26 godina od krvave svadbe u Sarajevu: 1. marta 1992. islamski ekstremisti ubili srpskog svata

Svako pominjanje 1. marta u BiH Srbe podseća na dan kada je 1992. godine ispred Stare pravoslavne crkve na Baščaršiji u Sarajevu ubijen srpski svat Nikola Gardović, što je nagovestilo građanski rat, odnosno početak tragičnog ratnog sukoba.

Pre tačno 26 godina, na „krvavoj“ srpskoj svadbi ubijen je otac mladoženje, a pravoslavni sveštenik Radenko Mirović je ranjen. Ubice, koje muslimanska vlast u Sarajevu nije ni pokušala da identifikuje i kazni, spalile su i srpsku zastavu.

Tog 1. marta, u 14.30 časova, u crkvi Svetog Preobraženja u Novom Sarajevu obavljeno je venčanje Milana Gardovića i Dijane Tambur, nakon čega je svadbeni ručak bio organizovan u Domu svete Tekle, u Staroj pravoslavnoj crkvi na Baščaršiji.

Posle venčanja, oko stotinu svatova u automobilskoj koloni uputilo se u Dom udaljen oko sedam kilometara. S obzirom da ispred Stare crkve ne postoji parking, kolona je stala 150 do 200 metara dalje, kod Vijećnice, gde su ostavljeni automobili, a svatovi su pošli peške prema Crkvenom domu.

Prema svedočenjima svatova i očevidaca, iz pešačke zone na Baščaršiji svatovima je prišao beli „golf“ u kojem su bila četvorica sarajevskih kriminalaca, a među njima ozloglašeni Rasim Delalić-Ćelo. Oni su izašli iz vozila i pokušali barjaktarima da oduzmu srpske zastave.

Došlo je do komešanja, posle čega su dvojica mladića zapucala i ranila srpske svatove Mirovića i Gardovića, koji je preminuo nekoliko minuta kasnije u kolima Hitne pomoći.

Jedan od svatova – Aco Jovančić rekao je da su se tog dana svatovi okupljali u sarajevskom naselju Alipašino Polje, a domaćini Gardovići su na balkon svog stana, u skladu sa tradicionalnim srpskim običajima, istakli zastavu – srpsku trobojku.

„Međutim, već tada smo među komšijama primetili njihovu netrpeljivost i čuli neprimerene i zlurade komentare“, rekao je Jovančić. On navodi da je desetak bandita pokušalo da dohvati i skine srpsku zastavu, što im nije dozvoljeno.

Provokacije su eskalirale u porti crkve u Novom Sarajevu, jer su svatovi bili izloženi psovkama, pretnjama i povicima: „Šta ćete vi ovde? Nije ovo Srbija! Idite u Srbiju!“.

Njega posebno bole sećanja na pokojnog Nikolu, domaćina svatova, koji je domaćinskom ploskom pokušavao da odvrati napasnike govoreći im: „Šta to činite? Ne kvarite mi veselje, sram vas bilo!“, a zauzvrat je pucano u njega.

„Još osećam njegovu vrelu krv na rukama, a nisam zaboravio ni kako me moj bivši kolega policajac ignorisao kada sam ga zamolio da pozove miliciju i hitnu medicinsku pomoć. Tada me uhvatila panika – on ne reaguje, a pored nas… Kroz svu tu gužvu, prolaze čak tri medicinska auta i ne gledaju na nas, a Nikola nam umire na rukama…“, seća se Jovančić, penzionisani policajac.

Za ubistvo Nikole Gardovića niko nije odgovarao, iako je predratni sarajevski kriminalac Rasim Delalić-Ćelo kasnije javno priznao da je ubio Gardovića.

Kantonalno tužilaštvo u Sarajevu je tek početkom 2006. godine pokrenulo sudski proces protiv ubice, ali nikada nije okončan, jer je ubijen 2008. godine u Sarajevu.

Izvor: ISKRA

Vezane vijesti:

SARAJEVO MJESTO ZLOČINA (video)

Mitrović: Procesuirati odgovorne za referendum 1.marta 1992.

Državno ubistvo srpskog svata na Baščaršiji

Ivanić: Prvi mart, uvod u krvavi rat