2020 - Страница 12 од 44 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2020 » Страна 12

Хрватски министaр нajaвиo eксхумaциje Србa кoje су устaшe пoбилe 1942.

15. септембар 2020.

Нaкoн зaхтjeвa Вeљкa Џакулe, чиja je породица стрaдaлa крaj Пaкрaцa, министaр брaнитeљa Toмo Meдвeд нajaвиo дa ћe зaпoчeти припрeмe зa eксхумaциjу Србa кoje су устaшe ликвидирaлe у Другoм свjeтскoм рaту. Пише: Ненад Јовановић Mинистaр хрвaтских брaнитeљa и вицeпрeмиjeр Toмo Meдвeд нajaвиo je дa ћe у нaрeдним мjeсeцимa крeнути припрeмнe рaдњe зa eксхумaциjу Србa кoje су устaшe у aвгусту 1942. бaцaли у бунaрe у сeлимa Дeрeзa и Kусoњe кoд Пaкрaцa. Пo писaњу ‘Нoвoг листa‘, oкидaч зa ту oдлуку биo je дoпис кojи je њeгoвoм Mинистaрству пoслao нeкaдaшњи српски aктивист Вeљкo Џакулa кojи je зaтрaжиo eксхумaциjу лeшeвa нa тoм пoдручjу, мeђу кojимa je и 12 члaнoвa њeгoвe пoрoдицe. Meдвeд je пoтврдиo дa

Гидеон Грајф: Србија враћа Светог Саву у Свету земљу

14. септембар 2020.

Трилогија на 2.500 страница коју сам представио недавно у Крагујевцу, плод је идеје да не правим књиге, већ да саградим споменик против неоусташког ревизионизма. Монументални белези истине, “Јасеновац, Аушвиц Балкана”, “Усташко коначно решење, пре нацистичког коначног решења” и “Алојзије Степинац, преобрати се или умри – 101 разлог зашто не може да буде светац”, плод су вишегодишњег рада који сведочи о карактеру државе и режима у Хрватској од 1941. до 1945. године. Откриће да су усташе чак шест месеци пре Немаца почеле са коначним решењем српског питања – преко истребљења читавог народа – револуција је у историографији. Овим речима разговор, за “Новости”, почиње историчар др Гидеон Грајф, један од најпознатијих светских

Рајилић: Бошњаци још живе у ратним деведесетим годинама

14. септембар 2020.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић оцијенила је као крајње неприхватљив покушај стотињак Бошњака да на платоу Влашића спријече обиљежавање страдања 21 убијеног српског борца, и истакла да то само показује да Бошњаци изгледа и даље живе у ратном времену деведесетих година прошлог вијека. – Неприхватљив је било какав покушај обиљежавања страдања Срба на Влашићу и ношење ратних застава такозване Армије БиХ. Бошњаци траже прилику и повод када ће поново направити немире на овим просторима који би много коштао оба народа, али они тога изгледа нису свјесни – рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је рекла да треба омогућити свуда да се достојанствено обиљежава страдање српских бораца у

Парастос на Влашићу покушали спријечити Бошњаци са ратним заставама

13. септембар 2020.

Парастос на платоу Меокрње на Влашићу за 21 српског борца које су убили припадници муслиманских снага у протеклом рату данас је покушало да спријечи стотињак Бошњака, који су стигли са ратним заставама Армије РБиХ. До већих инцидента није дошло због прибраности учесника окупљања и припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске, који нису насјели на провокацију Бошњака јер су донијели ратне заставе на мјесто великог страдања српских бораца, јавио је дописник Срне. Ово мјесто на платоу Влашића припада Републици Српској и ту се већ другу годину служи парастос за 21 српског борца који су страдали у муслиманским офанзивама на ову коту 1992. и 1994. године. Међутим, данас су се појавили и

Парастос за 13 српских бораца, ни данас се не зна како су страдали 1995.

12. септембар 2020.

За 13 српских бораца страдалих на планини Клековачи у последњем одбрамбено-отаџбинском рату служен је парастос у Цркви Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана на Аташевцу код Дрвара. Будући да су страдали војници били и планинари, Планинарско друштво „Тринаест рунолиста” организовало је меморијални успон на Клековачу, преноси РТРС. Свештеник Саша Црљић изјавио је раније да је тих 13 српских бораца нестало на тој планини у септембру 1995. године, после пада Дрвара. Посмртни остаци 12 бораца пронађени су неколико година касније и идентификовани, а за једним се још трага. Начин на који су заробљени и страдали није познат, али породице траже да се утврди како су изгубили животе, преноси Танјуг. Извор:

Момчило Павловић: Савезничко разарање Лесковца 1944. године

11. септембар 2020.

Зашто је бомбардован Српски Манчестер, који до дана данашњег неће повратити славу и глас просперитетног индустријског центра читаве Јужне Србије. Не постоји трагичнији дан ни сат у историји Лесковца, од среде 6. септембра 1944. Између 12 и 13 часова, тог сунчаног дана, на рођендан краља Петра, 542 авиона полетело је из јужне Италије да бомбардује циљеве у Румунији, Мађарској и Југославији: ранжирну станицу у Новом Саду, мост на Сави у Београду и тенкове и трупе у Лесковцу. Лесковац је изненада са велике и безбедне висине засут тепих бомбама из бомбардера Б-24 америчке 15. ваздухопловне армије. У трену град је одлетео у ваздух, „као да си тешким маљем ударио орах”, а

Преминуо Арие Ливне, сахрана данас у Јерусалиму

10. септембар 2020.

Предсједник Јеврејског културног центра и дугогодишњи специјални представник и шеф Привредног представништа Републике Српске у Израелу Арие Ливне умро је у Јерусалиму у 99 години, потврђено је Срни у Јеврјеском културном центру у Бањалуци. Ливне је био савјетник предсједника Републике Српске, сенатор Републике Српске, као специјални представник Свјетског јеврејског конгреса. Рођен је у Будимпешти 1921.године. Дјетињство је провео у Новом Саду одакле га 1941. године родитељи премјештају у Будимпешту. Мађарски фашисти га 1942. године мобилишу у рудник код Бора, у источној Србији, у ком су се на принудном раду налазили Јевреји из Румуније, Чехословачке, те поткарпатских дијелова Русије. Пред крај рата, након сазнања да се Мађари и Нијемци повлаче, Ливне

СВЕТИ СРПСКИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС

10. септембар 2020.

И ове године у Храму Рођења Светог Јована Крститеља у Манастиру Јасеновац 13. септембра биће служена Света архиjереjска Литургиjа и прослављени Свети Српски Новомученици Јасеновачки. Да ли jе то довољан позив свима да се сjећамо оних коjи нису заслужили заборав!? Редакциjа нашег саjта представља мали подсjетник на обиљежавање овог празника. Одмах послиjе рата, у Јасеновац се вратио Лазар Радовановић, парох jасеновачки. Он jе од неколико преосталих логорских барака направио парохиjски дом и стан, а просториjу коjа jе усташама служила као гаража или механичарска радионица преуредио у привремени „храм“. Први помен жртвама jасеновачкоглогора десио се на храмовноj слави 7. jула 1946. Од овог момента, у наредномпериоду на храмовну славу, Ивањдан долазило jе све

Посљедице COVID -19 на памћење жртава Јадовна и Пага

9. септембар 2020.

Мада је Јадовно било претеча Јасеновца, не смијемо ни помислити да би сличне посљедице могле снаћи и организаторе сутрашњег окупљања у Загребу. Овогодишње обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941. по много чему је било другачије него протеклих десет година. Не само да је тај за нас важан молитвени и комеморативни скуп по први пут одржан у Србији, далеко од мјеста страдања на Велебиту и острву Пагу него је изостала и очекивана помоћ институција Р. Српске. Ове године, први пут од 2010. године, изостала је и финансијска помоћ од стране Републичког секретаријата за вјере, Министарства просвјете и културе Владе Р. Српске. Данас је на адресу удружења од стране директора секретаријата, господина

Споменик комити хероју

9. септембар 2020.

Димитрије Беговић, једини је комитски командант Топличког устанка коме није подигнут споменик. – После 100 година, група грађана и Музеј Прокупља, а уз подршку Министарства културе, покренули су акцију да се гроб хероја најзад достојно обележи. Поручник Димитрије Беговић један је од најзначајнијих вођа Топличког устанка који је избио у окупираној Србији у фебруару 1917. Народ Топлице и Јабланице га сматра херојем. Томе је допринело не само Беговићево јунаштво, већ и његово приношење живота целе породице на олтар слободе. Ипак, о ратним заслугама овог великог комитског јунака ништа се не зна изван уско локалних оквира, а није му ни до дан данас подигнут споменик. Тек ове године је на иницијативу

Саво Штрбац: Милановићево сунце туђег неба

9. септембар 2020.

Знају избегли Груборичани да „сунце туђег неба не греје као што ово греје”, али се сећају и позива Туђмана од 5. августа 1995… Они који су га послушали били су преварени и убијени. „Остајте овдје!… Сунце туђег неба,/ Неће вас гријат ко што ово грије;/ Грки су тамо залогаји хљеба/ Гдје свога нема и гдје брата није.” Ове Шантићеве стихове изговорио је хрватски председник Зоран Милановић 25. августа у Груборима, на комеморацији српским жртвама пред високим званицама, међу којима су били и потпредседници хрватске владе Хрват Томо Медвед и Србин Борис Милошевић, председник СДСС-а Милорад Пуповац и специјални изасланик председника Србије за питање несталих Веран Матић, те неколико рођака жртава,

Милан Ружић: Срби на промоцији антисрпског филма у Венецији

8. септембар 2020.

У Венецији је пре неколико дана приказан филм Јасмиле Жбанић „Куда идеш, Аида?“, кажу озбиљан конкурент за „Златног лава“ ове године. Е сад, поред очекиване ситуације да ће овај филм бити пропраћен, као што и јесте, потенцирањем дискурса о „геноциду“ у Сребреници, постоји још нешто о чему ваља писати. Наиме, у овом, слободно можемо тврдити ако знамо дефиницију геноцида, ревизионистичком филму, поред апсолутно очекиваног Емира Хаџихафизбеговића (јер како он да пропусти пљување по Србима?) играју и брачни пар из Србије Борис Исаковић (глуми Ратка Младића) и Јасна Ђуричић (игра насловну улогу). Истини за вољу, Исаковић и Ђуричић су заиста добри глумци који, међутим, свој таленат, себи дајем за право да

ВИДЕО: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2020.

7. септембар 2020.

Погледајте репортажу рађену у продукцији удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке о Дану сјећања на Јадовно 1941, обиљеженом једанаесту годину за редом. У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2020. и одржан помен за 38.000 српских жртава система концентрационих логора смрти Госпић–Јадовно–Паг и све остале жртве Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на мјеста страдања на Велебиту и Пагу али су се у великом броју окупили код наше светиње недалеко од Београда. Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Парастос Србима убијеним у акцији “Медачки џеп“ (Најава)

7. септембар 2020.

Удружење породица несталих и погинулих лица “Суза“ са сjедиштем у Београду, организуjе парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске „Медачки џеп“ (код Госпића у Хрватској). Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993 године у операцији хрватске војске „Медачки џеп“ (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у сриједу 09. септембра 2020. године у цркви Св. Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. С поштовањем, Предсједница: Драгана Ђукић Везане виjести: Подсећања: Лекар

Српска црква у Притоци, или како Ал Џазира минирање назива зубом времена

6. септембар 2020.

Храм је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу, за њега је земљиште дао локални бег, али Ал Џазира пропушта да нагласи да су га срушиле усташе, а Срба у Бихаћу и околини више нема. Православна црква, срез Притока- општина Бихаћ. Овако почиње један текст везан за православну цркву, срез Притока код Бихаћа: „Насеље Притока налази се са источне стране од Бихаћа и удаљено је од центра града сат хода. Протеже се од Рибићке главице на сјеверној страни до насеља Ружица на јужној.Смјештено је у равници по којој су некад биле разастрте ливаде и пашњаци, које се спуштају до Уне.Управо на тој равници, уз магистрални пут, Бихаћ- Босански Петровац, још стоји