arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Душан Басташић: Чему добром је послужио неразуман поступак начелника Карлобага Бориса Смојвера? (ВИДЕО)

23. јун 2021.

Од стране радника Полицијске Управе личко-сењске, на сам Дан сјећања на Јадовно 1941, одговорном лицу организатора окупљања саопштено је да je Борис Смојвер, недавно изабрани начелник Општине Карлобаг, забранио да се Часни крст постави уз јаму Бадањ јер се иста налази на подручју Парка природе Велебит и да ће полиција дјеловати сукладно тој наредби. Запријећено је озбиљним санкцијама уколико се организатор оглуши на наредбу. У организацији Удружења „Јадовно 1941.“ из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941, и 80 година од страдања 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Уз саму јаму Бадањ, освештан је Часни крст посвећен православним Србима побијеним

Од Хитлерових кољача до genocide survivora

23. јун 2021.

Истраживач Ксавијер Бугарел (Xavier Bougarel) специјалиста за ислам на Балкану, наводи бројку од које се леди крв у жилама – док је Француска за време Другог светског рата дала између 8.500 и 9.000 есесоваца (не рачунајући насилно регрутоване у Алзасу и Мозелу) у Босни је било између 20.000 и 30.000 муслимана који су приступили „Ханџар“ СС дивизији. Ствар је у томе што у то време Босна није имала више од милион и по муслимана. У интервјуу који је дао за “Courrier des Balkans” Ксавијер Бугарел, аутор књиге „Ханџар дивизија СС вафен Босне 1943-1945, објашњава како сећање на ову немачку дивизију коју су као топовско месо сачињавали муслимани Босне и Херцеговине

ПОЗАДИНА: Директору српског Музеја геноцида требало је „измаћи“ фотељу пре него што је у њу засео

22. јун 2021.

Човеку који цени да је „наша успомена на Јасеновац доминантно политичка и математичка“ и који зна да број жртава овог НДХ стратишта износи између 122.000 и 130.000 људи, фотељу директора српског Музеја геноцида требало је „измаћи“ пре него што је имао прилику да је притисне позадином. Пише: Драган Вујичић Штета би била минимална: мало би се Дејан Ристић угрувао, али не треба сумњати да би, као и досад, „поскочио“ на ноге и да би брзо нашао где опет да заседне. Овако, и у наредном периоду очекују нас вербално злостављање из Музеја на тргу Николе Пашића о „стандардима данашње музеологије“ који прате „доминантне принципе европске меморијалистике“ у циљу непристрасног утврђивања свеприхватљиве

Слободан Антонић: Невидљиви рат у Србији (ВИДЕО)

22. јун 2021.

Гост осме емисије „Код Бране“ је проф. др Слободан Антонић, један од водећих српских интелектуалаца. Професор је са Бранимиром Нешићем разговарао о рату за српски идентитет, који већ деценијама траје несмањеном жестином. Ко хоће да мења наш идентитет потискујући историју, језик и веру у корист магловитих обећања из Брисела и Вашингтона? Да ли српски народ има снаге да се одупре? Да ли интелектуалац мора да одабере страну у овом рату? Извор: CATENA MUNDI

РТРС: Обиљежен Дан сјећања на Јадовно (ФОТО/ВИДЕО)

21. јун 2021.

У организацији Удружења „Јадовно 1941“ обиљежено је 80 година од страдања 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. У храму Светог Петра и Павла у Смиљану служен је парастос, а помен жртвама код Шаранове јаме на Велебиту. Упркос претходно добијеној дозволи учесницима обиљежавања у Хрватској онемогућено је постављање Часног крста поред јаме Бадањ. Крст је освештан и остављен у манастиру Медак. Јама Бадањ на Велебиту, недалеко од села Ступачиново, у којој су на најсвирепији начин убијени недужних Срби, лоцирана је крајем прошле године. Чланови Удружења „Јадовно 1941“ хтјели су да поставе Часни крст, али нису успјели. Након позитивних искустава са полицијом из Госпића, саопштено нам је да новоизабрани начелник

Јадовно – место где су усташе убијале без испаљеног метка и лако сакривали своја злодела (ВИДЕО)

21. јун 2021.

Парастосом у храму Светих Апостола Петра и Павла у Смиљану и над крашким јамама – масовним гробницама на обронцима Велебита, одржан је помен жртвама логора Јадовно-Госпић-Паг. Дан сећања на Јадовно, на 80-ту годишњицу страдања, организовало је Удружење потомака и поштовалаца жртава комлекса логора смрти НДХ „Јадовно 1941“. Аутор: Јелена Божовић Под старом липом, крај цркве у Смиљану и родне куће Николе Тесле – заједничка гробница за 530 убијених Срба. Парастос у храму и наставак путовања, трагом страдалника 1941. и злочина који су прикривани. У јамама на Велебиту, и губилиштима на острву Паг, током четири месеца усташе су ликвидирале 42.000 људи – Срба, Јевреја и Рома, из Хрватске, Босне и Херцеговине

СРАМНИ ПОКУШАЈ: У српском Музеју геноцида умањују страдања Срба

20. јун 2021.

Оделење историјских наука САНУ са подршком Извршног одбора ове институције огласило се саопштењем поводом, како је наведено, „нечасне појаве у српској историографији, усмерене на посебну врсту ревизије историје и покушаје систематског смањивања броја жртава, првенствено у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској у Другом светском, али и у Србији у Првом светском рату“. Подсећајући да смо донедавно такав однос према пострадалом становништву имали прилике да видимо у овим случајевима у Хрватској, где је његов најпознатији зачетник и тумач био Фрањо Туђман, академици поручују: Последњих неколико година, оспоравањем и умањивањем броја јасеновачких и других жртава усташких злочинаца почели су се бавити и поједини историчари из Србије. Важно је због чега то треба

Патријарх Порфирије благословио обележавање Дана сећања на Јадовно 1941 – 2021.

17. јун 2021.

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода СПЦ, на адресу удружења грађана Јадовно 1941. у Београду стигло је писмо са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија за обележавање Дана сећања на Јадовно 1941 – 2021. 24. јун као Дан сећања на Јадовно 1941. установило је истоимено удружење потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг почетком 2010. године у Бањој Луци. Тога дана 1941. логор Јадовно на Велебиту је достигао своје коначне границе а логори Слана и Метајна на острву Пагу примили прве заточенике. Обележавање Дана сећања на Јадовно 1941. благословили су тада блаженопочивши Патријарх српски Иринеј и Епископ горњокарловачки ГГ Герасим. Благослов Његове Светости Патријарха српског

Милош Ковић: Тајна српског завета (ВИДЕО)

16. јун 2021.

Гост седме емисије „Код Бране“ можда је и једини српски историчар који је ишао на стручно усавршавање у Енглеску, а онда је на врхунцу каријере решио да све стави на коцку и сведочи као експерт одбране пред Хашким трибуналом. Једном речју – проф. др Милош Ковић. Питали смо га зашто је то учинио. Такође, са професором Ковићем разговарали смо о процесима који су се водили и који се воде у Хагу против српских политичара и војника, о покушају његовог прогона са Филозофског факултета у Београду, а други део емисије остављен је за најважнију, непресушну тему – шта је то Косовски завет и како га сведочити у 21. веку? Извор: CATENA

СВИРЕПО СУ ПОГУБЉЕНИ ЗБОГ СРПСКОГ ИМЕНА И ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ: Ниче спомен – парк у Дервенти, где је у смрт у Хрватску отерано 410 Срба (ФОТО)

16. јун 2021.

У Босанским Лужанима, на иницијативу мештана тог и дервентских села Нови Лужани и Костреш, као и бродских Барица, а поводом 80 година од геноцидног злочина над српским становништвом у Другом светском рату, подиже се Спомен–парк у знак сећања на цивилне жртве усташког терора. Пише: Нинко ЂУРИЋ Иза пројекта су стале локалне управе, борачке организације и СУБНОР Дервенте и Брода. Белег ужасног српског страдања гради се на месту са којег је већина од 410 невино страдалих мештана вагонима транспортована у Славонску Пожегу, где су свирепо погубљени само због свог српског имена и православне вере. Лужански свештеник Драган Зарић, завршетак радова најављује до 26. августа, када је у плану и служење парастоса

Комеморација у Камничкој Бистрици Црногорцима, Бокељима и Херцеговцима умореним маја и јуна 1945.

15. јун 2021.

У суботу 12. јуна 2021. одржани су у долини Камничке Бистрице, близу Љубљане, литургија и помен за душе између 3.500 и 6.000 жртава који ту леже, у шест масовних гробница, већ 76 година. Ријеч је о монархистичким борцима и људима придошлим са њима у збјегу из Црне Горе, Боке и Херцеговине, који су убијени након краја Другог свјетског рата. Приредио: Никола Милованчев Долина Камничке Бистрице је једна од бројних локација на подручју Словеније, на којима се налазе посмртни остаци бројних припадника српског народа, бораца некомунистичких формација и чланова њихових породица, који су одлуком Јосипа Броза усмрћени без суда крајем маја и у јуну 1945. године. Било је то послије завршеног

Млади пар из Србије претучен у Сплиту

14. јун 2021.

У Сплиту се догодио још један напад, у коме су страдали Рус и Украјинац. Хулигани су у центру града напали кошаркаше, будући да су им засметали дресови руске репрезентације. У Сплиту је у петак увече нападнут млади пар из Србије, пренели су хрватски медији. Локална полиција је саопштила да је добила дојаву о нарушавању јавног реда и мира на подручју плаже Овчице, где је неколико непознатих особа физички напало двоје држављана из Србије – 25-годишњег мушкарца и 26-годишњу жену, преноси портал Индекс. Полиција је изашла на лице места где су пронашли обе жртве напада. Како наводи портал, младић је одбио лекарску помоћ. Полицајци су на њему видели маснице и огреботине,

Дечак са потресне фотографије из усташког логора данас живи у Силашу

14. јун 2021.

Милан Бижић из Силаша као дете је једно време био затворен у усташком логору за децу. Из тог периода настала је и једна најпознатијих фотографија на којој се налази наш саговорник. Аутор: Срђан Секулић Из периода Другог светског рата на нашем простору настало је на хиљаде фотографија и снимака на којима се налазе деца. Тако данас имамо сачуване фотографије и снимке српске деце у усташким униформама, са покрштавања, у колонама, логорским собама, али и измучене, преминуле и убијене деце. На једној од таквих фотографија која се често појављивала, а и данас се појављује у различитим документарним филмовима, књигама и часописима, налази се девојчица која лежи на поду неке просторије и

Свети свештеномученик Станислав личко-јесенички

13. јун 2021.

Свети архијерејски синод Православне цркве чешких земаља и Словачке, на свом заседању 29. јануара 2019. године, донео је одлуку да православног свештеника чешког порекла – оца Станислава Насадила, који је мучен и пострадао током јуна 1941. године, у усташком логору у Госпићу, унесе у диптих светих своје помесне Цркве. Јереј Станислав био је свештенослужитељ Српске православне цркве. Свештеномученик Станислав Насадил рођен је 20. октобра 1907. године, на територији тадашње Аустроугарске – у Лоштицама код Мохељница (данашњи Оломоуцки крај у Чешкој). Ради изучавања богословских наука дошао је 1923. године у тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а поводом обнове православља у Чехословачкој. Отпочео је школовање у Сремским Карловцима, да би га

Др Животије Ђорђевић

Др Животије Ђорђевић: Око 80.000 усташа било у Титовим униформама, Хрвати су продавали ископане очи Срба!

12. јун 2021.

Најстарији истраживач усташких злочина о НДХ, злогласном логору Јасеновац, Титовом игнорисању злодела, стравичном наслеђу… Знак за почетак негирања геноцида над Србима дао Фрањо Кухарић 1981. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. маја 2017. године. МИ, Срби, немамо пречег посла него да попишемо своје жртве у 20 веку. Једини смо народ у Европи који овај посао није урадио. Морамо да попишемо погинуле, по имену и презимену, да обележимо сва српска стратишта на територији бивше СФРЈ, по логорима других земаља где су Срби одвођени… да утврдимо ко је све, деценијама, онемогућавао да се српске жртве знају. Овако, за „Новости“, говори др Животије Ђорђевић (94), најстарији

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА