arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Racija_Bulut.jpg

Погром на игралишту

19. април 2021.

Река смрти није заобишла ни стадион Новосадског атлетског клуба где је острвљени касапин Мартин Роберт крвавим пиром уприличио стрељану «залеђених» мета, а онда и трку смрти. Утакмицом коју нико није преживео окончала се 1942. године рација у Новом Саду Пише: Младен Булут У нацистичкој рацији, те ратне 1942, само у Новом Саду, пошто јој је претходила она у Шајкашкој, а следила потоња у Бечеју и Србобрану, убијено је за само три дана – од 21. до 23. јануара – најмање 2.300 људи. Још увек, зачудо, недовољно истражени подаци, а према рукописним подацима Павла Шосбергера уписани на полеђину књиге умрлих Новосађана, сведоче о 1.246 појединачних жртава чија имена, као помен и

Филип Родић: Поглавников кошаркаш

18. април 2021.

Обично се каже да слика говори више од хиљаду речи, али она коју је Јусуф Нуркић окачио на “Твитер” говори више од 700.000 имена. Знаних и незнаних. Зa “Поглавникову џамију” могло би се слободно рећи да је парадигма судбине Срба у Хрватској у 20. веку. Здање о којем се ради изградио је Иван Мештровић 1938. на тргу који је тада носио име Краља Петра Првог Ослободиоца и првобитно је био изложбени простор, односно Дом ликовних уметности Краљ Петар Први. По слому Краљевине Југославије у априлском рату и доласку усташа на власт, Трг је преименован у Трг Кулина бана, а намена се мења и “Мештровићевом павиљону” и он 1942. године, уз

У САРАЈЕВУ УБИЈЕНО 3.000 СРБА: Извештај независне међународне комисије – Изетбеговић отворио 211 логора!

16. април 2021.

Комисија, која је формирана по налогу Владе Републике Српске, констатује да две трећине мртвих и рањених нису имале везе с ратним дејствима, већ са злочиначким делима. У Сарајеву је током рата у БиХ убијено око 3.000 српских цивила, а 1.700 их је тешко рањено, наводи се извештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године. Комисија, која је формирана по налогу Владе Републике Српске, констатује да две трећине мртвих и рањених нису имале везе с ратним дејствима, већ са злочиначким делима. – У Сарајеву је било 211 логора и места заточења Срба. На хиљаде их је затворено без јасног повода, а затвореници су претрпели

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Академик Василије Крестић о историјским темама

15. април 2021.

За сајт Српска историја говори академик Василије Крестић, историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији, академик САНУ, дитректор Архива САНУ. Разговарао: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА –Поштовани господине Крестићу, после 1918.год. како нам се поновила 1945. год? Поново смо отишли у загрљај џелату који нас је клао и децу нам убијао на најсуровије начине. По Вама која је кључна тачка српског суноврата и пропасти? Да ли и Ви мислите да је то 1918. година? На нашу жалост, и несрећу, ми имамо веома богату историју с трагичним исходима па се није лако и једноставно одлучити у избору „кључне тачке српског суноврата”. Ако је реч само о најновијим

Бојанић: “ПРИЈАТЕЉСКО“ РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ НА ВАСКРС 1944. године

15. април 2021.

Наши историчари деценијама су тврдили да Тито и Врховни штаб нису имали никакве везе са англо-америчким бомбардовањем. А да је бомбардовање градова Србије било у надлежности Титовог Врховног штаба потврђује и писмо које је својим сарадницима у Словенији, крајем јула 1944. године, упутио Едвард Кардељ. Ево како гласи део његовог писма, од речи до речи: „Договарајте се с Енглезима о сарадњи њихове тактичке авијације у вашим акцијама (митраљирање колона, мања бомбардовања конкретних циљева на фронту итд.). Они на такав начин сарађују у целој Југославији. БОМБАРДОВАЊА ГРАДОВА И УОПШТЕ ВЕЋА БОМБАРДОВАЊА ОДОБРАВА САМО ВРХОВНИ ШТАБ.” Бомбардовања Београда априла 1944. била су изузетно разорна, разорниjа од немачких ваздушних напада на Београд 6.

Одложена београдска премијера „Даре из Јасеновца“

15. април 2021.

Свечана београдска премијера домаћег филма „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Гаге Антонијевића планирана за 22. април биће одложена због тренутне комплексне епидемиолошке ситуације. Нови датум премијере биће накнадно објављен у складу са ублажавањем епидемилошких мера и побољшањем тренутне здравствене ситуације. Подсетимо, филм редитеља Предрага Антонијевића и сценаристкиње Наташе Дракулић окупио је истакнуту глумачку екипу Републике Српске и Србије предвођену младом Биљаном Чекић која у свом првом филмском појављивању верно тумачи лик дванаестогодишње девојчице Даре суочене са страхотама логора Јасеновац током Другог светског рата. Извор: Б92

Мајка Херој из Горажда: Божани су Муслимани убили петоро деце, три зета и унуче!

15. април 2021.

У мају се навршава 29 година од незапамћеног злочина у Црквинама код Горажда, када су муслимански војници и полицајци поубијали готово целокупно становништво овог малог села. Међу жртва су и четири сина и кћер Горажданке Божане Делић, затим четири зета и унуче. Сви су зверски побијени само јер су били Срби. Прошло је 15 година како је у 93. години преминула тиха и доброћудна старица Божана Делић. Ипак, сећање на њу и њене најмилије не бледи. Херојску жртву коју је ова недужна жена поднела многи и данас памте и са тугом помињу. Помињу да се не заборави и да се не понови. Припадници регуларне ратне Армије БиХ терете се да

Митрополит дабробосански Нектарије (Круљ) о усташама

15. април 2021.

Храбри митрополит дабробосански, г. Нектарије Круљ, један је од великодостојника Српске православне цркве који су дали значајан допринос у борби за истину о усташким злочинима. Извор: СРБИН ИНФО НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. На суђењу католичком свештенику др Драгу Дујмушићу (по коме је Римокатоличка црква назвала новоотворени студентски дом у Сарајеву), митрополит Нектарије Круљ дао је исказ и тиме показао како се не либи да, уместо било које идеологије, изношење истине замени опортуним

draga-mastilovic.jpg

Мастиловић: Забране ћирилице најављивале погроме над Србима

14. април 2021.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да скандал који се десио са пошиљком из Мостара, која се вратила уз образложење да је „забрањено писање ћирилицом“ подсјећа на 1914. и 1941. годину, односно времена у којима су након таквих потеза услиједили погроми над Србима. – Сазнање да неко и у 21. вијеку српском народу забрањује употребу ћирилице, осим што је шокантно, истовремено је и ужасавајуће јер неминовно асоцира на 1914. и 1941. годину, када је Србима западно од Дрине било забрањено да користе ћирилицу – рекао је Мастиловић. Он је истакао да је познато да је након такве забране у оба случаја услиједио масовни погром над

Како су комунисти, у сарадњи са Албанцима, 1942. убили преко 500 Срба у Метохији

14. април 2021.

Месни одбор Комунистичке партије Гњилане направио је списак од 500 до 1.000 Срба који су били њихови углавном потенцијални непријатељи. Списак је предат албанској фашистичкој милицији, са којом су комунисти били у контакту. Већина ових Срба је страдала. Аутор: Бранислав ЈОВИЋ; Извор: Погледи ; “Српске новине“, гласило ОСЧ “Равна Гора“, број 712,Чикаго, октобар 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Мој деда по оцу, Благоје Јовић (1911-1990, Коретиште код Гњилана), био је жандарм од

Милан Ружић

Милан Ружић: О српском страдању

13. април 2021.

Посећујући многобројна места страдања, схватио сам да је нама Србима забрањено да имамо своја и да их тако називамо. Забрањено нам је од стране других, али што је најгоре, забранили смо их и самима себи. Где год смо страдали, то није била једина цена коју смо платили, већ је то страдање нашег народа послужило да се представи као страдање неког другог народа који смо, наводно, ми убијали. Свако стратиште је било изговор за нови терор над Србима, или за ново прећуткивање националне историје зарад некаквих наднационалних интереса у које је веровао само народ који је своју нацију тако издавао, тачније Срби. Места наших страдања нису сва ни обележена. Уместо да

Ђурђица Драгаш: Дан у којем смо морали да застанемо… макар на минут!

13. април 2021.

Размишљајући о Израелцима који, и после осам деценија, стоје мирно и минутом ћутања, уз сирене, одају пошту својим жртвама, с горчином се сетих покушаја да се, пре неколико година, на сличан начин сетимо жртава Олује! 8. април 2021. Израел, Дан сећања на жртве Холокауста Минут ћутања и двоминутно оглашавање сирена широм земље. Израелци су још једном показали како се сећају и колико поштују шест милиона јеврејских жртава страдалих током Другом светског рата.Без поговора, без питања, на тренутак је „стао“ живот. Зауставили су се се аутобуси и аутомобили, пешаци су стајали у месту.Радио и тв станице емитовале су специјални програм који је почео претходног дана, одмах после заласка сунца. Ресторани и

Убиство анђела

12. април 2021.

Свjедочење о jедном догађаjу из 1941. године када jе убиjен дванаестогодишњи дjечак Никола, син Уроша Екмечића. Никола Екмечић рођен jе 1929. године у засеоку Пребиловаца Грлићу. Живио jе са шесторо браће и сестара код оца Уроша и маjке Јованке. Растао jе у здрављу, пjесми и весељу све до августа 1941. године. Наjнесрећниjе године стигоше и завише у црно и Грлић. Зликовци дођоше, завладаше, похараше, оскрнавише и уништише циjелу Урошеву породицу.У столачком срезу су у jуну мjесецу, око Видовдана (28. jуна), усташе ушле у српска села и одвеле мушку чељад, не дираjући притом жене и дjецу. Пребиловчани се горко преварише и оставише незештићене своjе наjдраже. Скривали су се по гудурама, у брдима и камењару. Убрзо

У БУХЕНВАЛДУ УБИЈЕНО И НЕКОЛИКО ХИЉАДА СРБА

12. април 2021.

Америчке трупе су 11. априла 1945. године ослободиле заробљенике у нацистичком концентрационом логору Бухенвалд у коме је страдало око 56.000 људи, међу којима и неколико хиљада Срба. Логораши су углавном радили као принудни радници у фабрикама оружја. Међу њима је било Јевреја, Пољака, политичких затвореника, Срба, као и других особа са подручја Југославије, те Рома, Синта… До 1942. већина политичких логораша били су комунисти и анархисти, док се касније повећао број припадника разних фракција покрета отпора. Tу су били затварани, између осталих, писци, љекари, умјетници и бивше племство. Између јула 1938. и априла 1945, кроз логор је прошло око 250.000 логораша. Иако Бухенвалд није био пројектован као логор смрти, у

Зафрановић на путу до Загреба заборавио Дјецу Козаре – филм у Хрватској конкурише под именом Златни рез 42

11. април 2021.

Пријавили смо овај сценариј заједно с мојом редатељском концепцијом на натјечај ХАВЦ-а за производњу дугометражних филмова под насловом „Златни рез 42 (Дјеца Козаре)”, каже редитељ Лордан Зафрановић након што му је Влада Српске обећала 200.000 КМ без конкурса за филм. Исто тако, у Бањој Луци на новинарска питања о теорији плагијата сценарија Даре из Јасеновца, који су лансирали аутошовинисти из Београда, продуцент из Србије је одбацио као нешто с чим они немају никакве везе, док се у интервјуу за Вечерњи лист Зафрановић одредио овако: Није гледао Дару из Јасеновца… „Филм „Дара из Јасеновца” нисам гледао, а насљедници Арсена Диклића, аутора сценарија за мој пројект „Дјеца Козаре”, оставили су правницима и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА