Тврдоглаво су држали положаје

Од Добровољачког одреда, после борби 1915. и повлачења у одступници српске воjске, jануара 1916. остало jе свега 500 људи способних за борбу

Северно од Букове главе, на Гаџиноj пољани, Други добровољачки батаљон, оjачан jедном четом Првог добровољачког батаљона, водио jе борбу прса у прса са бугарским jединицама, тако да су ровови два пута прелазили из руке у руку. ,,Од 218 људи 1. чете Другог батаљона за три четврти сата не оста до 56, 3. чета се преполови, од 60 Херцеговаца из Америке оста 6-7 људи. Истовремено, крвио се Први и Трећи даље у лево. Поред свих губитака, поред зиме, поред растегнута фронта и надмоћи неприjатеља добровољци држаху положаjе тврдоглаво. Али Бугари пробише фронт даље на jугу, према Врању, и зађоше им за леђа.” Шеснаестог октобра (29. октобра по новом) долази наређење да се повлаче, писао jе о борбама око Власинског jезера октобра 1915. године Перо Слиjепчевић. Према непотпуним извештаjима, у операциjском дневнику Добровољачког одреда забележени су и његови губици у борбама на Власини 14-31. октобра 1915. године укупно 660 људи, од чега jе 101 погинули добровољац.

Воjвода Вук, маjор Воjин Поповић преузео jе команду над Добровољачким одредом 6. новембра 1915. године. Одреду се прикључило око 200 добровољаца, од њих 500 коjи су се борили око Врања, а 12. новембра 1915. године, услед великих губитака, укинут jе Четврти батаљон и од придошлица су попуњена остала три батаљона. Добровољачки одред, исцрпљен борбама, преузео jе улогу одступнице Друге армиjе воjводе Степе Степановића.

Добровољачки одред кретао се у одступници према Приштини, где се око реке Ситнице сукобио са немачком коњицом, а почетком децембра 1916. године борио се у Метохиjи против Албанаца. Наjкрвавиjе борбе са Албанцима Добровољачки одред jе водио 2. и 3. децембра 1915. године око Дечана. Од 6. до 23. децембра 1915. године Добровољачки одред се одмарао у Плаву и спречавао дезертерство из 17. пука, да би 27. децембра стигао у Скадар; од 30. децембра 1915. до 16. jануара 1916. године одред jе боравио у близини Љеша и осигуравао прелаз престолонаследнику Александру Карађорђевићу, 14. jануара 1916. године – од Медове до Љеша. У тренутку када jе одред очекивао укрцавање у савезничке бродове, вратили су га на ушће Боjане да штити укрцавање српских трупа. Албанци су отварали ватру из кућа са свих страна, док су се добровољци привлачили кућама и у њих бацали ручне бомбе тако се пробиjаjући кроз албанска насеља. Од Добровољачког одреда, после свихборби 1915. године и повлачења у одступници српске воjске, остало jе jануара 1916. године свега 500 људи способних за борбу.
Добровољачки одред маjора Воjина Поповића 1915. године, састављен од остатака четничких одреда из 1914. и Срба из Аустроугарске, ратних заробљеника из Србиjе и Русиjе и српских печалбара из САД, био jе jединица изузетно високог борбеног морала. Новембра 1915. године заповедник одреда упутио jе српскоj Врховноj команди допис о стању одреда у коjем jе, између осталог, рекао: „Морал код воjника одреда, упркос напора физичких и оскудице у храни и оделу, услед сталног покрета, увек jе, благодарећи поступању старешина коjи су увек претходили примером у сношењу свега, на завидноj висини, што се наjбоље види по дезертирању коjе jе код добровољаца било у незнатном, неурачунљивом броjу.”

Због тога jе Добровољачки одред, као jединицу, српска Врховна команда користила за спречавање дезертирања осталих трупа, као приликом проласка кроз Приштину, када су добровољци истеривали сакривене српске воjнике коjи су чекали да се предаjу неприjатељу, или у Плаву, када су спречавали дезертирање 17. пука или када су одређивани за хватање воjних бегунаца у Медованском заливу jануара 1916. године. Према тврдњи Пера Слиjепчевића, наредбу да се врате на ушће Боjане и да штите укрцавање српских трупа jануара 1916. године добровољци Добровољачког одреда Воjводе Вука дочекали су певањем.

Сремски добровољачки одред основан jе jош 1914. године и његов командант jе био бивши аустроугарски официр банатски Немац Игњат Кирхнер. Уочи аустро-немачког напада на Београд, 7. октобра 1915. године, одред jе броjао 360 бораца, а 70 младића коjи су одбиjени од приjема у подофицирску школу у Скопљу примљени су у оваj одред без претходне воjничке обуке. Сремски добровољачки одред уочи напада на Београд налазио се заклоњен у робиjашким ћелиjама на горњоj београдскоj тврђави.

Борбе за Београд траjале су од 6. до 9. октобра 1915. године. Против 20 српских батаљона и 75 топова, аустро-немачке снаге имале су 66 батаљона и 275 топова, од коjих 108 тешких топова, тако да jе напад на Београд био праћен тешким бомбардовањем града.
Наставиће се

Пише: Милан Мицић

Књига се може наручити од издавача: РТС издаваштво и Банатски културни центар, Ново Милошево, тел. 011/655-27-35, e-mail: izdavastvo@rts.rs

Извор: Политика, недjеља 18. октобар 2015., стр. 23

Везане виjести:

Фељтон: Добровољци српске воjске (1)

Први свjетски рат – Јадовно 1941.