4.000 porodica čeka da im država vrati otete njive

Povraćaj oduzetih oranica ide sporo zbog zakonskih teškoća, ali i domaćih tajkuna i monopolista, koji na sve načine pokušavaju da zakoče ovaj proces

U Srbiji je do sada građanima vraćeno 21.834 hektara oranica, oduzetih posle Drugog svetskog rata, a očekuje se vraćanje još oko 80.000 hektara, kaže za „Novosti“ Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Ukupno je vraćeno oko 20 odsto potraživanog, a kada se postupak završi procene su da će ne manje od 5.000 porodica, odnosno oko 40.000 ljudi, dobiti nazad ono što su im komunisti oduzeli.

Situacija sa crkvenom restitucijom daleko je bolja. U rukama crkava i verskih zajednica ponovo se nalazi više od 80 odsto obradivih površina oduzetih posle 1945. godine. Reč je o 24.771 hektaru poljoprivrednog zemljišta.

Prvi hektari vraćeni su i po novom Zakonu o otklanjanju posledica Holokausta. Jevrejskim opštinama u Kikindi i Subotici pripada sada 376 hektara njiva.

– Zemljište je u Srbiji najvredniji resurs, a budući da imamo veliki zemljišni fond (oko 650.000 hektara), postupak restitucije ne može da ga ugrozi – kaže Sekulić za „Novosti“. – Međutim, na terenu smo videli da su značajne površine uzurpirane, da ih mnogi koriste pod privilegovanim uslovima, kao i da je mnogo oranica formalno u rukama zadruga, ali ih one nelegalno izdaju u zakup. Na međunarodnoj konferenciji u Pragu, 2012. godine, javno je rečeno da je oko 100.000 hektara zemlje u Srbiji u sivoj zoni!

OD JESENI ZEMLjA I STRANCIMA

Što se tiče ukidanja moratorijuma za strance, koji mogu od jeseni da kupuju oranice u Srbiji, direktor Agencije veruje da je otpor ovom rešenju, planiranom Sporazumom o pridruživanju, „fingiran“ u medijima. Jer, kako napominje, i danas su ogromni posedi u Vojvodini u rukama ofšor kompanija, koji ovde osnivaju privredne subjekte, preko kojih kupuju zemlju. To je daleko netransparentnije nego da zemlju kupuju strana fizička lica, pod svojim imenom i prezimenom. I Antić dodaje da se SSP koristi kao izgovor da se postojeće stanje produži i što više državne zemlje okupiraju „domaći stranci“, čiji su zajednički imenitelj – monopoli i državne jasle. A onda, za neku godinu, domaći biznismeni prodaće bez ograničenja državno zemljište pravim strancima.

Ovo predstavlja veliku opasnost po državu koja bi mogla da ostane bez plodne zemlje. Kroz navodne investicije u, na primer, sisteme za odvodnjavanje, privilegovani pojedinci stiču pravo prečeg zakupa, na osnovu čega će pokušati da se dokopaju zemlje u vlasništvo. Upravo iz takvih krugova, po Sekulićevim rečima, dolazi otpor restituciji, kao načinu da se u skladu sa zakonom raščiste vlasnički odnosi.

– Stranci, ocenjujući klimu u Srbiji, gledaju kako upravljamo svojim resursima. A ako najvažnijim resurom upravljamo na taj način da ga gubimo, poruka koju šaljemo je da država nije jaka i da je bolje da neko drugi upravlja našom zemljom – primećuje Sekulić.

Jedan od razloga zašto vraćanje plodnih površina ide sporo jeste i ponašanje Uprave za poljoprivredno zemljište pri nadležnom Ministarstvu. Ova Uprava, dodaje direktor Agencije, ulaže žalbu na rešenje o svakom vraćenom hektaru i tako odugovlači pravosnažnu odluku. Ali zato nema problem da državno zemljište deli besplatno prema sopstvenim procenama.

Drugi problem je odugovlačenje sa izmenama zakona, kojima bi bilo olakšano vraćanje komasiranih oranica, za koje je teško odrediti tačne katastarske parcele, jer je u međuvremenu zemlja preparcelisana. Predlog je bio da se, ukoliko nije moguće vratiti zemlju iz jedne katastarske opštine, vrati njiva iste kategorije iz druge. Ali, čak i da se izmene ne donesu, ovo će samo usporiti povraćaj, ali ga neće zaustaviti. Ukoliko bi se zakon izmenio, sve njive bi bile vraćene za manje od tri godine. U suprotnom, proces će trajati još pet-šest godina, budući da se godišnje vrati oko 11.000 hektara.

– Agencija se bori za „obične“ ljude i oni koji žele da nas uplaše treba da znaju da to neće moći. Kada se sve sabere i postupak restitucije bude okončan, zemlja koju će nazad dobiti ukupno i građani i crkva biće manja od imovine kojom upravljaju tri jača privrednika u Vojvodini – zaključuje Sekulić.

Prema mišljenju Mileta Antića, iz Mreže za restituciju, glavni problem je što, kao deo državne imovine, ni poljoprivredno zemljište nije popisano. Od sredine 2006. njime gazduju lokalne samouprave i Uprava za poljoprivredno zemljište.

– Pod uticajem tajkuna, uzurpatora i drugih monopolista, Zakon je promenjen 2009, tako što je proširen i usavršen spektar mogućih zloupotreba. Razrađeno je pravilo da je efemerno (privremeno) na zemlji (kao što su sistemi za navodnjavanje, stada ovaca i slično) važnije i trajnije od same zemlje – kaže Antić.

On dodaje da se kroz (ne)delovanje Uprave za poljoprivredno zemljište, korumpirane lokalne komisije i katastrofalno lošu evidenciju Republičkog geodetskog zavoda, sistem uzurpacije državnog zemljišta pretvorio u organizovano lišavanje budžeta za oko 200 miliona evra godišnje. U istom maniru su, kaže, bile i izmene Zakona iz 2015.

TRAŽE PROSEČNO 3-4 HEKTARA

U mreži za restituciju tvrde da nema opravdanja da država građanima ne vrati u naturi i kroz supstituciju njive koje potražuju. Kažu, više od 80 odsto tražilaca podnelo je zahtev za prosečnih tri do četiri hektara. Oni mahom već imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, ali uglavnom rade na tuđoj, državnoj zemlji.

– Nasuprot tome, kroz restituciju država je uspela da obezbedi republičkom i lokalnim budžetima veće prihode nego što ih ostvaruju „gazdovanjem“ lokalne samouprave i Uprava. Više od deset godina je prošlo dok neko iz države konačno nije otvoreno priznao da bi ona mogla da izdaje 450.000 hektara zemljišta, a da se u zakup izdaje samo oko 250.000. Kroz restituciju se pokazalo i da, pored nespornog državnog zemljišta, postoji i prikriveno državno zemljište, kao i zemlja upisana u katastru netačno kao društvena…

Reč je o 250.000-300.000 dodatnih hektara.

Antić dodaje i da se kroz sporne propise o građevinskom zemljištu i tzv. konverziji, uveliko krše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i odredbe o kontroli državnih subvencija i sprečavanju monopola.

– Nikome zbog toga nije „dlaka sa glave“ zafalila, ali jeste nekoliko stotina miliona evra iz budžeta – kaže Antić.

Autor: V. Crnjanski Spasojević

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Proti oteli zemlju, a dali penziju | Jadovno 1941.

Srbija vraća Jevrejima 3.000 zgrada | Jadovno 1941.

Vraćanje imovine srpskim jevrejima: Narod gotovo uništen …