2025 - Страница 7 од 32 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2025 » Страна 7

По хрватској потјерници Пољаци ухапсили Србина из Грубишног Поља

19. октобар 2025.

У петак 17.10.2025. је у Пољској полиција ухапсила Србина Живка Загорца сина Душана, рођеног 1946. године у Турчевић Пољу (РХ), с пребивалиштем у Лештанима, општина Гроцка, због наводно почињеног ратног злочина у току 1991. године. Према Веритасовим, сазнањима ухапшени Живко Загорац живи у Канади од 1992. године и посједује канадско и држављанство Републике Србије. Ухапшен је приликом повратка из Србије преко Пољске авионом за Канаду. Жупанијско државно одвјетништво у Загребу подигло је 21. априла 2025. године оптужницу пред Жупанијским судом у Загребу, против сљедећих оптуженика: Живка Загорца (1946), Раде Чакмака (1945), Ранка Раделића (1951), Бранка Чортана (1950), Лазе Саватовића (1954), Миленка Стојића (1957), Тихомира Антешевића (1960), Јована Берака (1962), Ранка

ЈЕЗИВИ НЕМАЧКИ МАСАКРИ У ОКТОБРУ 1941. БИЛИ СУ ДЕО ВЕЋЕГ ПЛАНА ЗА ИСТРЕБЉЕЊЕ СРБА

17. октобар 2025.

Немачки план за истребљење Срба почео је да се спроводи масакрима у октобру 1941. у Јадру и у Краљеву као одговор на војне успехе уједињених устаника који су у Србији ослободили територију на којој је живело око милион становника! Хитлер је 16. септембра 1941. наредио контраофанзиву праћену систематским терором над цивилима. Непосредни командант злочина генерал Франц Беме 25. септембра 1941. наређује: „Ако овде не поступимо свим средствима и с највећом безобзирношћу, наши ће се губици пењати до изнемоглости. Ваш задатак је да прокрстарите земљом, у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући

Ђурђица Драгаш: ЛИЧКА ТОРБА

17. октобар 2025.

У торбу стаде комад крува и слутња црна, од чоје црња. Ткале су је руке младе. Нити сунца у њу сплеле. Црвеном оживеле, зеленом окадиле. Ткале су је руке девојачке. У ресе јој песму скриле. Црвеном се ружом радовале, жутим класјем к небу виле. Изаткале руке младе, торба личку, наду девојачку. У мираз је из куће понеле. Накићену, опевану, сузом испраћену. Замирисала торба на јабуку зрелу. На дечје руке и косу плаву. Руже се црвене животу радовале, зелена трава табане миловала. Расла је торба к’о кућа пуна. Житом се китила, Ињем соколила. Потоком бистрим умивала. Ал’ свану јутро несвануло. Разли се мрак по земљи личкој. У торбу стаде комад крува

Одавно нема Ћопића, па ни највећег дијела његовог опјеваног Подгрмеча, али он је трајно остао запамћен у Ћопићевом дјелу, а то значи вјечно.

17. октобар 2025.

Поздравни говор проф. др Мирјане Стојисављевић на овогодишњим „Ћопићевим стазама дјетињства“ одржаним у Хашанима 12. октобра 2025. године. Поштоване даме и господо, ћопићевци и ћопићевке, начелниче Општине Крупа на Уни, господине Гојко Кличковићу, замјениче начелника, господине Мирославе Радаковићу, драги пјесници, учесници поетског часа у част нашега Бранка Ћопића, поштовани добитниче овогодишње награде „Благодарје“, представниче новоосноване Библиотеке „Бранко Ћопић“ из Велике Попине, Ђорђе Стојисављевићу, драги ђаци и наставници основних школа које носе име великог писца, и изнад свега, драги добитници награда за литерарни рад са темом Јежеве кућице; Потом, драги гости наших суорганизатора, Општине Крупа на Уни, на концу, и поштовани мајстори који сте градили ово лијепо здање, наше

Слика 3: Оштећена црква Св.Преображења у Црквеном Боку (Фото: Б. Турајлић)

О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији

15. октобар 2025.

До данас, деценијама након Другог свјетског рата, није дефинитивно утврђен списак имена свих жртава усташког геноцида на подручју општине Црквени Бок. Општина Црквени Бок се састоји од села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок. Ова села се налазе на десној обали ријеке Саве, 40 км далеко од Сиска, 50 км узводно према Јасеновцу. Становништво је 100% српско-православно. Према попису становништва из 1931. године, у ова три села било је укупно 2725 становника. У селу су биле цркве Св. Преображења Господњег, саграђена 1880 и црква Св. Ане, завршена 1930 године. Неколико дана након формирања Независне Државе Хрватске, усташе преузимају власт у општини Црквени Бок, хапсе виђеније Србе, туку их, малтретирају и

У Хашанима одржана манифестација „Ћопићевим стазама дјетињства“ (ВИДЕО)

14. октобар 2025.

У Хашанима родном мјесту књижевника Бранка Ћопића одржане су „Ћопићеве стазе дјетињства“. Отворено је новоизграђено позориште за дјецу“ Јежева кућица. Стихове најплодоноснијег писца наше књижевности читали су ученици и књижевници. Најуспјешнији литерарни рад о теми Јежева кућица написала је Ива Панчић ученица Основне школе „Бранко Ћопић“ из Бањалуке. Ове године Фондација је награду „Благодарје“ додијелила Народној библиотеци“ Бранко Ћопић “ из Велике Попине у Грачацу у Хрватској. Фондација „Бранко Ћопић“ и општина Крупа на Уни заједно раде на реализацији пројекта „Башта сљезове боје-Хашани“. На почетку је положен вијенац код пишчеве бисте код спомен-школе „Бранко Ћопић“. Фото: СРНА Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима. Прву књижевну награду

Наташа Дракулић: Празна села и гробови без имена

13. октобар 2025.

Име села Дивосела у Лици, крај Госпића, настало је етимолошки спајањем речи дивно и село. Кажу да је баш такво и било; богато и велико, на лепом положају, мада то не знам јер никад у њему нисам била иако ми километражом није било далеко од родне куће. Била сам недавно тек надомак, у манастиру Медак, који више од три века одолева велебитским ветровима, али данас је, нажалост, усамљен. У прошлости, до Другог светског рата, село Дивосело је било још богатије и насељеније са православном црквом саграђеном половином 18. века, посвећеној Рођењу Пресвете Богородице или Малој Госпојини. Имало је и велику школу, а број становника се по пописима становништва из друге

Сама смрт, чин умирања – то ми није било јасно, о томе нисам имао никакве предоџбе

9. октобар 2025.

Навршило се осам година од упокојења Милана Басташића, мог оца, некадашњег једанаестогодишњег дјечака, јасеновачког логораша. ENGLISH VERSION Тим поводом, преносим дио његовог свједочења, објављеног 2010. године у књизи „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ чији је аутор. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, марвеним вагоном из родног Грубишног Поља, превезен је у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели дјечак јасеновачки логораш са Билогоре. Идем у смрт, тога сам свјестан, али тај пут у смрт нема завршног „чина”. А, у ствари, он, тај „чин” – то је смрт. Ујутро устајемо, хладно, све је влажно,

Ђурђица Драгаш: Повратак кући

9. октобар 2025.

Питају ме где сам била до сад… Сагињем главу… Сама сам…. Слушам птице… Питају ме где сам била до сад… Ћутим… Пружам руке ка небу, чини ми се да додирујем ивице облака.. Осећам њихову паперјасту мрежу под прстима. Смеше ми се, нестални, нежни, далеки.. Питају ме где сам била до сад… Сагињем главу… Корачам кроз дивље траве, купине ми се пењу уз ноге… Милујем њихово трње… Неболно је, као да само жели да му будем близу, да осети људску кожу, топлоту, ритам мог срца .. Пита ме где сам била до сад… Плачем.… Чујем чекрк са бунара… Трчим…жељна, срећна, опијена.. Чека ме канта пуна воде… Не размишљам, не питам…пијем, гасим

Дара Бановић

8. октобар 2025.

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи свjедок покоља коjи су извршиле усташе над становништвом села Паланчишта и Горњи Јеловац, 22. и 23. октобра 1942. године. У покољу jе убиjено 650 људи, махом жена и дjеце, а Дара jе своjим очима видjела масакр над око 300 жртава. Дара Бановић са 29 ожиљака од убода ножем преживjела jе оваj усташки покољ, али њена дjеца, четворогодишња Радославка и двогодишњи Бошко — нису. Она jе jедан од свjедока коjи jе наjвjеродостоjниjе испричао одвиjање покоља. Њен лик на малим екранима видjели су милиони гледалаца широм бивше СФРЈ, приликом откривањаспоменика на Мраковици, 1972. године. Дара jе том приликом уручила предсjеднику Јосипу Брозу Титу,

Ослобођени Јасеновац

8. октобар 2025.

Ишао сам у логор Јасеновац да опишем то што ћу тамо видјети. Били су посљедњи дани априла, лијепи дани, небо ведро, сунце грије. Година је 1945. А ријека… то је ријека Уна низ коју идемо. Аутор: Ћамил Сијарић Оно неколико градића и насеља низ ову ријеку ослобођено је од усташа и Нијемаца: Босански Нови, Двор на Уни, Костајница и Дубица. Са лијеве стране пута низ који идемо брда су, а тамо иза брда топови су – чују се некако као испод земље. Знамо да је пут пред нама миниран, али никако не можеш знати на којем су мјесту постављене мине, па идеш онако на своју срећу… Испред подне – а

Милан Басташић (1931 – 2016.)

7. октобар 2025.

Био је један од оснивача удружења грађана Јадовно 1941. Навршило се осам година од упокојења. Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу.Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру Јованку у Сисак. Игром случаја се спашавају из логора. Крајем рата, по

Ђурђица Драгаш: ТАМО

3. октобар 2025.

Тамо у крају моме црвени се јабука и кућу чува. Шипурак на сунцу спава.Тамо у завичају мирише сои самује пожутела трава. Облацима ветар размазује небо.Тамо у крају моме црвени се јабукаи кућу чува.Кућу без зидова, без крова и врата.Кућу срцем отемељену,душом озидану,сећањем покровљену. Спушта се јесен низ двориште.Тамо у завичају још мирише земљаи корита жедна чекају кишу.Бура односи трагове лета,вечна и снажна,невеста камена. Заћи ће сунце.Тамо у крају моме умреће на модрим врховима Велебита,црвено попут кајања.Умреће да би се родило опети сенке заробило наше..Испред кућебез зидова и крова. Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Анђелија Симин: СТРАДАЊЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА У ВЕЛИКОМ РАТУ

3. октобар 2025.

Данас смо сведоци све већег помињања српских цивилних жртава из Другог светског рата, посебно оних страдалих у логорима НДХ, међутим српски народ имао је подједнако велике цивилне жртва и у Великом рату, који су исто тако страдали у логорима, живи спаљивани или сакаћени, жене силоване,… Међутим о њима се ништа не зна, не учи се у школама, нити се помињу у медијима. Ко су дакле те жртве? Фридјунгови документи и рат пре рата Да би повела рат против Србије, Аустроугарска је морала свом народу да објасни његову неопходност, овај посао препуштен је пропагандном одељењу министарству спољних послова Аустроугарске. То је рађено разним аферама у друштву, преко Царинског рата и афере

Ко је био Динко Шакић: Ватрени усташа, комадант геноцидног логора смрти Јасеновац

2. октобар 2025.

Након рата, Шакић заједно са супругом пацовским каналима бјежи у Аргентину а 1947. године у Росарију је отворио малу фабрику текстила. Имао је троје дјеце, којима је крштени кум био Анте Павелић. У Загребу, 4. октобра 1999. године, командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је на 20 година затвора Рођен је у околини Имотског. Проглашење Независне Државе Хрватске 1941. године затекло је њега и његовог оца Мату, ватреног усташу, у Босанском Броду. Као такав, Мато је одмах именован за предсједника општине Босански Брод. На тој дужности се истакао злочинима. Динко се оженио Надом Лубурић, полусестром усташког пуковника Вјекослава Лубурића, којем је надлежност била организација