arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Сарајево пред рат

У почетку бијеше „Геноцид“ (Пропаганда у БиХ 1991-1992)

17. септембар 2018.

Муслиманска ратна пропаганда трудила се од самог почетка сукоба у БиХ, да представи Србе као агресоре који чине геноцид над муслиманским становништвом. Подршку је нашла и код многих западних медија и новинара, који су слиједећи инструкције својих влада или за новац, учествовали у медијској сатанизацији српског народа пред свјетском јавношћу. Тек годинама након завршетка рата у БиХ, на свијетло дана испливавају документи и чињенице, који разоткривају све лажи и фалсификате којима  се служила муслиманска али и хрватска страна  током рата. Још прије икаквих ратних сукоба у БиХ, током 1991. године, муслиманско вођство почело је да говори о геноциду над Муслиманима. Тако је већ 25. 01. 1991. године, СДА објавила проглас

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 17. септембар 1992. Годишњица злочина у Сердарима

17. септембар 2018.

Припрадници муслиманско – хрватске ТО у праскозорjе 17. септембра 1992. године извршили су напад на Сердаре код Котор Вароша. Убиjено jе 16 ненаоружаних српских цивила од коjи jе дио њих потом запаљен у кућама. Међу жртвама била су и дjеца од 4 до 12 година.     Крвава зора у Сердарима (ВИДЕО)   Везане виjести: Епилог крваве зоре у Сердарима ПОТВРЂЕНА ОПТУЖНИЦА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У СЕРДАРИМА СУТРА ПОМЕН ЖРТВАМА СЕРДАРА  

Данас нова свједочења о злочина над Србима у Броду

17. септембар 2018.

Пред Судом БиХ данас ће бити настављено суђење Алминку Исламовићу за злочине почињене над српским цивилима у Броду 1992. године. Исламовић је оптужен да је као некадашњи припадник и командир Војне полиције 101. брдске бригаде Хрватског вијећа одбране од марта до октобра 1992. учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности који су били заробљени у подруму старе станице полиције у тадашњем Босанском Броду и на стадиону „Полет“. На терет му је стављено и одвођење заробљених на принудни рад, паљење и пљачкање њихове имовине, као и уништавање вјерских, културних и историјских споменика. На рочишту одржаном 3. септембра, свједок Тужилаштва БиХ Драго Трифковић изјавио је да је видио

Сећање на „плавушане из комшилука“

17. септембар 2018.

Браћа Петар и Павле Голубовић имали су седам и пет година када су у јулу 1992. убијени заједно са својим родитељима у Коњицу. Сада им је спомен обележје подигао бивши комшија, Бошњак. Осуђен је само један злочинац. Обрис два дечака на хладном црном камену. Окренути леђима, загрљени. Одлазе. Браћа Петар и Павле Голубовић имали су тек седам односно пет година када су их почетком јула 1992. године, заједно са родитељима, угледним Србима из Коњица, професорима Ђуром и Властом, из стана извели припадници Специјалних јединица полиције под контролом тадашњих градских власти. Одвезли су их неколико километара од стана и под окриљем ноћи стрељали. Без осуде, без објашњења, без разлога. Петар, неким

Глина стара Глинска црква

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (1)

16. септембар 2018.

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 23. августа 2016.године. Проглашење НДХ 10. априла 1941. године Када је 10. априла у касним поподневним сатима… на радију објављена вијест да је у Загребу велики војсковођа Кватерник прогласио Независну Државу Хрватску, непосредно иза тога већ пред сумрак кроз глинске улице протрчало је неколико хрватских младића са Златком Пинотићем на челу који су носећи хрватску заставу гласно викали да је на радију проглашена НДХ… У току ноћи са четвртка на петак, 10. на 11., усташе су у цијелој Глини преузели сву власт

Медачки џеп - ликвидирани цивили

Подсећања: Лекар хрватске војске потврдио – у Медачком Џепу цивили немилосрдно ликвидирани

16. септембар 2018.

(Бета за лист Политику, 28. септембар 2007. године) Пензионисани пуковник санитета Хрватске војске (ХВ) Марко Јагетић потврдио је јуче на суђењу генералима Рахиму Адемију и Мирку Норцу да је након акције Медачки џеп било много цивилних жртава међу локалним српским становништвом. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 9. септембра 2017.године. Јагетић је изјавио да је у околним селима сакупљено више од 70 тела српских цивила, као и да је на многима било трагова мучења и масакрирања. „Готово сви ликвидирани били су цивили, а ни код једног није пронађено оружје или документација“, казао је Јагетић, који је као војни лекар након акције водио екипу задужену за сакупљање тела

Карађорђеви витезови из Горње Јабланице

16. септембар 2018.

У Великом рату борила су се четири брата Перовић – Сава, Ристо, Михаило и Вукосав из села Стубле и сва четворица су се окитила Карађорђевом звездом са мачевима Крајем новембра 1915. године српска војска повлачила се преко Косова и Метохије према Албанији и Јадранском мору. На дан Св. Апостола Андреја Првозваног, 13. децембра, краљ Петар I Карађорђевић славио је славу под великим војничким шатором. У госте је позвао своју свиту и команданте армија и пукова, као и храбрије официре које су делегирали пукови. Када су се гости окупили под краљев шатор, Петар је упалио велику воштану свећу и ставио је у славски колач. Киша је падала. Крупна кап пала је

Крсто Ђуровић (десно)

Бошко Антић: Припадници Ратне морнарице који су 1991. године пали на задатку

16. септембар 2018.

Ратна морнарица је доживела тежак ударац због издаје многих својих адмирала и кадрова које су они по свом кључу водили, али су је на ногама одржали многи храбри јунаци „нижих” чинова који нису поклекли. Нажалост, неки од њих нису дочекали крај овог рата, пали су на бојишту, најчешће убијени од својих бивших „другова”. Као што ми знамо, мало пажње им је посвећено, а они су били верни заклетви коју су дали и придржавали су се неписаног морнарског правила – прави морнар тоне са својим бродом, а пацови га пред бродолом напуштају. Захваљујући њима наш брод није потонуо и даље је остао на бранику своје отаџбине. Насупрот издајницима појавили су се

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСНИВАЊА 16. КРАЈИШКЕ МОTОРИЗОВАНЕ БРИГАДЕ

16. септембар 2018.

У Машићима, код Градишке, данас је обиљежено 27 година од оснивања 16. Крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Тим поводом служен је парастос за погинуле борце, а потом су положени вијенци. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић истакао је да је 16. Крајишка моторизована бригада била једна од најелитнијих јединица Војске Републике Српске, са огромном ватреном моћи, брбеним искуством, изузетно успјешним командовањем и пробраним борцима. „На свим ратиштима су знали само за побједу. Другим јединицама давали су снагу, мотив, сигурност и самопоуздање, што је била гаранција успјеха“, рекао је Савчић. Он је честитао Дан оснивања 16. Крајишке моторизоване бригаде бригаде свим њеним припадницима, одао дужно поштовање свим погинулим борцима

drago-ilic.jpg

Драгослав Илић: Поводом „загребачких“ комеморација

16. септембар 2018.

Након процjена о броjу жртава два највећа комплекса логора у НДХ, коjе jе изнио господин Драган Цветковић у загребачким „Новостима“, поред реакциjе у тексту „Јадовничка броjања“, доносимо текст Драгослава Илића коjи поменуту тематику посматра кроз неколико постављених питања. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 04. јуна 2013. године. Април jе мjесец, у коjем се Срби западно од Дрине кроз комеморациjе у Јасеновцу и Доњоj Градини присjећаjу времена великог страдања, холокауста и геноцидâ коjе jе над Србима и Ромима починила Независна Држава Хрватска током Другог свjетског рата. Уз мале датумске измjене тако jе било и ове године. Српско национално виjеће из Загреба учествовало jе у организациjи неколико активности тим поводом. Једна од њих jе постављање инсталациjе „Барака“ на Цвjетном

НОВИ КРУГ ПАКЛА: Шта је позадина опасног раздора у православној цркви

16. септембар 2018.

Само се данас, уместо вере у класну равноправност, нуди вера у безграничну слободу. Без икаквих ограничења и правила. У том контексту, православље је проблем. Комунисти су покушали да религију замене идеологијом: уместо вере у Бога, понуђена је вера у класну равноправност. Идентично чине и неолиберали. Само се данас, уместо вере у класну равноправност, нуди вера у безграничну слободу. Без икаквих ограничења и правила. У том контексту, православље је проблем. „Православље је опасније од исламског фундаментализма и због тога представља највећу опасност за западну цивилизацију“. Карл Билт (28. 4. 2014.) Одлука васељенског патријарха Вартоломеја I је скандалозна. Још је горе што она може послужити као окидач за широку, синхронизовану акцију диљем

Победа српских јунака за незаборав

16. септембар 2018.

Широм земље обележен век од пробоја Солунског фронта, после чега је уследио слом централних сила. Један од највећих тријумфа наше војске у историји и кључни продор у Првом светском рату Тачно 100 година од почетка велике савезничке офанзиве, која је окончана пробојем Солунског фронта, што је била и једна од најважнијих, а за Србију свакако кључна операција Првог светског рата, обележено је у суботу широм земље.Параћинци су посебним програмом под називом „Почаст ратницима“, испред Споменика победнику у центру града, обележили овај значајан јубилеј и одали пошту изгинулим јунацима. Полагањем венаца и цвећа на споменик погинулим и преминулим ратницима у ослободилачким ратовима Србије 1912-1919. године са подручја тадашње Општине рибничке, у

Норвешки дневни лист: Хрватска постала „проблематично дете ЕУ“

16. септембар 2018.

Националисти у Хрватској су непријатељски расположени према избеглицама, ЛГБТ особама, независним новинарима, уметницима, активистима за људска права и свима који су другачији или мисле другачије. Норвешки дневни лист „Дагсависен“ је навео у чланку под насловом „Хрватски духови“ да је Хрватска због подивљалог национализма и филоусташког ревизионизма постала „проблематично дете Европске уније“. Националисти у Хрватској су непријатељски расположени према избеглицама, ЛГБТ особама, независним новинарима, уметницима, активистима за људска права и свима који су другачији или мисле другачије, наведено је у тексту норвешког листа, пренео је Индеx.хр. Лист даље констатује да Хрватска има нерешена гранична питања са готово свим својим суседима, али да се Хрвати, како пише, најважније од свега, боре са

Сто година од Великог рата; Мишић: „У смрт, само не стајте“

16. септембар 2018.

Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом Централних сила у Првом светском рату (Великом рату), а то се десило управо на данашњи дан, 15. септембар пре тачно 100 година. Напад са Солунског фронта на Централне силе савезници су увелико пропремали од јуна 1918. године, а нови главнокомандујући, генерал Франше д’Епере прихватио је предлог српске Врховне команде за општу офанзиву и пробој на сектору српског фронта… На линији фронта Централне силе имале су око 626.000 војника, 1.400 топова и 80 авиона. Наспрам је било 185.000 француских, 140.000 српских (од тога 20.000 добровољаца), 135.000 грчких, 120.000 британских и 42.000 италијанских војника. Топова је било 1.800 и 200 авиона. Дакле, укупно 625.000

МИЛОГОРЦИ НАСТАВЉАЈУ РАТ ПРОТИВ СРБА: У Црној Гори се снима серија о српским окупаторима

15. септембар 2018.

Након контроверзне серије „Божићни устанак“, која се бави јануаром 1919. године, када су присталице условног југословенског уједињења „зеленаши“, подстакнути од Краљевине Италије покушали да преузму власт у Црној Гори, у најави је нови играни серијал Радио-телевизије Црне Горе, који ће практично обрађивати исту тему за период 1918–1924. година. Трагични грађански сукоб црногорских „зеленаша“, присталица условног уједињења, и већинских „бјелаша“, који су 1918. године били за безусловно уједињење Црне Горе са Србијом, омиљена је тема коју потенцирају црногорске власти. Данас, међутим, не постоје једнозначне оцјене, увиди и тумачења шта се уистину на међународном плану, као ни у самој Црној Гори, збивало након Подгоричке скупштине. Тако неки сукоб „бјелаша“ и „зеленаша“ карактеришу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА