69 godina od bombardovanja Hirošime

Tokio — Na desetine hiljada ljudi okupilo se na ceremoniji u Hirošimi kojom je obeleženo 69 godina od kada je bačena atomska bomba na taj grad u Drugom svetskom ratu.

Uz zvuke zvona, preživeli, rodbina, zvaničnici vlade i strani delegati
odali su poštu žrtvama minutom ćutanja u 8.15 po lokalnom vremenu kada je
detonacija pretvorila taj grad u zapadnom Japanu u pakao.

Ljudi su položili cveće ispred spomenika u Memorijalnom parku mira u centru Hirošime, navodi AFP.

Gadonačelnik Hirošime Kazumi Macui pozvao je američkog predsednika
Baraka Obamu i druge svetske lidere da dođu i lično vide posledice
bombe.

„Predsedniče Obama i svi lideri država sa nuklearniim oružjem, molim vas
da što pre odgovorite na poziv da posetite gradove na koje je bačena
atomska bomba da bi ste lično videli šta se dogodilo. Ako to učinite
uverićete se da je nulearno oružje apsolutno zlo koje ne sme više
postojati“, prenosi AP.

Hirošima je ove godine pokrenula kampanju slanja pozivnica Obami napisanih
na papiru napravljenom recikliranjem nekoliko desetina miliona
„origamija“ (tradicionalna japanska veština kreiranja modela od papira),
koji su simbol mira.

Oko 45.000 ljudi odalo je poštu žrtavama atomske bombe minutom ćutanja na
ceremoniji u Parku mira u Hirošimi, u blizini epicentra napada atomskom
bombom 1945. u kome je poginulo 140.000 ljudi.

Druga atomska bomba bačena je na Nagasaki tri dana kasnije – ona je
usmrtila još 70.000 ljudi, što je primoralo Japan da se preda u Drugom
svetskom ratu.

Broj preživelih, koji se zovu „hibakuša“, ove godine je bio jedva nešto
malo veći od 190.000. Oni u proseku imaju 79 godina i mnogi od onih koji
su prisustvovali ceremoniji su njihovi mlađi rođaci i potomci.

Zvaničnici gradske vlade u Hirošimi su rekli da je tokom prošle godine
umrlo 5.507 ljudi koji su peživeli napad nuklearnom bombom na taj grad,
navodi AFP.

Američki bombarder B-29, nazvan „enola gej“, je 6. avgusta 1945, u
jednom od poslednjih poglavlja Drugog svetskog rata, bacio atomsku bombu
na Hirošimu, od koje su trenutnu smrt našle desetine hiljada ljudi, a do
decembra iste godine broj žrtava se popeo na 140.000.

Tri dana kasnije Amerikanci su bacili atomsku bombu i na japanski lučki grad Nagasaki, usmrivši tamo oko 70.000 ljudi.

Japan je potpisao kapitulaciju 15. avgusta 1945, čime je okončan Drugi
svetski rat, a američki istoričari do danas „lome koplja“ oko toga da li
su ili ne te dve atomske bombe ubrzale kraj rata, prinudivši Japan na
predaju i sprečivši mnoge žrtve planirane kopnene invazije na tu zemlju.

Hirošima i Nagasaki su gradovi predvodnici antinuklearnog pokreta u svetu, koji atomske bombe naziva „apsolutnim zlom“.

Prošle nedelje američki mediji su objavili da je umro poslednji preostali
član posade bombardera „enola gej“, 93-godišnji Teodor Van Kirk, koji je u
jednom od svojih poslednjih intervjua izrazio uverenje da atomske bombe
treba zabraniti.

Grad je razoren, a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš.
Poginulo je oko 117.000 ljudi, a od posledica bačene bombe stradalo je
217.137.

Atomski napad na Hirošimu bio je praćen još jednim napadom tri dana kasnije na Nagasaki. Posledice su bile katastrofalne.

Atomska bomba snage 13 kilotona izbačena je iz bombardera sa visine od
9.400 metara. Eksplodirala je iznad grada, na visini od oko 600 metara,
izazvaši toplotni talas temperature 4.000 stepeni Celzijusa u prečniku
oko 4,5 kilometara.

Samo na dan bombardovanja, u Hirošimi, koja je tada imala oko 300.000
stanovnika, poginulo je 70.000 ljudi. Od pritiska užarenog vazduha i
usisnog pritiska razoreno je oko 70.000 zgrada od ukupno 90.000.

Bomba nazvana „Mali dečak“ bila je rezultat višegodišnjeg napora da se u
okviru američkog projekta „Menhetn“ proizvede nuklearno oružje. Vojska
Sjedinjenih Država okupila je tadašnje istaknute fizičare i matematičare
kako bi pretekla nacističku Nemačku u proizvodnji atomskog oružja.

Prvi put u istoriji, po odluci tadašnjeg američkog predsednika Harija
Trumana, nuklearno oružje upotrebljeno je u ratu. Ti napadi su bili
direktan povod za kapitulaciju Japana 15. avgusta 1945. godine čime je
završen Drugi svetski rat.

Pretpostavlja se da je 129.000 ljudi poginulo u napadima, a da je najmanje
dva puta više umrlo od direktnih posledica radijacije, gladi i
opekotina.

Gradovi Hirošima i Nagasaki su postali važan simbol u borbi za svet bez atomskog oružja.

Devojčica sa „hiljadu ždralova“

Japanci veruju da će svaku bolest ili nevolju savladati ukoliko uspeju da
naprave hiljadu papirnih ždralova. U tu priču vererovala je i, ozračena
od ekspolozije, devojčica Sadako Sasaki iz Hirošime.

Napravila ih je preko 900 pre nego ju je leukemija savladala. Zato deca
celoga sveta od dana njene smrti šalju, zajedno sa porukama miru, niske i
niske papirnih ždralova. One se kače na Spomenik miru u centru Hirošime
posvećan maloj Sadako, ali i svim dečjim žrtvama rata.

Izvor: B92