arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ни послије 27 година нико није осуђен за злочине над Србима у Брадини

25. мај 2019.

У Брадини код Коњица данас је обиљежено 27 година од злочина који су над Србима у овом селу починиле здружене муслиманске и хрватске снаге. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Након служења литургије у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег у Брадини и парастоса страдалима вијенце су на спомен-обиљежје у црквеној порти положиле породице страдалих, изасланици предсједавајућег Предсједништав БиХ Милорада Додика и предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић, представници Министарства рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске, Савеза логораша Српске и други. Парох коњички јереј Милан Бужанин изјавио је да је жалосно што до сада нико није осуђен за злочин почињен на данашњи дан прије 27 година у селу Брадина које је потпуно спаљено, 48 људи убијено

У Буквици обиљежено 27 година од страдања породице Вукашиновић

25. мај 2019.

У мјесту Буквице код Горажда данас је служен парастос за осам чланова породице Вукашиновић, који су убијени на кућном прагу прије 27 година, од којих је шесторо пронађено, а за двоје се још трага. Велимир Вукашиновић подсјетио је да је 25. маја 1992. године око 7.00 часова ујутро на кућном прагу убијено осам чланова породице Вукашиновић, али да и данас, послије 27 година, нико ништа не ради да би одговорни били процесуирани, нити се Тужилаштво БиХ оглашава. Вукашиновић је навео да је, према његовим сазнањима, већина учесника у убиству умрла, те да сматра да, како године пролазе, нико неће ни одговарати. Он је рекао да су до сада пронађени и

ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈ ВЛАДИМИР ФИЈАТ: Солунац оставио богат легат, а ни гроб му се не зна

25. мај 2019.

Музеј у Самошу код Ковачице чува вредну, а мало познату заоставштину Владимира Фијата, хероја Великог рата. Због селидби и небриге, збирка остала без дела Тицијана, Модиљанија, Дирера Трговац, добротвор, добровољац-солунац, носилац Златне Карађорђеве звезде са мачевима, Крста светог Ђорђа и Обилићеве медаље и службеник у двору краља Александра. Уз то, и колекционар који је свом родном Самошу, код Ковачице, оставио врло вредан легат са делима Дирера, Тицијана, Модиљанија, Паје Јовановића, Марка Мурата, Лукијана Бибића, као и колекцију фотографија српске војске у Првом светском рату. Ово је само зрно импресивне биографије Владимира Фијата, хероја и патриоте, за кога данас у Србији мало ко зна. Осим Самошана и уметника, на помен његовог

jasenovac-da-li-pamtimo.jpg

Јасеновац – Мислимо увек на то и говоримо увек о томе (1)

25. мај 2019.

Арчибалд Раjс jе поручивао Србима да не смеjу заборавити злочине коjи су им се догодили, наглашаваjући: “Мислимо увек на то и говоримо увек о томе”. Тек што jе моj текстић Јасеновац – наjчувениjа хрватска “победа” у 20. веку обjављен на саjту Србел, као лични став, више моjих приjатеља благо ми jе замерило због тога што сам о хрватским злочинима у Јасеновцу од августа 1941. до краjа априла 1945. године писаопремало, скоро стидљиво, штуро,недовољно, а jедно непознато лице телефоном ме jе питало да ли jе позивање на свега троjицу аутора довољна потврда за све оно што се прича о jасеновачким жртвама. Следећи редови, не само због тога што се неће бавити “технологиjом” хрватских злочина, не

Раскол

25. мај 2019.

П0МРАЧЕЊЕ УМА  „…сваки коjи зло чини, мрзи на видjело и не иде к видjелу да не покараjу дjела његовиjех, jер су зла. А ко истину чини, иде к видjелу, да се виде дjела његова, jер су у Богу учињена…” (Јеванђеље по Јовану) Док jе четрдесетих година двадесетог виjека захуктала фашистичка машина тутњела низ Европу, све прштећи пред собом и склањаjући као грану с пута jедну по jедну препреку оскудно наоружаних, разjедињених и деморалисаних противничких армиjа, Анте Павелић jе у завjетрини и под тврдом заштитом фашизма задовољно трљао руке и чекао да се и jугословенска државна творевина коначно распадне као кула од карата. Крвава jутра коjа су другима доносила страх, неизвjесност и безнађе,

ИСПОВЕСТ ЖРТВЕ АЛБАНСКИХ ТЕРОРИСТА: Живим са два метка и чак 50 гелера у телу

25. мај 2019.

Роберт Стипић из Грделице, током НАТО агресије преживео напад из заседе. Око мене сви су били повређени. А онда нас је погодила нова ракета Роберт Стипић (48) из Грделице већ двадесет година живи са стравичном успоменом на НАТО агресију и косовско ратиште, када је само пуком срећом, као припадник Војске СРЈ, успео да преживи напад албанских терориста из заседе. На то га свакодневно подсећају и два метка и више од 50 гелера, које лекари нису смели да изваде из његовог тела. Један куршум остао је заглављен близу кичме, а други у препони, због чега је остао инвалид. Тог 29. маја, пре тачно 20 година, Роберт је на Косову погођен са

ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ (КРМЧИЈА или НОМОКАНОН)… видео

25. мај 2019.

Ова тема је врло мало позната код нас а завређује пажњу… ,,Ученици ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша, говорили су у документарном филму о једном од најзначајнијих руских научника који је живео и стварао у Србији, а био је прадеда нашег познатог тенисера Виктора Троицког, Сергије Викторович Троицки и о Крмчији (Крмчија, Законоправило или Номоканон), о коме се врло мало зна, прича Ђорђе Бојанић. ,,Законоправилом Србија је добила „кодекс чврстог правног поретка и постала правна држава“ на основама грчко-римског права у његовој византијској редакцији. Слободно можемо рећи да је то Први српски устав, који има неописив значај за нас Србе и био је узор и основа за израду Душановог законика, једног од најнапреднијих средњевековних законика“, прича ђакон Дејан

Милан Ружић: Колико ти још, свете, српске крви недостаје?

25. мај 2019.

Поново покушај приказивања Срба као силоватеља. Не знам до када ћемо слушати ове приче о себи и не реаговати на њих. Можда је потребно свету написати једно овакво писмо… „Драги свете, или барем ти који се тако зовеш, белосветска злонамерна провинцијо, Шта је мој народ теби икада учинио да се овако односиш према њему? Мора ли мој народ да буде крив за све што се на овој планети дешава? Има ли народа који је мањи, а да су га више оптуживали? Постоји ли рат који је започет, а да га није започела Србија? Имаш ли икакве намере да још некога на овај начин мучиш и проглашаваш Африком, иако је Србија

Зликовци које су мрзеле и усташе (4): Најмлађи злотвор Јасеновца

25. мај 2019.

Једино Динко Шакић није завршио, као остали управници Јасеновца, са смртном казном, него робијом од 20 година. Почео је да је издржава од 4. октобра 1998. у Лепоглави, оној истој казнионици у Хрватској у којој су некад мучили и убијали његови компањони. Рођен је у Љубушком, у месту Студенци, у западној Херцеговини и био је најмлађи од осталих зликоваца. Имао је 20 година када га је Вјекослав Лубурић узео да му помаже у свему ономе што су чинили у логору у Јасеновцу, наводи хрватски „Експрес“. Спавао као беба Лично је Шакић, судећи према сведочењима, 1942. убио ХСС-овца и песника Миховила Павлека Мишкину. Тог лета у Старој Градишки видели су га

Срби и Други светски рат: Споменици фалсификата

24. мај 2019.

Споменици посвећени Другом светском рату подизани за време „друге“ Југославије често су непокретна сведочанства историјске ревизије Кога, заправо, узнемири споменик у Јасеновцу? Кога уопште може да узнемири? Кога брижљиво уређени и неговани природни пејзаж асоцира на најјезивија страдања стотина хиљада Срба? Шта је хтео да постигне Богдан Богдановић „Каменим цветом“? Како сам једном приликом прочитао – желео је да „превазиђе”. Поштено признање: хтео је, у складу са виђењем будућности идеологије „друге Југославије”, да испројектује и њену прошлост. То је, дакако, незамисливо у Аушвицу за Јевреје, али је више него пожељно у Јасеновцу за Србе.   ЈАСЕНОВАЧКА „ПРОСЛАВА“ О откривању споменика готово невероватно пише Политика, 4. јула 1966. године: „Јуче је,

Сирија: 300 особа из БиХ чека изручење, две трећине деца

24. мај 2019.

На подручју Сирије тренутно борави око три стотине особа пореклом из Босне и Херцеговине, а међу њима је две стотине деце На подручју Сирије тренутно борави око три стотине особа пореклом из Босне и Херцеговине, а међу њима је две стотине деце, објавио је данас сарајевски „Дневни аваз“, позивајући се на неименоване изворе из различитих институција босанскохерцеговачке власти. Како се наводи, власти у БиХ и безбедносне агенције имају информације да је у заробљеничким логорима у Сирији најмање 50 мушкараца који су се борили у исламистичким терористичким организацијама и исто толико жена. Раније се нагађало да је у Сирји и 80-оро деце чији су родитељи из БиХ, али је према тренутној

Сутра обиљежавање 27 година од злочина над Србима

24. мај 2019.

У Брадини код Коњица сутра ће бити обиљежено 27 година од злочина који су над Србима у овом селу починиле здружене муслиманске и хрватске снаге. Тим поводом биће служена Света архијерејска литургија и парастос у Цркви Вазнесења Господњег, те положени вијенци на спомен-обиљежје у црквеној порти. Из Српске православне црквене општине Коњичке саопштено је да би обиљежавање страдања Срба Брадине требало да почне у 10.00 часова литургијом у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег, коју ће предводити Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, а у 11.30 часова је предвиђен помен парастос жртвама и полагање вијенаца на спомен-обиљежје у порти храма. На најбруталнији начин 25. маја 1992. године у Брадини је убијено

Горажде - злочин Фото: РТРС

Сутра обиљежавање 27 година од страдања породице Вукашиновић

24. мај 2019.

У мјесту Буквице, општина Горажде, сутра ће бити обиљежено 27 година од страдања осам чланова породице Вукашиновић, које су на кућном прагу убили припадници такозване Армије БиХ. Преживјели чланови породице Вукашиновић и представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Пале присуствоваће парастосу који ће служити свештеници Српске православне цркве. Муслиманске формације из Горажда на најсвирепији начин убиле су у мају 1992. године осморо Вукашиновића, од којих је најстарији Вукашин имао 86 година, а најмлађа Грозда 55 година. Од осморо убијених, пронађени су и сахрањени посмртни остаци шест чланова, док се за још два тијела трага. За овај злочин још нико није одговарао. Из Организације породица заробљених и

Тузланска капија (Фото: Архив/ВН)

У Београду премијера документарца о догађајима на Тузланској капији

24. мај 2019.

У Дому војске Србије у Београду данас ће бити приказан документарни филм „Сведочење“ о догађајима на Тузланској капији 25. маја 1995. године, према сценарију генерала Илије Бранковића и у режији пуковника Бранислава Глушице. Тим за одбрану генерала Војске Републике Српске Новака Ђукића позвао је све заинтересоване на премијеру овог филма у Дому војске Србије у 14.00 часова. Генерал Новак Ђукић је пред Судом БиХ правоснажно осуђен на 20 година затвора због догађаја од 25. маја 1995. године када је на тргу у Тузли од посљедица експлозије страдало 71, а неколико стотина људи рањено. Суд БиХ је прихватио доказе тужилаштва да је ријеч о гранати која је испаљена са положаја Срба,

Збјег Срба у једној од пећина у околини Ливна (снимио познати ратни сниматељ и репортер Жорж Скригин) у којој је Иван Горан Ковачић, наводно, написао „Јаму“

Све је пажљиво записивао

24. мај 2019.

Нема никакве двоjбе да jе Иван Горан Ковачић своjу „лабудову пjесму“ – поему Јама — написао управо у Ливну. Потврда за то ниjе само чињеница да jе он ту први пут читао стихове овог потресног поетског свjедочанства, већ сасвим конкретни докази да jе Горан разговарао са већим броjем преживjелих из jама и са усташких стратишта — да jе оно што jе чуо о усташким злочинима у Ливну и околини, уствари, било пресудно, било инспиративна окосница за настанак овог великог поетског дjела. Збjег Срба у jедноj од пећина у околини Ливна (снимио познати ратни сниматељ и репортер Жорж Скригин) у коjоj jе Иван Горан Ковачић, наводно, написао „Јаму“ Милан Росић jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА