arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Усташе спровoде децу и жене са Козаре © WIKIPEDIA/MUZEJ ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Масовни покољ козарачких Срба, усташе бацале дјецу у бунаре

Усташе су на данашњи дан прије 76 година у селу Слобоштина код Славонске Пожеге, извршиле Покољ, убиле 1.165 козарачких Срба, међу којима је било и педесеторо дјеце из села Требовљани под Козаром, која су удављена у дубоким сеоским бунарима, подсјећају из Удружења „Јадовно“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. августа. 2017. године. На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона у којима су се налазили Срби са Козаре, истјерани из својих кућа. И у Грубишном Пољу, на сточној пијаци ограђеној бодљикавом жицом, била је заробљена нејач са Козаре. Из концентрационог логора смрти Јасеновац, као испомоћ за ликвидације, дошла је

Нема краја скрнављењу стратишта: На мјесту страдања отворен азил за псе луталице

Морин оток је место страшног злочина  које  се сада, због измена тока Брегаве  налази у кориту реке у атару Тасовчића, изнад старог, каменог моста, поред асфалтног  пута за Пребиловце. Од магистрале је удаљено око 300, а од центра Пребиловаца око 2900 метара. У ноћи 14/15. августа овде је убијено око 50 Пребиловчана оба пола и свих узраста. Заклани су ножевима а главе су им одсечене и закопане на лицу места, одвојено од тела. Ове жртве су од усташа похватане и затворене у сеоској школи после покоља на Шурманачкој јами и на другим местима. Многи су се предали на лажни позив о амнестији, утучени сазнањем да су им сви чланови породица

Морин оток засут отпадом: Хрвати настављају са скрнављењем српског стратишта

Морин оток је место страшног злочина које се сада, због измена тока Брегаве налази у кориту реке у атару Тасовчића, изнад Старог, каменог моста, поред асфалтног пута за Пребиловце. Од магистрале је удаљено око 300, а од центра Пребиловаца око 2900 метара. У ноћи 14/15 августа овде је убијено око 50 Пребиловчана оба пола и свих узраста. Заклани су ножевима и главе су су им одсечене и закопане на лицу места, одвојено од тела. Ове жртве су од усташа похватане и затворене у сеоској школи после покоља на Шурманачкој јами и на другим местима. Многи су се предали на лажни позив о амнестији, утучени сазнањем да су им сви чланови

Хрватски историчар Горан Шарић: Пристојни народи славе када победе себи једнаке

Да сам се плашио претњи или се водио материјалистичким интересима, сад бих седео у Kатоличкој цркви. Хрватски историчар, теолог и жесток критичар политичких елита у Хрватској и на Балкану ових данас борави у Србији. Његова породица, која живи у Ријеци, добила је претње смрћу од хрватских националиста пошто је јавно рекао да не прославља „Олују“ јер је Хрватска у њој очистила саму себе од свог народа. – Мој рад би се у Хрватској могао назвати „Све што никад нисте хтели знати о себи, а имали сте кога питати.” Није ово ни први, ни задњи пут да ми прете. На то сам већ навикао. Интелектуалац је по дефиницији човек који се

Сто куна за сат клања: Одата почаст Србима убијеним на Пагу

У ували Слана, на острву Паг, обележено је 77 година од када је у ноћи између 14. и 15. августа страдала 791 жртва режима НДХ, међу којима је било 91 дете до 15 година, укључујући бебу од приближно пет месеци старости, 293 жене и 407 мушкараца. Чланови  Удружења „Јадовно 1941“ поставили су „Часни крст“ на месту где су жртве покопане те ноћи 1941. године, а пре тога су прешли кршевити камени пут од нешто мање од три километара, након што су се искрцали из катамарана, који их је превезао од Карлобага до увале Слане. Ходочасници су се прво спустили до јеврејског логора каменим путем који су правили заточеници пре 77 година, затим се попели до места

Академик Матија Бећковић

Патња

Патријарх Павле је често причао Шта је њему испричао неки Србин Док је био рашко-призренски епископ У време турског зулума Састали су се онамошњи Срби И договарали шта да чине Ово се више не може подносити Догорело је до ноката Ајде да се потурчимо И данемо душом А неко рече Ајде да још мало причекамо Не прође дуго А дође 1912. година И српска војска уђе у Приштину Опет се састадоше они исти људи А један ће рећи Ау браћо Да оно учињесмо Пропаде нам онолика патња А тек нама Пише: Матија Бећковић Извор: Искра Везане вијести: Матија Бећковић: Извињење Матија Бећковић: Лишени живота и смрти Матија Бећковић: О тријумфу

Printskrin: Youtube

„Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде“: Сећање на Споменка (14) хероја који је положио живот за Српску (ВИДЕО)

Да је преживео, Споменко би данас напунио 40 година. Споменко је имао само 14 година када је као војник Републике Српске тешко рањен на ратишту, а од повреда ускоро преминуо. У рату је изгубио све, а војска му је постала породица. Да је преживео, данас би напунио 40 година. „Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде“, говорио је када је добио могућност да изађе из ратног ужаса и свој дечачки живот настави у Паризу. Није дочекао да се врати у свој Маглај… Споменко Гостић је био и најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске  у Одбрамбено-отаџбинском рату. Погинуо је 20. марта 1993. године приликом напада муслиманских снага на планину Озрен. За своје заслуге је

Шта рећи: Историју НДХ у Загребу ће предавати „хисторичарка“ која негира злочине НДХ

Влатка Вукелић пориче постојање дечијих концологора у Сиску и Јастебарском.  *ФАКТИ:  Небитно је да ли је Влатка по оцу или по мужу Вукелић. И поводом ње и њеног деловања има смисла запитати се: коле лабораторије зла од Срба у Хрватској праве не само Хрвате и (нео)усташе, већ и нељуде који су најкрволочнији људима својих гена. Ту лаобраторију би могла заувек затворити Римокатоличка црква, али је предуслов за то да промени – саму себе. А она то у целој својој историји није ни помислила да учини. Ни поводом уништавања Цариграда 1204-те, ни поводом француских хугенота, ни поводом инквизиције. Према службеној страници Хрватских студија Свеучилишта у Загребу, историју усташке Независне Државе Хрватске

Cerska_Kolubarska_Bitka.jpg

Церска битка

Церска битка jе знаменита битка вођена од 16. до 20. августа 1914. на широком простору планине Цера у коjоj jе храбра српска воjска извоjевала против аустроугарских трупа прву савезничку победу у Првом светском рату. У историографиjи помиње се и као Јадарска битка, jер су се главне операциjе одвиjале у сливу реке Јадар. Српске су се снаге бориле под командом генерала Степановића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. августа. 2017. године. Церскоj бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, коjи су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно броjниjих и jачих аустроугарских трупа. Знаjући

СВЈЕДОЧАНСТВА: Душан Бастаја – Бегово Брдо / Војнић

„Моја несрећа је почела 3. априла 1942. у Беговом Брду, тамо гдје сам, како ми је моја покојна Босиљка говорила, треснуо главом о земљу. Стасао сам у седамнаесту. Сједили смо у својој дрвенари. Сјећам се, мама је рекла: „Дјецо, данас је Велики петак. Идем замијесити погачу и уштипке!“ Ми одраслији смо направили козаљке. Играмо се. Ћаћа је непрекидно творизао и лупао вратима. Тимарио је краве. Одједном бритка пуцњава. Усташе у селу. Нешто ми, у мени рече: Сакриј се, Душане! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. августа. 2017. године. Бацим се у живицу и гледам шта ће бити. Моји су остали у кући.

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 15. август 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

На данашњи дан приjе 73 године у селима Раковац и Ириновац на Кордуну, усташе су поклале и спалиле 166 Срба Грабовац и Ириновац, села код Раковице. 15. августа 1942. у кућама усташе поклале и спалиле 166 српских сељака од коjих само у кући Илиjе Ковачевића 20. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. августа. 2017. године. Село Ириновац, Слуњ. У подруму куће Дане Ракића, 15. августа 1941. усташе поклале све чланове породице: Родић, Боснић, Баjић, Рокнић, Варићак, Станишић и друге. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

Танјуг (видео)

Обележено 77 година од страдања Срба у логору на Пагу

ПАГ – У ували Слана, на острву Паг, обележено је 77 година од када је у ноћи између 14. и 15. августа, страдала 791 жртва режима НДХ, међу којима је било 91 дете до 15 година, укључујући бебу од приближно пет месеци старости, 293 жене и 407 мушкараца. Чланови Удружења „Јадовно 1941.“ поставили су „Часни крст“ на месту где су жртве покопане те ноћи 1941. године, а пре тога су прешли кршевити камени пут од нешто мање од три километара, након што су се искрцали из катамарана, који их је превезао од Карлобага до увале Слане. Ходочасници су се прво спустили до јеврејског логора, каменим путем који су правили заточеници пре

Српска покреће тешку историјску битку: Доказати истину о Сарајеву и Сребреници

Председник РС Милорад Додик предложиће Народној скупштини да обавеже Владу да формира међународну комисију која ће испитати ратна дешавања у Сребреници, укључујући и страдање Срба, а не само Бошњака. Какве ће последице то изазвати? Додик тражи и да Скупштина захтева од Владе Српске да формира посебну комисију која ће утврдити страдање Срба од 1991. до 1995. у Сарајеву, будући да, како је навео, Влада Федерације БиХ није извршила налог Дома за људска права по том питању. На седници Народне скупштине ће, рекао је, изнети податке који говоре да Извештај Комисије за Сребреницу из 2004. године „врви од нетачности“ и у погледу, како је навео, и жртава и оних који су у то време били у ратним дешавањима на том подручју. „То је лажни извештај

„Добродошлица” српским туристима: Усташки симболи на аутомобилу београдских таблица у Шибенику

Пробушене све четири гуме и усташки симболи „У“ и „НДХ“ исписани су спрејем на месту возача, на возилу београдских регистарских ознака прошле ноћи у шибенској Бродарици Пробушене све четири гуме и усташки симболи „У“ и „НДХ“ исписани су спрејем на месту возача, на возилу београдских регистарских ознака прошле ноћи у шибенској Бродарици. Инцидент је полицији пријавила мештанка, која је била згрожена овим вандалским чином, пренео је портал Шибеникин. „Ужасно ми је неугодно што се ово догодило. Како било ко, поготово гости из суседне Србије, могу без страха доћи на Бродарицу, која се рекламира као туристичко место, кад ово виде. Мислим да је власник оштећеног аутомобила на Крапњу и да још

Извор: Између сна и јаве

Вељко Ђурић Мишина: Пропаст Западне Србије

Поводом 23 године од геноцидa нaд Србимa у Хрвaтској, нaјмaсовнијег етничког чишћењa у Европи после Другог светског рaтa До сада необјављена студија историчара Вељка Ђурића* (писана 1995 године), преставља приказ српске несреће која је по ауторовом мишљењу „рaвнa, aко не и тежa, од Видовдaнa 1389. нa Косову и Метохији“ Напомена: Текст сам писао почетком новембра 1995. године у намери да забележим бројне чињенице за које сам убеђен да ће, протоком историјских збивања, бити скрајнуте и заборављене. Предајем га читаоцима после 23 године, јер сматрам да би требало да се подсећамо на наше велике грешке, неразумне вође и трагедије. Свестан сам да ће „и ала и врана“ да скоче да ме критикују и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.