arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Немања Девић: Живели равногорци али и мир свим невиним жртвама злочина у Друговцу 29. априла 1944.

Који год њихов злочин широм Србије да поменете, они само изнова понављају научену рецитацију и отварају кишобран на ком пише: Вранић и Друговац… Пре 80 година, баш на данашњи дан, 29. априла 1944, четници упадну у село Друговац код Смедерева, које је иначе било као нека локална Сребреница у овом делу Шумадије 43-44. Партизани претходно у том селу побили све гласније неистомишљенике, једном чак и затрли породицу. Онда су одатле почели нападе и на друга села, а у Друговац доводили и сељаке из околних места и ту их убијали. Четници им претили, упадали у село, враћали око за око, чак на крају и преговарали, и ови им стрељали преговарача/е. На

Епископ славонски Лукијан, Извештај СА Сабору СПЦ о БЉЕСКУ 1995.

У раним јутарњим часовима, 1. маја 1995. године, извршиле су снаге Републике Хрватске агресију на Републику Српску Крајину на простору Западне Славоније. Напад је изведен са свих страна уз учешће три пута јачих снага (15.000 „зенги“) уз садејство тенкова, артиљерије па чак и авијације. Наши су имали 2 тенка и 4 топа. Изненађење је било тим веће, јер су снаге РХ преузеле пунктове УН и одатле напале, осим тога, влада РСК је испоштовала све одлуке УН, онако како је наредио председник Србије Слободан Милошевић, који је стајао иза свих тих одлука. Што се тиче спремности за рат, Западна Славонија, као најистуренији део РСК, окружен са три стране Хрватима, била је

Душан Басташић: Када потомци жртава Покоља проговоре

Прије неколико дана, 26. априла је била годишњица како су 1941. „оћерали наше“. Тако би наше баке говориле. Сада већ давно упокојене баке, лица избразданих дубоким борама, уоквирених у црне мараме и очима црвеним од суза. Уз њих смо одрастали ми, унучад „оћераних“ жртава Покоља, дјеца родитеља израњаваних душа. Чељад рођена са дубоко запретаном раном која би код неких од нас годинама, чак деценијама ћутала. А онда, одједном просто вриснула расипајићи бол свом ширином душе. И опет је опет забољело. Рана која се преноси са генерације на генерацију. Написао сам на Фејсу неколико реченица на ту тему: „Управо на данашњи дан у касним вечерњим часовима, прије тачно 83 године, упале

ЗБОРНИК „СТАРИ БРОД“ ПРЕМИЈЕРНО ЋЕ БИТИ ПРЕДСТАВЉЕН 24. И 25 . МАЈА

Радовић је рекао да ће јавност Републике Српске бити затечена сазнањем да је још 1941. године на простору Вишеграда и Рогатице уз Дрину био збјег од 12.000 Срба из Срема које су усташе намјеравале погубити, али да Њемачкој, која је баш у то вријеме нападала СССР, није одговарало да се на том простору врше злочини, а њемачки фашисти били су запрепашћени суровошћу усташких злочинаца. Зборник докумената „Стари Брод“ у издању Фондације „Заборављени коријени“, који документовано освјетљава размјере усташких злочина над Србима у романијском крају и дијеловима источне Босне у Другом свјетском рату, биће премијерно представљен 24. и 25. маја у Старом Броду, када ће бити служен помен старобродским жртвама убијеним

korice-knjige-stradanja-cazinska-krajina.jpg

Страдања у Цазинској крајини и антифашистичка борба /1941-1945/

Ова књига jе траjни споменик невиним жртвама усташко фашистичког терора у Цазинскоj краjини. После четрдесет година истраживања о страдању народа током Другог светског рата, у Цазинскоj краjини, а за 70-ту годишњицу тих ужасних збивања, обjављена jе друга књига борца НОР-а и носиоца „Партизанске споменице 1941. године,, Душана Д. Миљковића под насловом Страдања у Цазинскоj краjини и антифашистичка борба /1941-1945/. У књизи су кроз неколико целина дати прикази о страдању пре свега српског, али и осталих народа коjи нису прихватили усташку власт и злочине коjе су усташе примењивали посебно према србима православне вероисповести, Јевреjима и Ромима. У првом делу су наведени подаци о успостави власти NDH у Великоj жупи Бихаћ, пре

Бојанић: 02. маја можда и научимо да више и трезвеније ценимо сопствене жртве

02. маја,  ако нам се деси да нас прогласе за геноцидан народ на Генералној скупштини у УН… вероватно ће се покренути коначно и ,,лавина“ истине и са наше стране. Зар није онда било геноцида и у Братунцу, Јасеновцу, Драгинцу, Крагујевцу, Краљеву, Мачви…? Велико је питање зашто резолуцију доноси Генерална скупштина, а не Савет безбедности УН… али, и то је јасно (Руска Федерација и Белорусија су суспендоване)? Али, можда из тога научимо да више ценимо сопствене жртве, злочине и почињени геноцид над српским народом који је почињен у пар наврата само у 20. веку над Србима. Деценијама смо ћутали, као да се ништа није десило… и у два наврата пригрлили сопственог

zlocinic-ilustraciuja.jpg

7 усташких кољача пред судом након 12 година

Од липња до коловоза 1941. побијено је у логору „Слано“ на Пагу око 15.000 Срба и Жидова (Напомена редакције: Преносимо текст загребачког „Вјесника у сриједу“ од 10 јуна 1952. о суђењу усташким злочинцима из логора Слана на острву Пагу.) Стицајем околности доспјели су  у руке правде након пуних 12 година седморица усташких кољача: Лука Барјашић, Славко Баљак, Јадре Стрика, Јере Фратровић, Бене Барић, Миле Дидулца и Иван Кеврић. Кроз три мјесеца 1941 они су као припадници I. сатније V. усташке бојне учествовали у уништавању затвореника Срба и Жидова у логору „Слано“ на Пагу. Није нам намјера да евоцирајући ондашње догађаје изнесемо само суха факта, грозоте почињених злодјела или извјештај из

Прва књига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника

Прва књига о злочинима у логору у Јасеновцу објављена је 1942. године у издању Пропагандног одсјека Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије. Пише:  АНТИФАШИСТИЧКО ВИЈЕЋЕ НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ У предговору издања пише: „У овој књижици објављујемо заједничке и појединачне исказе седморице заточеника који су успјели да се бјекством на Козару, партизанима, спасу крвавог логора у Јасеновцу. Њихови искази нијесу плод неке болесне маште, него само једноставна слика јасеновачке стварности у којој није унијето никакво додавање ни претјеривање, јер је проста и једноставна истина грознија од свачег што би ма чија – па и болесна и лудачка – машта могла измислити.“ Ову књигу објављујемо у целости, у облику у коме је објављена 1942.

Вучићи из Чипуљића убијени на Јадовну?

Прије осам година, Александру Вучићу, тада предсједнику Владе Р. Србије, упутио сам писмо у коме сам навео податке из двотомне студије „Јадовно – Комплекс усташких логора 1941.“ аутора др Ђуре Затезала, који говоре о страдању Срба из села Чипуљић код Бугојна на подручју комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг. Међу жртвама, на попису се налазе и имена Анђелка, Илије и Стеве Вучића. Анђелко је дјед садашњег Предсједника Р. Србије. Одговор на писмо није стигао. Преко неких од функционера покушао сам касније исто, неколико пута али узалуд. Данас је на порталу РТ, а многи су портали то пренијели, објављена колумна вриједног историчара др Немање Девића под насловом: „Вучићи из Чипуљића“

Да ли се 22. априла обиљежава и Покољ, Геноцид почињен над Србима од стране НДХ?

Прилог који слиједи је објављен 22. априла 2020. године. Ништа се од тада промијенило није. Дан пробоја јасеновачких логораша, 22. април, обиљежава се у Србији као државни Дан сјећања на жртве Холокауста (Геноцида над Јеврејима), геноцида (над којим народом?) и других жртава фашизма. Не помиње се Покољ или Геноцид над Србима од стране НДХ. То је нормално и национално одговорно? Како гласи тачан назив Дана сјећања који се обиљежава 22. априла? Данас је годишњица пробоjа посљедње преживjеле групе логораша из злогласног усташког логора Јасеновац. На дан пробоjа 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било jе заточено 1 073 преживjелих логораша од коjих jе 600 кренуло у пробоj, а слободу

ПОЗИВ: Парастос Србима убијеним у Западној Славонији 1995. године

Вашим присуством изражавате саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. И ове године породице несталих и погинулих Крајишника обeлежиће Парастосом 29. годишњицу страдања српског народа у акцији хрватске војске „Бљесак“, на подручју Западне Славоније. Парастос ће се служити у цркви Св Марка у Београду, 1.  маја 2024. године, (среда)  с почетком  у 11 часова. Након парастоса у ташмајданском парку, биће положено цвеће на спомен плочу страдалим Србима. Вашим присуством изражавате саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Председница: Драгана Ђукић

Резолуција о злочинима у НДХ – пут ка заузимању званичног става? (АУДИО)

Удружења крајишких Срба покренула су петицију за подршку резолуцији о Геноциду почињеном над српским народом у Независној Држави Хрватској. Да ли ће резолуција бити усвојена, шта би њено усвајање донело Србији и друштву у нашој земљи? Због чега је важно да се о збивањима током II. светског рата и масовном страдању народа заузме званичан став? Гости емисије су Миле Боснић, председник покрета Срба Крајишника и Душан Басташић, председник удружења Јадовно 1941. из Бања Луке. Уредник и водитељ емисије „У средишту пажње“ на РАДИО БЕОГРАД 1 је Ивана Прибићевић. ПОСЛУШАЈТЕ ЕМИСИЈУ: Ко су организатори, како може да се потпише? Боснић: Организатор је народ и ми смо то назвали једном народном иницијативом, а то је

Јубилеј херојског дјела и страдања неустрашивог Божидара Жугића: Херој Априлског рата – поручник који је одбио да се преда

У том тренутку је пуковнику Ристићу и мађарском фашистичком команданту пришао поручник Божидар Жугић држећи десну руку у џепу. Стао је испред мађарског официра и почео да виче: „Шта хоћеш кукавицо? Хоћеш да нас заробиш без борбе?“ Херојски чин поручника југословенске краљевске војске Божидара Жугића дуго није био познат широј јавности и гуран је у заборав. Он је 1941. године одбио да се преда мађарским војницима код Гложана, и том приликом је убио непријатељског и свог команданта, уз ријечи: „Зар се тако брани отаџбина?“ Божидар Жугић је рођен 14. марта 1915. у Новаковићима, селу код Жабљака, испод Дурмитора. Основну школу је похађао у Пријепољу, а одрастао је у Пљевљима где

Сећање на трагични новосадски април

Oд 13. априла, наредних неколико дана страдало je 500 људи, углавном српске и јеврејске националности. Убијани су у одмазди, једном осветничком нападу. Бивши службеник Богдан Шикопарија успео је да се спасе смрти током стрељања групе људи у Новом Саду у Другом светском рату, када се рањен извукао из плићака Дунава и сакрио у оближњој шуми. По ослобођењу је био саслушан пред анкетном комисијом при Комисији за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника у Војводини, а документ о томе чува Историјски архив Новог Сада. Шикопарија је испричао да су га у његовој кући у Новом Саду (13. априла 1944, како је руком записано на документу, али верује се да је датум

ЗЛОЧИН У СЈЕНИЧАКУ 18. АПРИЛА 1942. ГОДИНЕ

У Сјеничаку су у току НДХ од 1941. до 1944. године убијена, погинула или умрла од тифуса и глади 1.143 становника, скоро трећина пријератне популације. У Село Сјеничак на Кордуну у зору 18. априла 1942. године упале су јаке усташко-домобранске снаге из правца Карловца и Ласиње и опколиле мјесто. У само једном дану убили су или спровели у усташке логоре 421 Србина. Усташе су у селу заклале и убиле 64 цивила на више локација који су сахрањени у масовним гробницима у Старчи, Мрачају и Влајнића страни. Код школе у Ласињском Сјеничаку старце су убијали маљем. 357 ухапшених мушкараца у току дана усташе су спровеле у 30 километара удаљени Карловац. Након

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.