arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Jasenovac spomenik

Деца Јасеновца

Ревизионисти и многи јавни делатници који имају за циљ да негирају како геноцид у НДХ, тако и размере тог геноцида, настоје да своје аргументе усмере на поље квантитативног аспекта геноцида. Kвантитативни аспект геноцида је свакако врло важан аспект геноцида који су усташе спровеле над Србима, Јеврејима и Ромима. Међутим, негирање и редукција броја жртава почивају на проблематичним теоријским, али и емпиријским основама. Поред теоријске и емпиријске проблематичности, неопходно је указати да поред квантитативног, постоји и квалитативни аспект геноцида, који се неоправдано занемарује као контра-аргумент када ревизионисти наступе са позиција позивања на званичне податке одређених институција. Управо квалитативни апект односно природа злочина, методолошки стандард убијања, идеологија усташког покрета, психопатолошки профили убица

ЗАШТО СЕ ОДРИЧЕМО БОРАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ?

Изгласавањем Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, који је на снази од 01. јануара 2021, након више од две деценије прекинут је однос државе као строге „маћехе“ ратним ветеранима, и начињен огроман помак према онима који су ту исту државу бранили својим животима. Пише: Душан Опачић Донет је један Закон који дефинише положај бораца, а у коме се јасно наглашава брига о њиховим породицама (живих и погинулих), њихова права и одређене субвенције које уживају. Да ли је Закон идеалан или не, то је већ друга тема и може се о томе дискутовати, али свакако да исти тај Закон представља крај тишине, окретања леђа

Подршка професору Ковићу: Учили сте нас важности спознаје ко смо!

Поносна сам на сваку оцјену и сваки наш испит, а шта је испит него разговор два пријатеља. Поносна сам на оне десетке, на она предавања која су била другачија и иновативнија. Нису то била пука читања са папира, нити „једва чекање“ да изађете из учионице, то су биле дебате кроз које би за два сата ни не знајући прелазили и књигу од 300 страница. Пише: Свјетлана Самарџија Драги професоре, Република Српска је била и биће ваша друга домовина. Толико је добрих људи, прије свега, па онда историчара изашло испод вашег пера истине, пера историје. Ваши су нас часови учили и о умјетности, и о књижевности и о историјским токовима и

Траг: Херој са Повлена

Имао је свега 19 година и одбио је да послуша само једно наређење – оно које се односило на предају. У смрт, али и вечност, отишао је са својим надређеним, мајором Миланом Тепићем. Војник Стојадин Цоле Мирковић, јунак је са падина Повлена којим се поноси цео ваљевски крај, али о коме шира јавност, нажалост, мало зна. Мајор Милан Тепић је 29. септембра 1991. године, како би спречио предају складишта муниције припадницима хрватског Збора националне гарде, минирао објекат у Беденику код Бјеловара, у којем је било 170 тона експлозивних средстава. Поред Тепића, погинуо је и војник на одслужењу редовног војног рока, Стојадин Мирковић који, упркос мајоровој наредби, није хтео да се

Душан Буковић: СЕЛО ПОЛАЧА У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ

Из публикације: Јован Ивекић, Полача у борби за слободу, „Србија – Serbia“, јун 1978, Fruitland, Ont., Canada Не улазећи ни у какве друге коментаре, данас смо били у прилици да посетимо велику Универзитетску библиотеку у којој се налази преко два милиона књига, страних и домаћих, где смо пронашли и овај чланак Јове Ивекића који је објављен у Ђујићевој „Србији“, под насловом “Полача у борби за слободу“, где између осталог стоји: „У подножју кршне и поносне Динаре истиче се познато српско село Полача у Далмацији. Оно се састоји од већег броја мањих засеока, груписаних у Великој и Малој Полачи и Подинарју. Полача по броју становника спада у већа насеља у Далмацији.

Зафрановић: Снимање филма о злочинима у Јасеновцу почиње у јуну

Некадашњи студент легендарне, престижне Прашке филмске школе – ФАМУ, годинама се бави анализом зла у вријеме фашизма, што се јасно огледа у његовој ратној трилогији – „Окупација у 26 слика“ (1978), „Пад Италије“ (1981) и „Вечерња звона“ (1986), филму „Крв и пепео Јасеновца“ (1983) или документарцу „Залазак стољећа – Тестамент Л. З.“ (1994). Филмски редитељ Лордан Зафрановић већ деценијама припрема филм о злочинима у Јасеновцу радног назива „Дјеца Козаре“, за Танјуг најављује да би снимање тог остварења требало да почне у јуну ове године. Веома дуго већ припремам тај филм који сада већ носи и други наслов „Златни рез 42“. Прича је подигнута на други ниво од прве верзије сценарија

Ђурђица Драгаш: Џаба сте певали Скорпионси, нема нам спаса!

Mота ми се ових дана по глави рефрен познате песме. Размишљам, шта ли данас раде та „деца сутрашњице“ која су се рађала кад и ова песма?! Колико њих уопште и зна за њу? Колико тридесетогодишњака  препознаје поруку коју су, почетком деведесетих година прошлог века, свету желели да пренесу Скорпионси?! „Take me to the magic of the moment On a glory night Where the children of tomorrow dream away In the wind of change…“ Баш ти тридесетогодишњаци ратују и гину ових дана у Украјини. Није им ни на крај памети песма која је предвиђала да ће „ветар промена“ донети мир, љубав и напредак. Сећају је се, вероватно, само њихови престрављени родитељи.

svece-crkva.jpg

Живот у непреболу

У „Веритасу” се залажемо за принцип да свака жртва мора да има име и често сам у јавним наступима позивао све грађане да провере да ли су њихови страдали рођаци у Другом светском рату уведени у тај попис, па ако нису да попуне упитник Музеја жртава геноцида како би били накнадно уписани. „Веритас” је у поседу пописа жртава Другог светског рата који је 1966. објавила Савезна пописна комисија на којем се налазе жртве „фашистичког терора и домаћих издајника” свих народа и народности који су живели на подручју СФРЈ. На том списку се налази око 657.000 имена, међу којима је око 393.000 српских жртава, што је много мање од званичних и

Извештај о систематским нападима, убиствима и угњетавању Руса у последњих осам година у Украјини

У документацији се таксативно наводе напади, мучења, убиства и угњетавање Руса које траје више од осам година  Украјински екстремисти на челу са председником Володимиром Зеленским пуних осам година нападају, муче, прогоне и убијају Русе! Ово се наводи у документу који су објавили Руси, а у којем се таксативно наводи кроз какву тортуру пролазе већ годинама у Украјини. У овом документу побројани су напади украјинске војске на Луганск (ЛНР) и Доњецк (ДНР), али и конкретни примери угњетавања људи само зато што су Руси. Осим тога, у документацији се наводи и како западни моћници годинама подржавају режим у Украјини, пружају им финансијску и војну помоћ, али и ћуте на отворено величање фашизма

„Геноцид је мрља коју САД никада неће опрати“

Министарство иностраних послова Kине је објавило чланак под насловом „Историјске чињенице и стварни докази о геноциду над Индијанцима у САД-у“. Чланак од 10.000 карактера детаљно описује трагични процес уништења Индијанаца, од физичког до културног, и њиме указује кроз чињенице да су САД починиле бројне злочине кршења људских права.У чланку се наводи да статистике показују да је индијанско становништво пало са 5 милиона 1492. године на 250.000 почетком 20. века. Такође и како је популација Индијанаца нагло опадала. Наиме присилна асимилација и културни геноцид над Индијанцима у САД-у били су пођеднако гнусни, потпуно су лишили индијанска племена аутономије и учинили их економски осиромашеним, преносе кинески медији. Kао резултат тога, амерички Индијанци

80 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА У БИЛЕЋКОМ СЕЛУ БРЕСТИЦЕ

“Када би се у јаме херцеговачке, у те тамне безданице без сунчева зрака, у окриље жалости и мрака, слиле све сузе које за српским мученицима пролише мајке и сестре, очеви и браћа, кћерке и синови, е прељевала би вода из тихх бедана”, то ми рече један честити старина у селу Чавшу на ободу Поповог поља гдје усташе злочин починише. Исту причу могли би чути на сваком кораку тужне и жалосне, али никад покорене, никад утамничене земље Херцегове која још ране извидала није. На данашњи дан, у зору 2.марта 1942. године српско село Брестице напали су муслимани сусједног гатачког среза. У том нападу погинуло је 46 Брестичана, а 43 рањено. Међу

ПЕТИЦИЈА – СРПСKА НАРОДНА ЧИТАОНИЦА И KЊИЖНИЦА У ВРЕПЦУ

Обзиром на огромну неправду учињену према Врепчанима и српској заједници уопште, преписивањем Дома у Врепцу и укњижавањем на град Госпић,од стране града Госпића у року свега 14 дана, потписивањем ове петиције желимо исказати неслагање и огорченост овим чином. За оне којима није познато о чему се ради, доносимо комплетан текст петиције. Позивамо све Врепчане, комшије из сусједних нам села као и остале грађане на сложност и на исказивање подршке овој петицији. Подршка се може послати на е-маil адресу: [email protected] или на број телефона +381/64/4656 204 (SMS,Viber,WhatsApp). У поруци треба написати слиједеће: ПОДРШKА ПЕТИЦИЈИ, Име и Презиме и Град.Хвала свима на подршци. УПРАВНИ ОДБОР СНЧK У ВРЕПЦУ Везане вијести: Прoгутaн врeбaчки

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.