arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

50 година стваралаштва Рада Лаловића

14. септембар 2023.

Професионалним, стручним, посвећеним и непрекидним радом, професор Раде Лаловић је 50 година стварао, писао и говорио у настави и књижевности. Његових 25 књига и преко 200 стручних радова говоре о стрпљивом и преданом професору. Књижевно вече посвећено овом јубилеју одржано је синоћ у Центру за културу и информисање у Фочи. За посебни допринос развоју образовног система у Републици Српској и развоју Републичког педагошког завода Лаловић је добио  Златну плакету поводом тридесетогодишњице рада Завода. Добитник је и Повеље за његовање културе сјећања на српска страдања у 20. вијеку коју му је додијелио  књижевни клуб „Луча“. Добитник је и низ других захвалница и признања за помоћ у раду образовних и културних институција. О књижевном

Сутра у Београду, мирна протестна шетња за одбрану Светих новомученика Јасеновачких

12. септембар 2023.

Протестна шетња ће бити одржана у среду 13. септембра, на Дан светих новомученика Јасеновачких. Почетак је најављен за 11:55 часова испред зграде Владе Р. Србије у Немањиној 11. Протестни скуп организује Друштво српских домаћина са националним организацијама: удружењима Крајишника – које представља пуковник у пензији Мирко Радаковић, преживела деца логораши Јасеновца Смиља Тишма и логора Јадовно Гојко Рончевић, уједно и директор Института  Дијана Будисављевић, Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке и истоимено удружење из Београда, која представљају Душан Басташић и Момчило Мирић; Родољубиви сабор и Покрет српске саборности – проф. др Алек Рачић; Удружење Ко Нам Трује Децу – пуковник Зоран Јовановић; Удружење Стара Бежанија – председник Волга Илић које

Никола Жутић: Kонцентрациони логор Госпић, aприл – август 1941.

12. септембар 2023.

Госпићки систем логора смрти (Госпић–Јадовно–Трибањ (Шибуљина, Крушчица) – Карлобаг–Паг) Апстракт: У документарном чланку анализира се простор Лике и подвелебитског приморја, на ком су тенденције геноцидне мржње достигле монструозне размјере, па потом и реализиране кроз систематске ликвидације православних Срба у Концентрационом логору Госпић, који је обухватао и логоре Јадовно на Велебиту, Слано и Метајна на отоку Пагу. Овим чланком истичем кључна свједочанства о инспираторима и извршиоцима злочина у времену личког крвавог љета 1941. године. Кључне речи: Госпићка казнионица, логор Госпић, Велебит, Јадовно, Паг, Слано, Метајна, Независна Држава Хрватска, усташе, Римокатоличка црква, СПЦ, прозелитизам, Анте Старчевић, Анте Павелић, Андрија Артуковић, Миле Будак, Ђуро Затезало Уводне напомене Кобни догађаји из 1941-45, 1971-72, 1991-95,

Ђурђица Драгаш: ТРАГ

12. септембар 2023.

Кад год видим овакав траг на небу и чујем далеки звук авиона, сетим се лета проведених код бабе и деде на селу. Баба ме је често водила са собом кад би ишла да обиђе краве у пољу и „препне“ их тј. премести кочиће за које су биле везане како би добиле још које парче нетакнуте траве. Ишле смо километар – два у једном правцу, по најјачем сунцу, у сред дана (јер баш тад то и мора да се уради), али није ми било тешко. Трчкарала сам уз њен одлучни и журни корак, држећи је за руку и надајући се да ћемо у повратку свратити на кафу код њене „друге“, Милке

Стево М. Лапчевић: У СУСРЕТ КАНОНИЗАЦИЈИ СВЕТИХ ЛЕЖИМИРСКИХ МУЧЕНИКА

11. септембар 2023.

Oве године навршава се 80 година од како су у Лежимиру хрватске усташе и нацисти у сеоском храму убили између 96 и 100 мештана села. Њих 22, колико је утврђено истраживањем спискова жртава имало је од 2 до 18 година. У сусрет тужној годишњици, Епархија Сремска започела је са процесом канонизације Лежимирских Мученика, која ће бити окончана наредне године, а упоредо са овим процесом, у току је израда монографије „Јамари и мученици“ аутора Стева Лапчевића из Музеја Срема у Сремској Митровици и израда спомен плоче која ће бити постављена на самом храму, а коју заједнички раде вајарка Ружица Шпановић и Стево Лапчевић обоје из „Музеја Срема“. На плочи ће бити

Ђурђица Драгаш: Дивосело – село којег нема

11. септембар 2023.

Још једна тужна годишњица. Пре тачно 30 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром. Дивосело – село којег нема Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно. Гореле су куће! Уништавано је оно што је преостало иза

Фото Д. Дозет

Василије Крестић: Недостојна трговина жртвама геноцида

11. септембар 2023.

Патријарх се оглушио о молбу историчара да на место председника Управног одбора Музеја жртава геноцида уместо епископа Јована постави другог владику. O фалсификовању историје и фалсификаторима (2) Неколико српских историчара имало је прилику да његову светост, патријарха Порфирија, у личном сусрету упозна с понашањем владике Јована и његовим ставовима који се тичу почињеног геноцида над Србима у НДХ. Патријарх је том приликом замољен да поради на томе да на место председника Управног одбора Музеја жртава геноцида уместо епископа Јована постави другог владику. Патријарх се оглушио о ту молбу историчара, који, као озбиљни научници, не могу да се сагласе с неодговорним, политикантским, с научног, моралног и националног становишта неприхватљивим иступима владике

Отишао је Арие Ливне, пријатељ удружења Јадовно 1941.

10. септембар 2023.

Прошло је три године како се упокојио Арие Ливне. Чика Арие је био учесник и добротвор Прве међународне конференције о Јадовну одржане јуна мјесеца 2011. године у Бањој Луци. ENGLISH Без његове, пресудне помоћи, не би било ни наше конференције. Био је наш пријатељ који нас је са пуно разумијевања савјетовао и када је то требало, добронамјерно критиковао. Преносимо транскрипт његовог обраћања учесницима конференције: „Дубоко поштовани учесници ове историјске и важне конференције, даме и господо, имам изузетну част да у име председника Републике Српске, господина Милорада Додика, поздравим ову конференцију. Стојим пред вама дубоко узбуђен. Ја сам, мислим, како видим људе, можда једини преживео човек холокауста, којем је цела породица

Антун Милетић за “Глас Српске”: На сцени није само ревизија броја жртава већ цијеле историје

8. септембар 2023.

У посљедње вријеме врши се не само ревизија броја жртава, него и ревизија историје. Сад се више не зна ко је добио, а ко изгубио Други свјетски рат и то је права катастрофа. Пише: Свјетлана Ђуричић Казао је ово у интервјуу за “Глас Српске” историчар и магистар војних наука Антун Милетић из Београда те нагласио да се ревизијом баве и многе државне установе у Србији. ГЛАС: Шта стоји иза тих покушаја ревизије историје и зашто се углавном покушава умањити број српских страдалника у Другом свјетском рату, а највише у Јасеновцу? МИЛЕТИЋ: Зато што је највише Срба убијено у Јасеновцу. Срба је највише било и у партизанима, двије трећине је било

Календар геноцида: 08. септембар 1942. Годишњица страдања Срба из Шида

8. септембар 2023.

На данашњи дан приjе 81 године у логор Јасеновац одведено jе преко 400 мушкараца између 16 и 70 година из шидског села Јамена. Масовно хапшење српских и ромских становника сремског села Јамена, изведено је у контексту „Акције Виктор Томић“. Хапшење су извршили домобрани и усташе. Слично хапшење спроведено је 17. септембра. Публиковани су поименични подаци о 284 ухапшена српска становника Јамене, међу којима је био велик број жена, и подаци о 115 ромских ухапшених становника овог мјеста, међу којима су већина били жене и дјеца. Према овим подацима, међу ухапшеним Ромима било је 40 дјеце. Јаменачки Роми су сви побијени у логору Јасеновац. Истога дана и дан касније ухапшено је

Budo_Simonovic_na_dnu_jame.jpg

Тиват и Котор: Промоција књиге Буда Симоновића „Огњена Марија Ливањска“

7. септембар 2023.

У суботу 9. септембра т.г, у 20 часова, у парохијском дому цркве Св.Сава у Тивту, а у недељу, 10. септембра т.г такође у 20.часова, у парохијском дому цркве Св.Никола у Котору, верницима ће бити представљена књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска.   Очекујемо вас! Извор: ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Навршено 30 година од некажњеног масакра над Србима код Дрниша

7. септембар 2023.

Јуче се навршило 30 година од још некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, које је 6. септембра 1993. године убила и масакрирала диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске, саопштено је из Информационо-документационог центра „Веритас“. У овом злочину масакрирани су пет жена и два мушкарца, од којих је троје било старије од 80 година, а напад је, према информацијама „Веритаса“, извела Девета бојна „Рафаел витез Бобан“, ХОС-ова јединица која је названа по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата. Ова јединица била је у саставу 114. бригаде Хрватске војске, којом је командовао Марко Скејо из села Ружић код Дрниша. – То је исти онај лик који

Седам деценија прикривања истине о крвавом стратишту

7. септембар 2023.

Не памтим оца, немам ниjедну његову фотографиjу. Зато сам увек волела да ми они коjи су га познавали причаjу какав jе био… И да налазе детаље по коjима подсећам на њега. То ми jе помагало да у машти замишљам његов лик, дрхтавим гласом прича Мара Гркинић, родом из Доњих Гата у Цазинскоj Краjини, чиjи су отац, два стрица и деда, иначе инвалид без ноге, jула 1941. страдали од усташа на месту званом Гаравица, на путу од Бихаћа према Личком Петровом Селу. – Одвели су их на дан када jе рођена моjа сестра. Заjедно са хиљадама недужних цивила на наjсвирепиjи начин убиjени су и бачени у масовне гробнице на Гаравици. Имала

Јама Голубинка у Шурманцима

Дечји плач из бездана херцеговачких јама

5. септембар 2023.

Једно од највећих и најзначајнијих католичких светилишта у 20. веку никло је у Међугорју у близини јаме Голубинка, у коју су усташе само у једном дану у августу 1941. бациле 237 деце из Пребиловаца. На свега два километра од страшног стратишта где су свирепо убијена српска деца наводно се указала Госпа. Пише: Никола Тркља Брдо указања у протеклих 40 година посетило је више од 40 милиона католика из целог света али изгледа да нико од њих никада није чуо плач невине деце која и данас вриште из понора оближње јаме у Шурманцима Званична историја после Другог светског рата деценијама нас је учила да је устанак у Југославији почео 7. јула

Истином се супротставити неистини

4. септембар 2023.

За свега 132 дана, у комплексу логора Госпић–Јадовно–Паг, угашено је не мање од 40.000 живота, од чега 38.000 православних Срба. Комплекс ових логора у Хрватској своде на само једну, Шаранову јаму, доказујући да ни у њој нико није убијен Пише: Др Душан Ј. Басташић* Јасеновац – Доња Градина, неоспорно највеће губилиште Срба из периода НДХ, у јавности све присутније слови као парадигма целокупног страдања на том простору. Тиме неправедно остају непозната и заборављена многобројна друга места страдања, а жртвама и њиховим потомцима се ускраћује право на помен и памћење. Лета 1941. године, на подручју Средњег Велебита, Личког Поља, Подвелебитског подгорја, Подвелебитског канала, Пашких врата и северног дела острва Паг, почињени су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА