arrow up

Подијелите вијест:

Помен за Србе убијене у хрватској акцији „Масленица“

 У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за Србе из Равних Котара у Хрватској који су убијени прије 23 године у војној акцији хрватске војске "Масленица" и на Малом Алану.
Цркви Светог Марка – парастос

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за Србе из Равних Котара у Хрватској који су убијени прије 23 године у војној акцији хрватске војске „Масленица“ и на Малом Алану.

Парастосу су присуствовали представници Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац, предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир, предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта и чланови породица жртава.

Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године извршиле агресију под кодним називом „Масленица“ на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/, што је била трећа по реду агресија Хрватске на подручје под заштитом УН.

Убијено је 348 особа од којих 35 жена и троје деце, а почетком акције масакрирана су 22 војника Републике Српске Крајине на Малом Алану, који су мучени и звјерски убијени.

Драгана Ђукић, предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“, које је организовало парастос, изјавила је новинарима испред Цркве Светог Марка да су на данашњи дан 1993. године опустошена српска села на подручју Малог Алана и Равних Котара.

„Сравњена су са земљом села Смоковић, Ислам Грчки и Кашић. То су била чисто српска села која су циљано спаљена, уништена као и српска култура и цркве. Том народу толико је циљано утјеран страх у кости да се послије свега нико више није вратио и нико није обновио кућу. Данас сви живе у трећим земљама“, рекла је Ђукићева.

Предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да је акција под кодним називом „Масленица“ показала да је међународна заједница дала подршку Хрватској за војну реинтеграцију Крајине.

„Ова акција је показала да Унпрофор није никакав гарант мира и заштите српског становништва, као што је било прописано Венсовим планом, и да СР Југославија не намјерава двојно дјеловати у заштити српског становништва, како је било обећано у Београду приликом прихватања Венсовог плана“, навео је Штрбац.

Према његовим ријечима, овом акцијом је кренула пропаст РСК и само су се редале још горе операције и акције све до „Олује“, када је у потпуности етнички очишћена РСК, и данас су, нажалост, Срби у траговима у оном што се некад звало Република Српска Крајина.

Штрбац је указао да за ову акцију није отворена ниједна истрага, да нема ни оптужнице, а камоли пресуде.

„Постојала су само два случаја гдје је отворен преткривични поступак и то прије пет – шест година у Тужилаштву Србије за ратне злочине. Они су тај доказни материјал према споразуму са хрватским тужилаштвом доставили њима и они то, колико ја знам, отежу у недоглед“, навео је Штрбац.

Хрватске власти тако поступају иако се, како истиче Штрбац, све зна.

Он напомиње да је недавно наишао на документе хрватске стране у којима се припадници јединице који су извршили масакр на Малом Алану хвале и описују у детаље ко је у томе учествовао.

„Наишао сам и на документе или изјаве припадника Унпрофора, пред чијом се осматрачницом десио тај злочин. И они све знају, и они су писали, слали документацију на све стране и до Савјета безбједности, али ништа се није предузело до данашњег дана“, навео је Штрбац.

Након парастоса у Ташмајданском парку, положено је цвијеће на спомен-плочу страдалим Србиma.

Извор: srna

Везане вијести:

Данас парастос за страдале Србе у Равним Котарима, убиjене jануара 1993. године

МАСЛЕНИЦА – Хрватска слави датуме страдања Срба

У ХРВАТСКОЈ „ПРАВДА БАЧЕНА У ПРАШИНУ“

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​