2024 - Страница 13 од 31 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2024 » Страна 13

Позив за помоћ у обнови храма Свете Ане у Стрмену

23. јул 2024.

Српска православна црквена општина у Костајници позива све вјернике и становнике селаСтрмена, али и све оне расејане широм васељене, да својим прилозима помогну у обнови храма Свете Ане у Стрмену. Село Стрмен, смјештено уз десну обалу ријеке Саве између Сиска и Јасеновца, први пут сеспомиње 1699. године. Претпоставља се да је одмах по досељавању изграђена прва дрвенацрква, коју је однијела ријека Сава. Године 1840. изграђена је друга дрвена црква која је са обале Саве премјештена у центар села. Мало звоно са те цркве чува се и данас. Како се повећавао број становника у селима, стрменска црква је постала тијесна, па су мјештани овог некад богатог села одлучили да изграде велики

Мита Стојшић: Сећања о окупираном граду

23. јул 2024.

Сећам се лешева на Сави. Били су осакаћени, обезглављени, често жицом везани за стабла. Било је важно преживети Када је 15. јула 1942. године са Шуљамачке главице почела акција за жито, у којој су партизани и мештани фрушкогорских села попалили своје оранице, већ узаврела атмосфера на простору тадашње „Хрватске Митровице“ улазила је у своју критичну фазу. Овој акцији претходио је циркулар који је деветог јула 1942. издао Окружни комитет КПЈ, у којем се између осталог каже: Окупатор уз помоћ својих слугу спрема се да опљачка летину за своју гладну, изнурену војску и позадину, а наш народ да остави да гладује. Ово се мора на сваки начин спречити. Против ове пљачке

Света литургија и богослужење Свештеномученицима и новомученицима ливањским

23. јул 2024.

Обележавање годишњице страдања ливањских Срба под влашћу НДХ, 1941. године, годишњице ексхумације и сахране њихових моштију 1991. године, као и прослављање Светих свештеномученика и новомученика ливањских, биће одржано у више православних храмова како на подручју ФБиХ, Републике Српске, Србије, али и широм света, свуда где данас живе потомци страдалника. 30. јула биће служена Света литургија (акатист) у славу Ливањских мученика у: Ливну, у капели Св. Великомученице Марине (Костурници), у 10.00 часова Београду, у цркви Св. Марка, у 8.30 часова Новом Саду, у Саборној цркви, у 8.00 часова Сиригу, у цркви Св. Василија Острошког, у 18.00 часова Обреновцу, у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле, у 7.30 часова Орланду (Флорида), у цркви Свете

Обележје Београда постаје спомен-парк

23. јул 2024.

Спомен-гробље Белановића рупа на Бежанијској коси постаће уређен меморијални парк. То је договорено на састанку председнице Општине Нови Београд Иване Николић, државног секретара Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милета Росића и чланова Удружења „Стара Бежанија“ приликом обиласка ове локације. Према подацима тог удружења, на простору званом Белановића рупа покопана су тела 8.000 цивила, невино страдалих током Другог светског рата у логору Старо сајмиште, као и тела жртава са ширег простора тадашње Независне државе Хрватске, укључујући жртаве логора Јасеновац. – Желимо да културу сећања пренесемо и на наредне генерације Новобеограђана, те да наставници и новобеоградски ђаци на овом месту, у уређеном и означеном простору меморијалног парка, имају могућност

Календар геноцида: 23. јул 1941. – Босански Петровац

22. јул 2024.

Усташе су 23. јула 1941. године по наређењу једног заставника Поглавникове тјелесне бојне непознатог имена, покупили из Босанског Петровца око 150 Срба православаца и затворили у затвор. Међу њима је било људи старости 16 – 80 година. Одмах након тога њима је саопштено да иду на присилан рад на оток Паг, те су камионима транспортовани ван из самог града, гдје су стријељани. Сутрадан 24. јула 1941. године довожени су камионима ухапшени Срби из села око Босанског Петровца и прво затварани у једну дрвену бараку гдје су мучени, а затим по партијама вођени на стријељање, односно клање. Извор: Група аутора, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату, Зборник докумената,

Свети новомученици Гламочки и Куленвакуфски молите Бога за нас

22. јул 2024.

Српска православна црква данас обележава Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских Саборни празник ових мученика, као и мученика дабробосанских и милешевских, установљен је на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве у мају 2005. године. Свештеномученик Симо Гламочки Свештеномученик Симо (Бањац) рођен је 1871. године у Горњем Рибнику. Богословију у Раљеву завршио је 1893. године. Од 1894. до 1896. године био је учитељ у Кључу и Доњем Вакуфу. Свештенички чин примио је 1897. године. Служио је у парохијама Смољани, Камену и Гламочу. Заклали су га хрватски клерофашисти , уочи Илиндана 1941. године у Гламочу. Свештеномученик Мирко и новомученик Новица Гламочки Свештеномученик Мирко (Стојисављевић) рођен је у Отишићу код Сиња у

Катанац на истини логора Јастребарско (III дио)

21. јул 2024.

Доносимо вам трећи, завршни дио репортаже Ј.Михајловић са освртом на неке историјске чињенице једнога града са мрачном тајном. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. Можда су ипак најгоре прошла у комплексу логора Јастребарско, ако се то уопште може и смије тако рећи, дјеца смјештена у логор у селу Река, јер партизани за ову локацију, удаљену 3км од града, нису знали, те у храбром, ослободилачком подухвату IV Кордунашке бригаде која је расформирала логор 26.августа 1942, слободе и наде за дјецу овога логора није било. Логор у Реци формиран је као својеврсно растерећење ономе у граду, толико је дјеце било, те стоји

Обиљежен Дан сјећања на дјецу убијену у НДХ; Истина се мора чути (ФОТО/ВИДЕО)

20. јул 2024.

Дан сјећања на дјецу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској обиљежен је у Горњем Јеловцу код Приједора. На спомен-обиљежју у засеоку Мацуре, служен је помен. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, изасланици српског члана Предсједништва БиХ и предсједника Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, представници амбасаде Србије у БиХ. На споменик су вијенце положили и представници СУБНОР-а, удружења која баштине сјећања на жртве усташких злочина у Другом свјетском рату, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, Борачке организације, удружења ратних војних инвалида, ветерана и старјешина Војске Републике Српске, удружења ампутираца УДАС, жена жртава рада

У ВЈЕЧНОСТ СЕ ПРЕСЕЛИЛА ГОРДАНА ЈАНИЋИЈЕВИЋ: Одлазак најхрабрије српске новинарке

19. јул 2024.

У дану када СПЦ слави свештеномученика владику Саву Горњокарловачког и годишњицу страдања ђенерала Драгољуба Михаиловића одјекнула је вијест да је овоземаљски свијет напустила угледна српска новинарка Гордана Јанићијевић, дугогодишња новинарка куће Политика, а касније уредница емисије „Српски св(иј)ет“ које се емитовала на ТВ ИН4С. Гордана Јанићијевић је рођена 22. августа 1959. године у Смедереву, од оца Ђорђа и мајке Радмиле. – Одрасла сам у старој, честитој српској породици у Умчарима. Прадједа је погинуо на Солунском фронту, дјед је био за краља тако сам ја у породици слушала другачију причу од оне званичне. Комунисти су нас послије рата ојадили и мислим да се никада нисмо опоравили. Управо дјед ми није дозволио

(ДОКУМЕНТА) Тито занемаривао злочине Муслиманске милиције над српским народом, судили само онима који су убијали комунисте: Случај Османа Растодера и Рама Растодера!

19. јул 2024.

„… са Османом Растодером могао (је) сарађивати само онај који чини зла и мисли као Осман Растодер…“ Муслиманска милиција је назив за паравојне групације из Другог свјетског рата, које су дјеловање под заштитом сила нацифашизма на простору Босне и старорашке области, односно Санџака. Наоружана од стране Њемаца, Италијана или усташа, Милиција је током рата починила страшна звјерства против српског православног живља. Према одређеним подацима, на простору Старог Раса/Санџака, од припадника Муслиманске милиције, у периоду од почетка рата до краја 1942. године, спаљено је преко 140 српских села. Међутим, послијератне власти покретале су судске поступке искључиво против оних припадника Милиције који су се сукобили са комунистима, остављајући тако некажњеном огромну већину

Крвави светосавски барјаци на улицама Београда

19. јул 2024.

Пре тачно 87 година, током одржавања литије коју су власти забраниле, у Београду је дошло до великог сукоба верника и свештенства са полицијом – била је то кулминација „конкордатске кризе”, односно супротстављања намери да се Римокатоличкој цркви у Југославији дају привилегије какве није уживала ниједна верска заједница Како је управа града са више страна добила обавештења да извесни неодговорни елементи намеравају да искористе ову прилику и да изазову нереде штетне за јавни поредак и државне интересе, то је господин управник града својом наредбом од 18. јула 1937. забранио ову поворку. Из истог разлога забрањени су на територији управе града Београда сви скупови и поворке до 1. августа.” Ова информација, коју

Митар Радоњић: Истина о Јасеновцу је утврђена и зна се

18. јул 2024.

Влада ФНРЈ одредила је делегацију да буде при Међународном суду у Нирнбергу, који је радио од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946. У пресуди тог суда констатована ликвидација 700.000 жртава у Логору Јасеновац. Код нас у Србији се замагљује истина о концентрационим логорима у Хрватској. Већ крајем априла и маја 1941. године почели су да настају логори у НДХ. Законска легализација извршена је 23. новембра 1941. године, под називом „Кампови за интернирање и радове”. У почетку их је било 22, од којих су до краја рата остала само два – у Јасеновцу и Старој Градишки. Управљање камповима било је законом поверено „Усташкој служби надзора”. Први надзорник кампа био је

Катанац на истини логора Јастребарско (II дио)

18. јул 2024.

Фронтал.РС доноси вам други дио репортаже Ј. Михаjловић с освртом на нека историjска дешавања jеднога града. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. „Усташки логор за дjецу у Јастребарском, основан jе по налогу Анте Павелића, поглавника НДХ за дjецу Козаре.“ Тако стоjи у чланку о страдањима дjеце са Козаре обjављенима на интернет страницама саjта Удружења за истину о логорима Јасеновац. То jесте тачно, међутим, не смиjе се никако испустити да у овом логору нису била само дjеца страдалнице Козаре, већ су ту своjе кости оставили и мали Личани, Баниjци и Кордунаши, како и стоjи уклесано на споменику у Јастребарском подигнутом жртвама

Катанац на истини логора Јастребарско (I дио)

16. јул 2024.

Фронтал.РС доноси вам репортажу Ј.Михајловић у три дијела са освртом на историјске чињенице једнога града с мрачном тајном. Загребачки колодвор, чини се сређенијим од осталих старе Југе но, чим ступите на њега, иста прича. Сивило испод надстрешница квари утисак дјеломичног одржавања потпомогнутог обасјајима сунчевих зрака. Чекање, лица људи напрегнута од „кад ћу стићи“, „када поћи“, одају слику свих суморних, наизглед заспалих, аутобуских чекалишта потонулих у својеврстан временски расцјеп. Истоварени овдје, остављени и бачени, препуштени смо даљњем сналажењу. Гурајући се међу људима, вукући кофере, тражећи станицу, новце, карту за аутобус, све саме ситнице за бригу, непрестано нас прати осјећај вртложности дешавања којему не можемо побјећи, који нас баца по својој жељи,

Андреј Рајевски: Дража Михаиловић – човек на коме ће се темељити будућа Србија

15. јул 2024.

Свака будућа Србија вредна да се зове Србијом може бити утемељена на сећању на Дражу Михаиловића и на вековима поштоване српске јунаке чији је подвиг отелотворен у њему. Ово је за мене веома посебан текст, зато што су теме које ћу обрадити драге мом срцу и целој мојој породици. Након бољшевичке Револуције, моја породица и још 1,5 милиона Руса напустили су своју вољену отаџбину на свршетку грађанског рата. Сви наши такозвани европски “савезници” одмах су нас издали (има ли ту чега новог?). Организовали су интервенцију и истовремено подржали русофобични бољшевички режим (да, помажући обема странама, као што Империја то чини и данас у, рецимо, курдским областима Ирака и Сирије). Сви