април 2025 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за април 2025

Ђурђица Драгаш: ЗЕЛЕНА ГРАДИНА

29. април 2025.

И светли Градина, село јој у недрима озеленело. Светли Градина.Небом обасјана.Пева,песмом оплакана. Зелени се Градина.Под њом село израсло.Зелено село са кућама белим. Пред црквом се коло вије.Преплетене руке и кошуље беле.На трави зеленој израсла ружа.Црвена ко’ зора. Крај огњишта боси табани дечји.Румени образи и звекет кашика.Ко златна киша зелена. У крилу бакином дојенче спава.И светли кандило из мрког мрака.Са иконе сија копље Светог Ђорђаи мирише цвеће у венчићу изнад врата. Зелене се стада бела… тамо иза облака. И светли Градина,село јој у недрима озеленело.Зелени се Градина,крвљу озидана… Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Ђурђица Драгаш: КО „ЗАОБИЛАЗИ“ ЈАСЕНОВАЦ?

29. април 2025.

Видим да је рута којом студенти трче до Брисела изазвала бројне коментаре па, иако сам се трудила да све игноришем, не могу да прећутим. Прво. Лично ми је заиста жао што, на путу кроз Хрватску, не свратише до Јасеновца. Био би то прави доказ да стасавају генерације које патриотизам схватају на исправан начин, али још у мени тиња нада да ће то учинити у повратку, кад спласне медијска пажња, и овде и у Хрватској. Видећемо! Друго. Они што их критикују због тога заборављају једну важну ствар. Деца која не знају или не маре за Јасеновац су потпуно очекивана последица друштва у којем деценијама живимо. Не, не мислим на социјализам и

Први усташки покољ Срба десио се у Гудовцу 28-29. априла 1941.

27. април 2025.

Плакале су ужасно, jаукале, бусале се у груди, а jа их у чуду гледам и не разумем ништа. Нитко у граду ниjе знао за ужас у Гудовцу. Нитко ниjе чуо ни пуцање митраљеза. Поштовани и драги наши приjатељи, ево ипак ћу да извршим своjе обећање, да Вам опишем трагедиjу Гудовца и наше патње, иако тек данас, скоро годину дана после мог обећања. Милан jе на трећи дан Ускрса, у уторник 22. априла 1941. на вече задржан у магистрату, затворен онде са осталим нашим Србима, адвокатима, трговцима, чиновницима, свештеницима, итд. Из магистрата су преведени после дан, два у пореску управу, камо смо им смели храну да носимо. После краћег задржавања тамо,

Тихомир Т. Продановић: Сећања на усташки логор „Даницу“

27. април 2025.

Ноћ у коjоj сам изгубио слободу. Мртвима – да их не заборавимоЖивима – да се не заборави Субота 26. априла 1941. године. Шеснаести дан фашизам учвршћуjе усташки, нови поредак у Хрватскоj. „Нова власт” ревносно куjе окове за све коjи воле слободу. Из радио-апарата грме претње. Новине у свим видовима изобличуjу истину. У овом крвавом пролећу терор оре по људским душама и сеjе семе мржње. Умиру вредности и комунисти, нестаjу сви људи коjи цене људске вредности. Ово jе пролеће без пролећа коjе цвета ведрином… Злослутне мисли изазиваjу jош страшниjу визиjу сутрашњице и толико тешко сазнање о изгубљеноj слободи. Спаљуjем драге рукописе у коjима сам сањао друкчиjу сутрашњицу. Растаjем се с књигама

Милан Басташић: Ноћ страве и ужаса

27. април 2025.

Тих дана упорно је падала обилна киша и сусњежица. Капути се нису ни присушили кад је с пута у двориште па у гањак јурнула група некаквих особа с ручним батеријама. Вичу: „Отварај”! Ударају у врата као сјекирама. То су усташе кундацима пушака разбијале врата уз вику: “Отварај или пуцамо”! Отац пође да отвори, али не може да откључа јер је кључ од удараца испао, а лампу није имао времена да упали. Напипа на земљи кључ и откључа прије него су разбили врата. Стакла су попуцала. Мајка је послије причала да су шесторица бајонетама на пушкама упереним у оца ушли у собу гдје смо спавали. Брат и ја смо спавали у

Сjећање на убиство 487 Срба из Грубишног Поља

26. април 2025.

