arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Прича за сва времена – Јама

30. април 2020.

Ово није прича за свачији стомак. Али је за свачије срце. Прича је ово коју не зна много људи. А стара је скоро осамдесет година и пред вама је не због јубилеја. Већ због… срца. Она почиње у Ливањском пољу. Југозапад Босне, негде између Динаре и Голије, кад гледате југ и север, односно између Тушнице и Шатора кад гледате исток и запад. М? Нису нас на географији учили где је шта? Добро, да пробамо онда овако. Бака ми је рођена на православни празник Огњена Марија. Ишао сам у школу Иван Горан Ковачић. Наизглед, нема то никакве везе једно с другим, осим што је своје најпознатије дело, о усташким злочинима, „Јама“,

Крста Жарковић

Жарковић: Ни након 25 година нико није одговарао за злочине у акцији “Бљесак”

30. април 2020.

Предсједник Удружења протјераних Срба из Западне Славоније Крста Жарковић изјавио је Срни да ни након 25 година од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, али да ово удружење неће одустати од намјере да се процесуирају одговорни за злочине у акцији хрватске војске и полиције “Бљесак”.  “Удружење неће никад одустати од намјере да се лицу правде приведу и процесуирају одговорни за ратне злочине почињене над Србима у Западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције Бљесак 1995. године”, нагласио је Жарковић. Жарковић је рекао да ће у петак, 1. маја, у Градишци бити обиљежено 25 година од егзодуса Срба из Западне Славоније, али да ће то

ВЕРИТАС: Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

30. април 2020.

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак“, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Kрајина (РСK), у вријеме када је ова област била под заштитом УН-а ( UNCRO – Сектор “Запад”). Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Заштитне снаге УН-а, на вријеме упозорене од стране хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до

КАМЕ У ГЛИНСКОЈ ЦРКВИ

29. април 2020.

Хилмија Берберовић испричао иследнику на који је начин убијено око 120.000 Срба. Извор: ЈАВНОСТ – САСЛУШАЊЕ УЧЕСНИКА У УБИЈАЊУ СРБА У ГЛИНИ ; Аутор: Радош Љушић , 29. МАРТ 1997. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Србин Антоније Шавања из Зрењанина, Требињац по рођењу, послао нам записник направљен у Управи града Београда, у полицији 1941. године. Српске власти саслушале су муслимана Хилмију Берберовића који је учествовао у покољу Срба у Глини. Копију заисника дао

Rados_Ljusic.jpg

Радош Љушић: Сава, река српских жртава из Јасеновца

29. април 2020.

Диана Будисављевић (Обексер), спасавајући српску децу, урадила је више за српство од српске и југословенске државе и свих Срба. Извор: DANAS ; Аутор: Радош Љушић , 27. априла 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Подстакнут филмом о овој племенитој Аустријанки, написах два своја доживљаја прожета највећом српском трагедијом. Систем логора, под именом Јасеновац, највеће је стратиште Срба и с највећим помором деце на свету. Плазуља, сеоце уз град Брчко, на путу према Бањалуци.

УСТАШКИ ВИКАР И ПОГЛАВНИК: Степинац и Павелић

Милановић у Јасеновцу, Степинац у сваком дому: На дан пробоја логораша ХРТ се „прославио“

28. април 2020.

Одлука Зорана Милановића, председника Хрватске, да са највишим државним врхом и представницима Рома, Јевреја и Срба обиђе Јасеновац на годишњицу пробоја логораша, пала је у сенку због одлуке националне телевизије ХРТ да истог дана емитује документарац о животу Алојзија Степинца. Извор: СПУТНИК СРБИЈА ; Аутор: Бранкица Ристић , 27. априла 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Кардинал Степинац је током Другог светског рата подржавао усташе и нацистичку творевину Независну државу Хрватску, која и

Сjећање на убиство 487 Срба из Грубишног Поља

27. април 2020.

Из Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке, које чува сјећање на побијене Србе током периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, напомињу да се у јулу навршава 79 година од убиства 487 Срба из Грубишног Поља у комплексу логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг. У саопштењу Удружења се подсјећа да су усташе у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Србина, од којих је 487 убијено у јулу те године. “Под изговором да Срби из Грубишног Поља спремају `ђурђевдански устанак` из Загреба је возом у Грубишно Поље стигло око 120 хрватских усташа, предвођених шефом загребачке усташке полиције Ивицом Шарићем и усташким емигрантом Еугеном Дидом Кватерником”, додаје се у саопштењу. Усташе су, како

krst-pomen.jpg

Истина скривана у трњу 62 године

27. април 2020.

Потомци оних коjи су, овдjе на овоме мjесту, 27. априла 1942. године, побиjени па запаљени или чак живи запаљени, окупљају се сваке године да помену невине жртве усташког злочина. Тако је било и 2014. године. Запаљене су свиjеће, положени су виjенци, попиjена jе по ракиjа-двиjе за душу страдалих. Потомци невиних и потомци потомака невиних жртава, присутни ђаци, имали су прилику да чуjу шта се то тачно овдjе догодило приjе 72 године; лекциjу коjу у уџбеницима историjе, нажалост, нису имали прилике прочитати. Јер никад ниjе ни написана. Они коjи су пажљиво слушали могли су чути и да власти више од пола виjека нису дозвољавале да се оваj злочин помиње, а камо

ОБИЉЕЖЕНО 28 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ СТРАДАЊА СРБА НА ВАСКРС НА ЧАРДАКУ КОД ДЕРВЕНТЕ

27. април 2020.

У Спомен-комплексу Чардак код Дервенте јуче је обиљежено 28 година од великог страдања 37 Срба које су на Васкрс 1992. године убили припадници ХВО-а и паравојних хрватско-муслиманских формација и угасили неколико породица. Начелник општине Дервента Милорад Симић истакао је да је на Васкрс 1992. године извршен погром над људима и да су убијени српски цивили. Он је истакао да су то били људи који нису ни у једну туђу кућу ушли, већ су само чували своју, а цијена чувања свог прага била је велика, што Дервента неће заборавити. Симић је рекао да се ове године сјећање на страдале Србе обиљежава под посебним условима због вируса корона, а претходних година било

ПАРАСТОС ЗА 88 СРПСКИХ ЖРТАВА ЕКСХУМИРАНИХ ИЗ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

27. април 2020.

На градском гробљу у Броду јуче је служен парастос за 88 Срба који су убијени током окупације ове општине и бачени у масовну гробницу, откривену тек послије ослобођења града у одбрамбено-отаџбинском рату. У складу са наредбом Републичког штаба за ванредне ситуације није било масовнијег окупљања на гробљу. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је Срни да су међу убијенима били цивили и војска и да је прва ексхумација обављена у периоду од 26. априла до 14. маја 1993. године, када су идентификована 44 тијела. „То је била највећа масовна гробница откривена након уласка у Брод, а пронашли смо још шест мањих гробница“, рекао је Видић. Он је подсјетио

Ђорђе Бојанић: Вучић на РТС 1: ,,То је Покољ, то је геноцид!” (ВИДЕО)

26. април 2020.

Искрено, позитивно и са одушевљењем сам слушао изговорене речи председника Александра Вучића и Милорада Додика, приликом обележавања Дана сећања на жртве усташког злочина, геноцида. Свака част, коначно јасно и гласно о чему се дуго мудро ћутало или није смело да се изговори. Коначно да је један од председника Србије од 1945. крочио у Спомен парку у Сремској Митровици… и говорио јасно и гласно о усташком геноциду, злочинима, броју жртава, геноциду, покољу, уџбеницима, ћутњи. Ово је било баш потребно у времену када појединци из струке покушавају свим средствима да умање број жртава. ,,У нашим школама, уџбеницима о овом месту се мало зна. У нашим школама и уџбеницима не учи се довољно

Историјска драма „Дара из Јасеновца“ премијерно ће бити приказана 22. октобра 2020. године

25. април 2020.

Тачно шест месеци од 75. годишњице од пробоја последњих заробљеника из логора Јасеновац,  22. октобра 2020. године, биће одржана премијера филма „Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Гаге Антонијевића и сценаристкиње Наташе Дракулић. Ово је први дугометражни играни филм о стварним и трагичним догађајима у једном од најстрашнијих концентрационих логора Европе који су оставили дубоке ожиљке у нашем народу и на овим просторима. Сниман на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша, први играни филм на тему логора Јасеновац, осврће се на период 1942. године када, после велике усташко-немачке офанзиве на Козари, локално српско становништво масовно завршава у концентрационим логорима. Међу њима је и дванаестогодишња Дара са својом мајком и два брата. О судбини оца не

Д. Бокан: Зашто је филм „Дневник Диане Будисављевић“ важан и користан

25. април 2020.

У име свих пострадалих српских (и свих других) мученика, хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави пред закорелом и успаваном савешћу свих оних који о том страдању нису ни размишљали, а камоли заплакали и замислили се. Извор: Фејсбук ; Аутор: Драгослав Бокан ; 24. април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала.У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави

Александар Нећак: Не дозволимо да нам се зло понови

23. април 2020.

Друштво које дозвољава да се забораве жртве, злочини и злочинци, ствара могућност да му се та зверства поново десе. Деценијама се на културу сећања одговарало потискивањем сећања. Потискивање сећања спроводи се задано, систематски, на сваком месту и у вези са сваком историјском чињеницом која није или која не одговара дневно политичким потребама. Потискивање сећања заснованог на историјским чињеницама је неморално и за сваку осуду деловање, без икаквог могућег оправдања. То је понављање злочина. Обелодањивање истине је обавеза свих моралних, истинољубивих људи, без обзира на нацију којој припадају, без обзира на веру коју исповедају па ако хоћете и без обзира на идеологију коју су изабрали. Зауставити задано, систематско, неморално и нецивилизацијско

Сандра Благић: И ове године, Богу хвала у Доњу Градину

23. април 2020.

Нема потомака, нема свештенства, нема политичара. Биће и они, само у суботу! Сунце је високо на небу. Али вјетар не дозвољава да мирно корачаш. Oпомиње. Ово је јединствена прилика да читав логор прођем, разгледам, станем поред сваке плоче да прочитам.И сваки пут је другачије, теже или лакше. Боже, како је лијепо ово мјесто.Bиди много цвијећа на хумкама на гробницама. Рај!Бијеле раде. Hа хиљаде и хиљаде њих.Као да су за сваку душу, која је мученички убијена, изникле. Не могу да их избpојим. И онда чујем као неку музику, у даљини. Па дебло које се повија зашкрипи и стресем се.Као да их чујем да говоре.„Полако, куда журиш, стани, овдје лежимо МИ.Они који

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА