arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Пустош српских села западне Славоније

Старци међу рушевинама чувају гробља и чекају родбину из Србије

3. септембар 2018.

У Копривни, Шишљавићу, Чечавцу, Вучјаку, Расни и другим српским селима код Славонске Пожеге у Хрватској нигде никога. Исти су призори и на широком подручју Пакраца, Липика, Дарувара, Окучана, Јасеновца, Рајића, Старе и Нове Градишке. Тек по нека кућа у ратом опустошеној Славонији је насељена али њихови становници не нуде нарочити оптимизам. Они су дошли на огњиште, на родну груду терани носталгијом и жељом да ту, на очевини и дедовини заврше животно путовање. Годинама, кажу свештеници западнославонске епрахије којом управља владика Јован Ћулибрк, пореклом из Градишке у РС, смењују се сахране и опела, а крштења су реткост. – Дани пролазе у ишчекивању бољег времена које ускоро неће доћи, и посета деце, потомака расутих

Илустрација/Thinckstock

Данас наставак суђења за злочин над Србима у Броду

3. септембар 2018.

Суђење припаднику Хрватског вијећа одбране /ХВО/ Алминку Исламовићу за злочин над српским цивилима у Броду 1992. године биће настављено данас пред Судом БиХ. Исламовић је оптужен да је као припадник и командир Војне полиције 101. брдске бригаде ХВО-а од марта до октобра 1992. године учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању српских цивила. Оптужница терети Исламовића за одвођење заробљених Срба на принудни рад, као и паљење и пљачкање њихове имовине, али и уништавање вјерских, културних и историјских споменика. На рочишту одржаном 9. јула, свједок Тужилаштва БиХ Ранко Ђабић изјавио је да га је оптужени тукао у старој станици полиције у Броду у прољеће 1992. године, те да је био

Црква за спаљену дјецу – сјећање на усташке злочине из 1941. године у селу Љубљеница

3. септембар 2018.

У селу Љубљеница код Стоца, сада општина Берковић у Републици Српској јуче је парох дабарски и столачки јереј српске православне цркве Александар Гајић освештао спомен-цркву подигнуту у знак сећања на тридесет двоје Срба које су усташе погубиле на Велику Госпојину 28. августа 1941. године. Живе су их спалили. У Љубљеници је живело укупно 45 Срба и сви су били из породица Вукосав и Гело. На Видовдан 28. јуна 1941. године, усташе из Љубљенице и околних села све затечене Србе затворили су у две куће, издвојили 10 одраслих мушкараца и одвели их. Увече, истог дана, усташе су одрасле мушкарце убиле на јами Барев до. Њиховим женама, међутим, говорили су како су

ОБИЉЕЖЕНО 77 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА КАРАНСКОГ БАТАЉОНА

2. септембар 2018.

У мјесту Каран код Приједора одржан је традиционални народни збор којим је обиљеженo 77 година од формирања Каранског батаљона. Карански батаљон дао је у Другом свјетском рату 15 народних хероја, а његови борци ратовали су у скоро свим републикама бивше Југославије. Манифестација је започела полагањем вијенаца на спомен бисте народним херојима Ратку Марушићу и Жарку Згоњанину. Присутнима се обратио Вељко Родић, предсједник СУБНОР-а града Приједора, који је поручио да потомци Каранског батаљона настављају да његују његову традицију. „СУБНОР и град Приједор његују традицију борбе козарских бораца. Његовање те традиције је најбоља потврда да је слободарски дух и даље присутан. Иако нас је сваке године све мање, ипак, не смијемо заборавити

Мој пут кроз Јасеновац

2. септембар 2018.

Зашто сам се одлучио да, у годинама када човjек своди животне рачуне, оставим своj скромни запис о себи и своjоj породици? Шта ме jе то инспирисало да се наjедном присjетим давно минулих догађаjа коjи су увелико одредили не само моjу, него, рекао бих, и судбину народа из кога потичем и коме припадам?   БОШКО ЈУГОВИЋ МОЈ ПУТ КРОЗ ЈАСЕНОВАЦ   Сjенима маjке Јеле и оца Стеве Уваженом читаоцу Зашто сам се одлучио да, у годинама када човјек своди животне рачуне, оставим свој скромни запис о себи и својој породици? Шта ме је то инспирисало да се наједном присјетим давно минулих догађаја који су увелико одредили не само моју, него, рекао

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 03. септембар 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

2. септембар 2018.

Дрежник, 30. августа и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац, Липовача.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

Срамни покушаји прекрајања историје о концентрационом логору

1. септембар 2018.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је да срамни покушаји у Хрватској да концентрациони логор Јасеновац, најстрашније мјесто страдања српског народа, „претворе“ у радни логор говоре колико их то боли. „Они су тамо побили Србе. Убили су огроман број наших људи. Бивша Југославија се солидарисала са тим страдањем, јер није издвојила кривце за тако нешто“, рекао је Додик новинарима у Романовцима код Градишке. Према његовим ријечима, Јасеновац је остао стално скривен од стручне и политичке јавности у свијету и задатак ове генерације јесте да дође до те истине. Додик је подсјетио да јеврејски извори у „Јад Вашему“ у Јерусалиму говоре да је у Јасеновцу убијено пола милиона људи од чега

Богдан Петковић

Богдан Петковић: 135 дана Јасеновца

1. септембар 2018.

Ратни пут бившег СКОЈ-евца, партизана и логораша: Богдан Петковић, пензионисани официр ЈНА, био је током живота и њемачки заробљеник и Титов партизан, а своје дане у усташком логору Јасеновац овјековјечио је у књизи „Сто тридесет пет дана у логору Јасеновац“. Неколико је животних ситуација у којима сам могао изгубити главу, уз остало и у Јасеновцу, присјећа се Богдан Петковић, пензионисани потпуковник ЈНА и аутор књиге „Сто тридесет пет дана у логору Јасеновац“, свога бурнога живота. Разговарамо с њиме у његову родном селу Горњи Маринковац, у мославачкој опћини Дубрава. Његов необичан ратни пут почиње у новембру 1942. године, кад су га Нијемци послали на присилни рад у Беч. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог

Незаборавно вече Матије Бећковића у Будви

1. септембар 2018.

Академик Матија Бећковић наступио је на Књижевном фестивалу „Ћирилицом“ у Будви, гдје је пред око 300 посјетилаца говорио стихове својих пјесама. Пјесник Радомир Уљаревић рекао је да Бећковић звучи као антички пјесник, а да је његова поезија велика драма репродукована у стиховима, који тешко да имају премца у савременој књижевности. „Бећковић практикује умјетност говорења поезије, коју су познавали народни пјесници, који су своје епове казивали записивачима, најчешће уз гусле“, додао је Уљаревић. Према његовим ријечима, Бећковић је, као и Његош, све странице свога дјела посветио Црној Гори било да је о њој говорио као Нојевој барки или о манастиру. „Са више љубави о Црној Гори, тешко да је ико писао,

Фото: ИН4С

Напад на општину Будва због споменика краљу Петру: Ако га обновите…

31. август 2018.

Црногорски покрет поднео је кривичну пријаву против Општине Будва због намере да обнови спомен-обележје српском краљу Петру Карађорђевићу у том граду и обнови, како наводе, спомен-обележја српској окупационој војсци, јер је то, кажу, у супротности са Законом о спомен-обележјима, а у вези са кривичним делом изазивања националне мржње. Црногорски покрет, како наводе, захтева од партија, које чине коалициону власт у Будви, а које себе сматрају процрногорским и идепендистичким, „да онемогуће овакво субверзивно и непријатељско понашање према Црној Гори и Црногорцима и локалним властима у Будви“, пренео је портал РТЦГ. Уколико то не учине, поручују, биће сматрани делом антидржавних и антицрногорских снага у Црној Гори. Црногорски покрет такође тражи од надлежних органа да се покрене поступак враћања имена Петровцу, које се пре

На данашњи дан почело је садистичко НАТО бомбардовање Републике Српске!

31. август 2018.

На данашњи дан 1995. почела је НАТО агресија на Републику Српску у којој је убијено више од стотину цивила. Број убијених цивила и војника од стране НАТО пакта неће никада бити прецизно утврђен јер становништво и данас умире од малигних болести као последица кориштења муниције са осиромашеним уранијом. У јеку ратних дејстава и борбе за одбрану Републике Српске, на Војску Републике Српске, а која је држала фронт од око 1.100 километара, обрушио се поред такозване „Армије БиХ“, ХВО и војске Хрватске, још један непријатељ. 30. августа 1995. године је почела НАТО агресија на Републику Српску под називом „Намерна сила“. Агресија је прекинута 12. и 13. септембра због лошег времена, а

Зар да ме стоматолог учи историјским наукама?

31. август 2018.

(поводом текста Душана Басташића „О чињењу, нечињењу и злочињењу“, објављеном 27- августа 2018. године на интернет порталу „Јадовно 1941.“) Безброј пута сам казао и написао да се истраживањем прошлости првенствено треба да баве школовани историчари. И даље, међутим, сматрам да аматери заљубљеници у прошлост могу да допринесу разјашњењу одређених спорних чињеница. И ништа више! Могу, додуше, да нанесу и велике штете јер стварају проблеме својим тврдњама, писањем, гостовањем у телевизијским емисијама и другим формама јавног наступа. А онда, кад је реч о проблемима из, на пример, заједничке прошлости са Хрватима, због њих дођемо у ситуацију да нам се, не само они, Хрвати, већ и други, јавно подсмејавају! Јавна установа Спомен-подручје

Српска имовина у Госпићу уништена до темеља / Фото Веритас

Срби плаћају чишћење запаљених кућа у Хрватској

31. август 2018.

Србима који су за време рата избегли из Госпића стигло обавештење којим их власти уцењују. Ако одбију, општина ће продати плац да намири трошак Удружење Госпићана „Никола Тесла“ послало је преко посланика Миодрага Линте петицију шефу српске дипломатије Ивици Дачићу, којом тражи помоћ и заштиту. Њих 150 добило је, а још толико очекује, обавештења из Госпића да морају или сами да уклоне шут од кућа које су им хрватске формације минирале и запалиле у периоду од 1991. до 1993. или да плате општини за те услуге 2.500 евра. У супротном, чека их судбина Радета Комленца из Кусоња, код Пакраца, коме су Хрвати срушили кућу, а онда узели плац да намире трошкове

Обиљежене 23 године од страдања десет војника ВРС на Зловрху

31. август 2018.

Полагањем вијенаца и цвијећа на спомен-обиљежје на Зловрху, јуче су обиљежене 23 године од НАТО бомбардовања телекомуникационог торња на овом мјесту гдје је страдало десет припадника Војске Републике Српске. У НАТО бомбардовању телекомуникационог торња на Зловрху 30. августа 1995. године страдало је десет недужних припадника Војске Републике Српске који су били задужени за обезбјеђење торња. Те кобне ноћи страдали су Љубомир и Драгомир Бакмаз, Зоран и Раденко Сорак, Велимир Ујић, Милош Јовичић, Дарко Мотика, Зоран Нерић, Андрија Обрадовић и Милан Станишић, саопштено је из општине Рогатица. Вијенце и цвијеће положили су чланови породица, начелник општине Рогатица Милорад Јагодић, предсједник и потпредсједник Скупштине општине Рогатица Ђоко Раздољац и Нинослав Прелић, те

За хрватску Википедију Јасеновац је – „сабирни логор“

31. август 2018.

Загреб – Хрватска Википедија досегла је ново дно филоусташке апологије најновијим изменама чланка о Јасеновцу, пише загребачки портал Индекс.хр. Како се наводи, хрватска Википедија као релевантан извор наводи књигу Игора Вукића „Радни логор Јасеновац“, која овај усташки логор смрти, који је згрозио чак и нацисте, представља скоро као бања за одмор. Усташки логор смрти Јасеновац се ту описује као Сабирни логор Јасеновац, а прва референца у чланку је из Вукићевог интервјуа „Гласу Концила“. Штавише, већина референци на које се позива у чланку о Јасеновцу на хрватској Википедији су из екстремно десних медија, као што су портал удружења Жељке Маркић, Народ.хр, Хрватски тједник и Маxпортал, наводи Индекс. На свим местима у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА