2023 - Страница 22 од 30 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2023 » Страна 22

НАЈАВА: У Београду Међународна научна конференција посвећена Јасеновцу

20. април 2023.

„Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи„ Спонзор конференције је „Институт за истраживање Јасеновца“, невладина и непрофитна организација, основана у САД 1998. године, посвећена образовању света о фашистичко – нацистичким Геноцидима против Срба, Рома и Јевреја на Балкану. Место и време одржавања конференције: Хотел М Булевар ослобођења 56 a Београд, Србија 22. и 23. април 2023. Конференцију можете пратити у директном преносу путем ZOOM аликације: Позивни линк / Invite Link: https://us06web.zoom.us/j/84784290702?pwd=TDlMT2J6VVc0a0hUTTcvZStrRnJwdz09Приступни код / Passcode (for smartphone participants): 074050 Програм: Субота, 22. април 2023. – Први дан Конференције 10:00 Уводне речи и обраћања учесницима Конференције 1. Поздравна реч и уводне напомене професора Барија Литучија, Извршног директора Института за истраживање Јасеновца и председника

Парастос и помен жртвама у Доњој Градини 23. априла (ВИДЕО)

20. април 2023.

Централна манифестација обиљежавања помена жртвама злочина-геноцида Независне Државе Хрватске у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини биће одржана у недјељу, 23. априла, уз масовно учешће грађана и ученика из свих основних и средњих школа у Републици Српској и присуство највиших званичника Републике Српске и Србије. Дан раније у Дому културе у Козарској Дубици биће одржана Меморијална академија „Завјет сјећању“. Републичким одбором за обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доњој Градини предсједава предсједник Републике Српске Милорад Додик, а програмом комеморације окупљање учесника 23. априла у Доњој Градини планирано је од 9.30 до 10.00 часова. Вијенци

Булштајн за РТРС: Моја одговорност – пренијети истину о страдању у Доњој Градини (ВИДЕО)

19. април 2023.

Новинар телавивског листа „Израел данас“, Ариел Булштајн објавио је текст о страдању Срба и Јевреја у злогласном концентрационом логору Јасеновац. Он је за РТРС рекао да су у том страдању највеће жртве били Срби и Јевреји. – Злочини су почели са нацистичком Њемачком, а наставили се усташким режимом у Хрватској који је, уз подршку муслимана, блиско сарађивао са нацистима. Њихове највеће жртве били су Срби и Јевреји. У Јасеновцу је убијено пола милиона Срба и десетине хиљада Јевреја, само због националне припадности. Моја је одговорност да народу Израела пренесем истину да у пољима Доње Градине леже остаци наше браће и сестара, жртава нацистичког и усташког режима – рекао је Булштајн

СРБИ НИKАД НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ МИЛИЦУ

18. април 2023.

Пре 22 године од НАТО бомби погинула је трогодишња Милица Ракић. Мајка је ћерку спремала за спавање, али уместо у кревет, отишла је заувек. Те кобне вечери, 17. априла 1999, око 21 сат звук сирена запарао је небо над престоницом, што је значило само једно – почиње ваздушна опасност! Девојчица је погинула када ју је погодио гелер у кући у Батајници. Мала Милица спремала се за спавање, мајка ју је ставила на ношу и отишла у собу да јој припреми кревет за спавање. Уместо одласка у кревет, мала Милица отишла је заувек… Ракета погађа кућу породице Ракић, а гелери ломе стакло од купатила у коме је седела Милица. Врата на

Нека га, нека умре од глади

17. април 2023.

Млађи усташа видjевши да оваj други има намjеру заклати моjу маjку, рекао му jе: “Пусти ту жену, куда ће ово диjете без ње”, нашто му jе он одговорио: “Нека га, нека умре од глади.” “У магловито jануарско jутро 1943. године у мом засеоку Подседло изненадиле су нас усташе. Налазио сам се у кући с маjком. Било ми jе тада 5 година. Отац Илиjа Малешевић, брат Бошко и сестра Мила налазили су се у партизанима негдjе на Кордуну. Стариjи брат Раде и сестра Станка побjегли су од куће и склонили се у сусjедне грмове. Био jе висок сниjег. Пред нашом кућом поjавила су се двоjица усташа. Ушли су бахато у кућу. Рекли

Александар Ружић: Јасеновац – препрека или истина

17. април 2023.

Милиони жртава које су донели светски и грађански ратови у двадесетом веку су допринели утемељењу националних идентитета или креирању нових на један или други начин. До креирања нових националних идентитета у двадесетом веку се долазило на неколико начина, али најдоминантнија су два: први је негација туђе нације као главна идентитеска црта што на крају производи политичку кризу на одређеном простору, други је деколонизација тј. у највећем броју случајева ослободилачки рат покореног народа против колонизатора и добијање сопствене државе. Ако причамо о двадесетом веку из перспективе српске националне свести, то време је било испуњено српским страдањем, а под страдањем у овом смислу подразумевамо и физичку екстреминацију и културолошко посрнуће. Шест ратова,

На местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење

16. април 2023.

Често се на тужном и патњама ишараном лицу у најмањем добру најлепши осмех види. Из муке и шибања изроди се искуство и чврстина, отпорност на све ударце и захвалност за сваки мали дар. Из сиромаштва, уз рад и труд, изроди се и израста богата, широка душа. У кући сиромаха некада је најбоље видљива љубав – и колико је за истинску срећу мало потребно. А на местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење. Мени је Бог дао да видим многа таква страдална места: у Херцеговини, у Лици, на Косову и Метохији… где се наш народ нашао пред истребљењем, па ипак упорно на свом камену или

Василије Крестић: Јасеновац ‒парадигма страдалништва

15. април 2023.

Бесједа академика проф. др Василија Крестића на свечаној академији одржаној у САНУ 21. априла 2021. поводом 80 година од успостављања усташких логора смрти. Поштоване госпође и господо, уважени пријатељи, Згрожен стравичним злочинима који су се дешавaли у Независној држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није без разлога тврдио да се о злочинима тих размера, који су се десили у усташкој хрватској држави, не може и несме ћутати. Сматрао је да све генерације Срба, не само

Бојанић: КРВАВИ БЕОГРАДСКИ ВАСКРС… “ПРИЈАТЕЉСКО“ РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ

15. април 2023.

Бомбардовања Београда априла 1944. била су изузетно разорна, разорниjа од немачких ваздушних напада на Београд 6. априла 1941. године, на самом почетку Другог свjетског рата у Југославиjи. Пре 78. год на Васкрс, 16.04.1944. године „Савезничка авијација“ је починила стравичан злочин бомбардовањем Београда на први дан Васкрса. Бомбардовање је настављено и на други дан Васкрс 17.04.1944. године. У та два паклена дана срушене су Теразије, оштећени сви мостови на Сави и Дунаву, главну Железничку станицу, железнике станице у Топчидеру и Раковици, , палату „Албанија“, Пошту број 2, Технички факултет, Вајфертову пивару, Студентски дом, Бајлонијеву пијацу, разорено је и прво београдско породилиште, страдале су неколико породиља са тек рођеним бебама, уништене су болнице, дечији домови. Разорене и уништене су

Зборник радова „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

14. април 2023.

Крајем јануара 2018. године изашао је из штампе зборник радова „Правни поредак независне Државе Хрватске“ (ур. Борис Беговић, Зоран Мирковић) који су презентовани 30. марта 2017. године на конференцији на Правном факултету Универзитета у Београду. Аргументи изнети у излагањима и веома живој расправи на конференцији у великој мери су потврдили основну хипотезу да је Независна Држава Хрватска ипак била држава. У раду конференције су учествовали и председник САНУ Владимир Костић, чланови САНУ Данило Баста и Љубодраг Димић, водећи домаћи историчари, као и велики број наставника и сарадника Правног факултета универзитета у Београду. Извод из предговора Зборника: “Историја Независне Државе Хрватске (НДХ), па тиме и правна историја те творевине, сагледавала се

Ђурђица Драгаш: Десино стабло

14. април 2023.

Наш траг, наша нада, наше јутро!!! Зовем се Деса.Пет ми је година. Не знам јесам ли се родила кад се сејало жито ил’ косила мирисна трава.Можда сам дошла на овај свет у мећави, док је око куће завијала бура.Можда су ме донеле птице што се у пролеће враћају с југа.Не знам…Не стиже мајка да ми каже… Имам брацу Јована.Имам и бабу и дједа.Имам стрица, стрину.Имам пуно рођака и комшија.Сви смо ту, ал’ нема маме и тате… Сањам их често, памтим њихове руке и образе, сећам се мајчиног мириса и очевих бркова. Плачемо некад ја и мој Јован кад пада киша… да се не види!Дозивамо их кад дивљи ветар ломи дрвеће…

Сремски фронт као стратиште српске младежи

14. април 2023.

Најтежа и најдужа операција Народноослободилачке војске Југославије. Најодговорнији за огромне жртве они који су командовали – Тито, Дапчевић, Нађ и Јовановић Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ; Аутор: ИВАН МИЛАДИНОВИЋ; април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Већ вековима градимо кућу „на стази слонова“ – рекао је једном приликом Емир Кустурица, и додао да не спадамо у оне срећне народе чија историја је духовита и лака, оперетска једночинка. Наша је тешка драма у којој један крвави

ГЕНОЦИД НАД СРБИМА: Најмлађе жртве из Врбашке код Градишке

13. април 2023.

Село Врбашка налази се у близини Градишке (Босанска Градишка). Током Другог свјетског рата на простору Градишке страдало је преко 10.000 Срба. Поред Срба страдало је и скоро сво ромско становништво овог среза. Током геноцидa на подручју Градишке ликвидирано је неколико хиљада дјеце. У овом тексту вам доносимо поименичан попис страдале српске дјеце до 15 година старости. Податке смо извукли из пописа Жртава фашистичког терора који је урадио СУБНОР. Укупно је из Врбашке страдало 517 српских цивила у геноциду Независне државе Хрватске над Србима. Од тог броја, дјеце до 15 година било је 248, дјевојчица 129, дјечака 119. ВРБАШКА Бабић М. Љубица, 1930.-1942. Стара Градишка Бабић М. Љубомир, 1933.-1942. Стара Градишка

Заборављени злочин у Сиригу

13. април 2023.

Мађарски војници су на данашњи дан, 13. априла 1941. године, стрељали 111 мештана Сирига.То се сматра првим масовним стрељањем цивила на територији тадашње Kраљевине Југославије у Другом светском рату. Пише Иван Негришорац Кад се догодио први организовани геноцидни чин над Србима у Другом светском рату? Тешко је разумети зашто се о злочину у бачком селу Сиригу 13. априла 1941. у широким круговима тако мало зна, те како то да овај догађај није унесен у строго пробрану агенду обележавања српских цивилних стратишта. О томе су, дакако, знали понешто историчари који су се бавили Другим светским ратом на територији Југославије, а посебно Војводине. О овом догађају писано је махом у склопу неких

ОПЕТ УСТАШЛУК У СПЛИТУ: Црнокошуљаши славили дан НДХ

11. април 2023.

Сплитски црнокошуљаши обележили „дан Независне државе Хрватске“, на ускрсни понедељак у друштву око 200 Сплићана. Покрај споменика погинулим припадницима ХОС-а обележили су и оснивање бојне „Рафаел витез Бобан“, уз узвикивање усташког поздрава „За дом спремни“. Поручили су да га се неће одрећи иако су најављене драконске казне од чак 4.000 евра. Пензионисани бојник Миће Ћук казао је да поздрав За дом спремни смета непријатељима Хрватске и љубитељима црвене звезде петокраке. – Када смо бранили Хрватску од српског агресора није сметао никоме, Ми ћемо бити за дом спремни увек – рекли су. ХОС-овци су прозивали све и свакога, Милорада Пуповца, НАТО, Брисел, Сороша, а говоре су припадници ХОС-а завршавали „Бог и Хрвати,