Из Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, које чува сјећање на побијене Србе током периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, напомињу да се данас навршавају 84 године како су усташе у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Србина са Котара Грубишно Поље и у јулу их ликвидирали у комплексу логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг. У саопштењу Удружења се подсјећа да су усташе у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Србина, од којих је 487 убијено у јулу те године. „Под изговором да Срби из Грубишног Поља спремају `ђурђевдански устанак` из Загреба је возом у Грубишно Поље стигло око 120 хрватских усташа, предвођених шефом загребачке усташке

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

Запостављена историја: Колико је Срба уморено у земунској „чекаоници смрти“?

26. април 2025.

У Прихватном логору Земун на Старом сајмишту, првом концентрационом логору за Јевреје на простору бивше Југославије, односно на простору бивше Независне државе Хрватске, страдало је више од 10.000 логораша, а у њему су у другом периоду рада више од 90 одсто затвореника били Срби, доведени пре свега из НДХ-а, а мањим делом из окупиране Србије, рекао је данас члан управног одбора Меморијалног центра Старо сајмиште Милан Кољанин. Он је на трибини „Чекаоница смрти: Прихватни логор Земун (1942-1944) у координантном систему нацистичких логора“ указао да је логор био под управом немачке полиције у окупираној Србији, а да је у првом периоду рада, од 1941. до 1942. године, страдало свих 6.320 Јевреја

Зашто спомен-плоча у Шарговцу крије истину о убијеној д‌јеци?

26. април 2025.

У Шарговцу у дворишту основне школе на спомен-плочи за 52 ученика српске националности које су 1942. године убиле усташе од 2012. године када је подигнута пише да су д‌јеца “умрла”. Јелена Гајановић, професор српског језика и књижевности запослена у Грађевинској школи у Бањалуци сматра да доказ да највећа увреда жртвама није сам злочин, већ покушај да се истина ублажи, јесте постављање спомен-плоче у дворишту шарговачке основне школе на којој пише да су ђаци ‘умрли’, а не да су звјерски убијени. Дарко Томић, директор Основне школе „Ђура Јакшић“ каже да је термин “умрли” кориштен јер се Правилником о симболима и обиљежјима у школама Министарства просвјете и културе, не дозвољава да се

Бојан Вегара: ДЈЕЦА КОЈУ НИЈЕ ВОЛИО СВИЈЕТ

24. април 2025.

Сваком живом Србину, и ономе који воли и поштује Републику Српску, препоручујем да прочита књигу „ДЈЕЦА КОЈУ НИЈЕ ВОЛИО СВИЈЕТ “ аутора Бојана Вегаре. Чак штавише, обавеза сваког Србина би требала да буде да прочита, препоручи и упути и те генерације које не знају праву истину, а поготово оне послератне, да буду упућене о свим ужасима рата и ономе што је задесило те генерације сарајевских Срба. Свијет је наметнуо причу о тзв. агресији Срба на Сарајево, а истина, коју можете прочитати из прве руке у овој књизи, је потпуно другачија. Промоција романа “Дјеца коју није волио свијет” у Бањој Луци, 30. маја 2025. у 19 часова у Кући Милановића. Живот

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Немања Девић: Још једном о Јасеновцу – и Јајцу

23. април 2025.

„Јајачко подручје у ослободилачком рату и револуцији 1941-1945“. Тако се звала књига коју сам својевремено купио за двеста динара на бувљаку и коју дуго нисам стигао да очистим од наслага прашине нити да је честито излистам. Обимна је, преко 600 страница, и једна је од три које су посвећене историјату деловања комунистичког покрета отпора у овом крају. По дизајну, наслову, структури, реченом и прећутаном – то је типична локална хроника НОБ-а, које су масовно биле објављиване у времену социјалистичке Југославије. Имао их је сваки регион и безмало сваки град и писане су типски, са потребом да се прошлост не реконструише, него конструише, у складу са идеолошким и политичким потребама. Слична је и

Ђурђица Драгаш: Јадовно је претеча Јасеновца

22. април 2025.

Превише је Јасеноваца било! Ако је Јасеновац најтужнија српска реч, Доња Градина је њено најстрашније слово! Ипак и нажалост, геноцид почињен над Србима у НДХ, Покољ над људима чији је једини грех био што су Срби и православци, не може се свести на Јасеновац! Први заточеници Јасеновца, њих око девет стотина, стигли су из расформираног комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг…. Свако српско село у Лици, на Кордуну, Банији, Славонији, Срему, Босни, Херцеговини, било је стратиште, а сваки кућни праг губилиште! Јасеновац је кулминација зла које је тињало широм злогласне Павелићеве творевине! Памтимо, не заборављајмо и не опраштајмо јер… превише је Јасеноваца било! Од истог аутора: Од истог аутора:

Горан Давидовић: Опростите нам децо и молите Бога за нас…

22. април 2025.

Били су само деца. Српска деца. 22. април, Дан сећања… не могу написати званични назив, срамота ме је, јер назив је склепао неко ко не мисли добро Србима. Никад се не сме рећи на шта тачно сећање, ко је убијан, зашто, и од кога… То је релативизација злочина геноцида над Србима у НД Хрватској 1941-45. Опростите нам децо. Молите Бога за нас… А све нас треба да буде срамота што нисмо изградили културу сећања, и што дозвољавамо да нас идиоти праве будалама, да скрнаве ово мало сећања на српске жртве. Тако их поново убијају а нас спремају за неке нове овце за клање. Нисам желео али пошто неки изазивају да

Сведочанство о Јасеновцу

22. април 2025.

Издавачко предузеће „Свјетлост” из Сарајева у своје задатке одмах после Другог светског рата уврстило је и подстицање бораца и осталих учесника НОП-а да, у облику који им најбоље одговара, опишу шта су сами доживели или видели. На тај позив реаговао је Драго Х. Чолаковић из Бијељине, који је у књизи „Јасеновац”, издатој 1948. године, детаљно описао стварање логора Јасеновац сведочећи о страхотама кроз које су већ на самом почетку прошли логораши. За његово писање „Свјетлост” каже да има „печат уверљивости и снагу документа”. Логораши су свакодневно убијани на различите начине, радећи тешке послове по блату и киши, снегу и мразу, мокри, гладни, прљави, вашљиви, малтретирани на сваком кораку. Убијани су

Једно свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године

18. април 2025.

Разбиjањем Краљевине Југославиjе априла 1941. године наступио jе jедан од наjтежих периода у историjи српског народа. Масовним убиствима и прогонима нарочито су били изложени Срби на териториjи коjа jе доспjела у састав Независне Државе Хрватске. Проф. др Горан Латиновић Непосредно по проглашењу “ускрснућа хрватске државе“, хрватски фашисти приступили су рjешавању “српског питања“, коjе jе, према њиховоj замисли, требало спровести тако да jедна трећина Срба буде побиjена, jедна трећина протjерана, а jедна трећина преведена на римокатолицизам и претворена у Хрвате. Један од наjактивниjих усташких прегалаца у том злочиначком подухвату био jе бањалучки “стожерник“ Виктор Гутић, коjи jе 26. маjа 1941. у Бањалуци наjавио да ће “сви непожељни елементи бити брзо истриjебљени

Спаљивање српске дјеце у селу Брижина 20. априла 1942. године

18. април 2025.

Најмасовнији злочин над српском дјецом у селу Брижина код Бугојна усташе су починиле 20. априла 1942. године. У штали Недељка Пилиповића тог дана живо је спаљено 86 мјештана српске националности, међу којима 46 дјеце млађе од 16 година — од чега 28 дјеце млађе од пет година. Повод за овај тешки злочин било је убиство усташког стожерника и организатора покоља српског народа у бугојанском срезу, Николе Јуришића, ког је неколико дана раније ликвидирала партизанска патрола. У знак освете, хрватске и муслиманске усташе предвођене Матком Матанићем Јозом из села Љубнић, упадају у осамљено планинско село Брижина и спаљују српску нејач затворену у штали. У пламену и најтежим мукама живот су изгубила