јун 2026.

Био сам у Миостраху, а да до пре неколико месеци нисам ни помишљао да ћу икад тамо отићи. Идеје за многе наше подухвате зачете су у кафани. И за овај мој. А повод је био текст из „Печата“… Пише Мирослав Максимовић Може ли страх бити мио? Не знам, можда и може. Моја мајка је, годину-две пред смрт, а после можданог удара, рекла да осећа да је читавог живота била у неком тихом страху. Од чега? Од људи? Родила се у месту које се зове Миострах. И ту је, у четрнаестој години, завршила први живот. Други је, до осамдесете, провела, у чудном страху, а да никад више није отишла тамо. Живот

Књига „Хронологија зла“ улази у завршну фазу

12. јун 2026.

Драги пријатељи, са великом одговорношћу и дубоким осјећањем дуга према нашим страдалим прецима, обавјештавам вас да књига „Хронологија зла“, посвећена страдању српских цивила 1941. године на простору Подмајевице, Мајевице, Посавине и Семберије, улази у своју завршну фазу. Пише: Милутин Тешановић Планирано је да предпродаја књиге почне већ у јулу, док ће промоције кренути у септембру. Посебно је важно што ће, уз промоције, по школама бити организовани и часови историје на ову тему, како би млађи нараштаји сазнали истину о страдању невиних људи, жена, дјеце и стараца, чија имена не смију остати заборављена. Ово није само књига.Ово је наш заједнички завјет памћења. Зато молим све пратиоце, потомке страдалих, мјештане и све

Дођите до Шаранове јаме у суботу 20. јуна 2026, јер нисмо заборавили

12. јун 2026.

Са благословом Његовог Високог Преосвештенства, Митрополита горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и пете годишњице од почетка Покоља, молитвеним сјећањем на мученике пострадале на Јадовну, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2026.“, Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања и памћења на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали. У суботу 20. јуна 2026, над Шарановом јамом на Велебиту, седамнаесту годину за редом, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за не мање од 38.000 православних Срба, побијених у комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг у периоду од 11. априла 1941. до 20.

На челу колоне ношен је крст освештан у Молу, родном месту владике Саве (Фото: лична архива)

Борис Беговић: Уздизање крста над Катином јамом

11. јун 2026.

Поводом годишњице мученичке смрти епископа горњокарловачког Саве, удружење „Јадовно 1941.” је на месту његовог страдања поставило часни крст изнад Брушана, подно Велебита. Све почело у недељу, на Духове, 19. јуна 2016. године у Молу, у Цркви Светог Саве, када је, после свете литургије, освештан крст који ће ходочасници изнети до Катине јаме, изнад Брушана, подно Велебита. Не, није тада, већ је све почело у Молу, када се јула 1884. године у породици Трлајић родило мушко дете коме су наденули име Светозар. Дете је расло, Светозар је постао младић, завршио богословију у Сремским Карловцима, па онда Правни факултет Универзитета у Београду. Одлучио се, међутим, да служи Богу, не праву, и постао

Жарковић: Пресудом Главашу Хрватска прихватила чињеницу о убиствима и протјеривању Срба

11. јун 2026.

Пресудом ратном команданту хрватских снага у Осијеку Бранимиру Главашу за злочине над Србима, Хрватска је прихватила чињеницу да је српски народ у тој земљи протјериван, убијан, покрштаван и прогањан, рекао је предсједник Удружења Срба протјераних из Хрватске “Крајина” Крста Жарковић. Жарковић је оцијенио да је ова пресуда тек почетак и да ће судови у Хрватској у другостепеним поступцима морати потврдити и остале пресуде за злочине над Србима у Вуковару, Даљу, Кипу и другим насељима. Он је истакао да ова пресуда показује да је правда, икао спора, на крају достижна, као и да има велики значај за Србе из Хрватске. Подсјетио је да су Главаш и јединице хрватских снага које су

Покољ Срба у личком селу Расоја-Гњатовићи 11/12. jуна 1941.

11. јун 2026.

Одмах након говора доглавника Миле Будака у Ловинцу, усташе су починиле Покољ над Србима села Расоjа – Гњатовићи. Расоjа – село Гњатовића, налази се jугозападно од Ловинца, котар Грачац. Ово српско село, три пута jе било поприште усташког погрома. Први погром jе извршен 11/12. jуна, да би усташе злочине поновиле 29. jула и 02. августа 1941. године. У Ловинац jе 10. jуна 1941. године дошао Павелићев доглавник, злогласни Миле Будак из села Св. Рок, на састанак свих усташких присталица заказан за 11. jун. Говорећи о чистоћи хрватске нациjе и положаjу Срба у Хрватскоj, Будак jе изjавио: „ Што се Срба тиче, ниjе доста дрво посjећи, треба му и жиле ишчупати.“ Када су

Свједочанство једног злочина (1): Записи о судбини породице Ђукић

11. јун 2026.

Осјећај неправде због губитка вољеног оца и мужа те жеља да злочини не падну у заборав, били су потицај Кати и Душанки Ђукић да забиљеже своја страдања, која су писана комбинацијом сјећања и приповједања, што ове записе чини изразито посебнима. Записи употпуњују слику истребљења српског народа у злочиначкој усташкој НДХ и заслужују да буду објављени Мемоарски записи двију Глињанки, мајке и кћерке, Кате и Душанке Ђукић,о трагичним збивањима у Глини 1941. више од пола стољећа били су непознати ширем кругу истраживача и повјесничара. [1]Њихова трагедија и траума није забиљежена ни у списима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Хрватске, који су од капиталне важности за разумијевање масовних

У Шамцу одржано предавање на тему “Кроз огањ историје – страдање једне породице”

10. јун 2026.

Предавање је било прилика да се кроз аутентично казивање сачува култура сјећања и ода почаст жртвама. Предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић одржао је у Шамцу предавање о теми “Кроз огањ историје – страдање једне породице” које представља личну и породичну причу о историјском искуству српског народа у Хрватској који је кроз вијекове пролазио кроз велика искушења. Басташић је синоћ кроз потресно свједочанство о судбини своје породице говорио о страдању више генерација – од злочина почињених у Другом свјетском рату, па до рата деведесетих година прошлог вијека. “Предавање је било прилика да се кроз аутентично казивање сачува култура сјећања и ода почаст жртвама”, рекао је Басташић Срни. Он је указао

Приједор: Изложба “Јасеновац – моја прича” пред средњошколцима (ВИДЕО)

10. јун 2026.

У Угоститељско-економској школи у Приједору представљено је друго допуњено издање изложбе и каталога “Јасеновац – моја прича”. Изложба је настала прошле године, поводом 80 година од пробоја јасеновачких логораша. Изложба је допуњена са 20 потресних прича о страдањима логораша сачуваних у сјећањима потомака. Цијела породица мајке Анђелке Јарић убијена је у Јасеновцу. – Јер је мој дједа био жељезничар, овдје на станици као службеник дошао је и у том моменту кад су наишли непријатељи, мог деду, моје ујаке, моју тетку и моју баку Анђелку, по којој носим ја име, они су одвели у Јасеновац и заклали – прича Анђелка Јарић. Зато је важна култура сјећања коју његују ученици Угоситељско-економске школе.

„ЈА НИСАМ НИКОМЕ НИШТА КРИВ ДА БИХ БЈЕЖАО ОД КУЋЕ“ – Голгота породице Бегенишић и јунски покољи у Корјенићима 1941. године

10. јун 2026.

Навршава се 85 година од трагичних јунских дана 1941. године, када је у Херцеговини започео талас злочина над српским народом који ће оставити дубок ожиљак у колективном памћењу. У тексту који слиједи, публициста Здравко Шакотић, ослањајући се на архивску грађу, свједочанства и породична предања, доноси причу о Јову Бегенишићу и другим мученицима Корјенића, чије страдање остаје трајна опомена и завјет сјећања. Пише: Здравко Шакотић Јун 1941. године означава почетак систематског сатирања српског народа у Херцеговини. Одмах након проглашења злочиначке Независне Државе Хрватске (НДХ), 10. априла 1941. године, отпочео је пројекат уништења који ће ући у анале најстрашнијих геноцида у људској историји. Људи су убијани без икаквог разлога и правног основа,

Крвави пир у Глинској цркви

9. јун 2026.

Један од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини. Србе затворене у глинској православној цркви усташе су одводиле по групама до стратишта у Глинско Ново Село, Хаџер и Прекопу, где су их зверски мучили, најсвирепије убијали и покопавали у већ ископане јаме. Франц Жућек, жупник Цркве Светог Ивана у Глини, добро се сећа догађаја: „По црквеним књигама знам да је то било 29. 7. 1941. Србе из околине Вргинмоста довозили су у православну цркву камионима и аутобусима, а одатле их даље водили у Хаџер и Прекопу, гђе су их побили. Мене је тог дана један од затворених звао

Битка на Зеленгори! Срби исправљају неправду према заборављеним жртвама – истину чувале мајке

8. јун 2026.

Више од осам деценија након трагичних догађаја из маја 1945. године, Зеленгора остаје једно од највећих и најмање истражених стратишта српског народа. На простору од Неретве до Дрине, где су без суђења страдали припадници Југословенске војске у отаџбини и бројни цивили, тек данас се стварају услови за достојно обележавање њиховог страдања. Изградња храма Светог Илије на Зеленгори представља покушај да се после деценија прећуткивања и заборава жртвама врати име, а месту страдања достојанство које заслужује. Митрополит дабробосански Хризостом освештао је земљиште на планини Зеленгори у Републици Српској на коме ће бити изграђен храм Светог Илије. Будућа црква са криптом замишљена је као спомен-храм достојног сећања на хиљаде страдалих војника Југословенске

У Камничкој Бистрици прочитана имена 9.071 жртве: Сјећање на страдале Србе у Словенији 1945. године

8. јун 2026.

У мјесту Камничка Бистрица у Словенији данас је служен помен жртвама страдалим на крају Другог свјетског рата, у оквиру обиљежавања 81 године од страдања припадника Српске војске у отаџбини од стране комунистичких формација. Током помена прочитана су имена 9.071 до сада прикупљене жртве, док истраживања о укупном броју страдалих и даље трају. У склопу обиљежавања годишњице дан раније одржана је и промоција књиге др Срђе Трифковића „Страдални пут“, која се бави страдањима у Словенији 1945. године и трагичном судбином више од десет хиљада припадника српског народа након завршетка ратних дејстава. Помену и опелу присуствовало је више стотина чланова породица страдалих, њихових потомака, као и поштовалаца сјећања на жртве. Међу окупљенима

Прелистајте нашу нову брошуру о логору Земун 1941 – 1944.

5. јун 2026.

Наша мисија је да образујемо младе нараштаје Земуна, Србије, Републике Српске и Срба у расејању о овом страшном месту, да се бол страдалих урезује у њихова срца као опомена и завет – да памћење постане темељ будућности у којој се овакво зло никада више неће поновити. Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, „Јадовно 1941.“ Бања Лука – Београд објелодањује истину о страдању српског народа у Независној Држави Хрватској и шири и утврђује памћење на Покољ ( www.pokolj.org ), Геноцид над српским народом у НДХ за време II Светског Рата, меморијализацијом и христијанизацијом постојећих и откривањем непознатих стратишта у НДХ. ПРЕЛИСТАЈТЕ БРОШУРУ ШТАМПАНУ МАЈА МЕСЕЦА 2026 ГОДИНЕ: Од