На Бањ брду у Бањалуци и Милића Гају код Козарске Дубице данас се обиљежава Дан устанка против фашизма 1941. године. Прије 77 година, на данашњи дан, у Дрвару је изведена прва устаничка акција на територији БиХ, којом су народи започели оружану борбу против фашистичког окупатора и његових савезника у Другом свјетском рату. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, рекао је да се долазак нацизма и фашизма на Балкан памти као најцрње вријеме у историји српског народа, јер је тада највише страдао. На спомен-обиљежју на Бањ брду, вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић поручио је данас поводом 27. јула – Дана устанка против фашизма да је српски народ Крајине овим устанком, међу првима у Европи, показао пут правде и слободе, дајући немјерљив допринос у побједи над злом фашизма. „Никада не смијемо заборавити жртву наших предака у тој борби, али ни све оне невине људе који су само зато што су Срби завршили у нацистичким логорима смрти у НДХ“, рекао је Чубриловић, честитајући свим учесницима НОБ-а и свим грађанима Републике Српске 27. јул. Он је напоменуо да је Дан устанка један од најзначајнијих датума из историје Срба, јер се тога дана голоруки народ Крајине побунио против нацизма

Опречне реакције поводом одлуке суда да не рехабилитује окупационог премијера. СУБНОР: Србија правна држава. Историчари кажу да се он не сме изједначавати са Павелићем Прошле су 72 године од када је Милан Недић, председник Владе националног спаса за време немачке окупације, наводно извршио самоубиство у затвору Озне, у центру Београда. Упркос толиком протоку времена, помињање његовог имена, посебно после одлуке Вишег суда у Београду да га не рехабилитује, и даље дели Србију. Вест да је суд одбио захтев да се поништи уредба Владе ФНРЈ којом је проглашен за народног непријатеља наново је заоштрила реторику између оних који сматрају да је Недић био „српска мајка“ и оних који га и данас

Подгорица – Ми преживели сведоци незапамћеног злочина коjи се догодио у селу Велика 28. jула 1944. године дубоко смо дирнути у незаборавне ране за нашим милим и драгим мученицима и дубоко захвални на обjављеним догађаjима од стране познатог писца и историчара Павла Џелетовића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. новембра. 2016. године. И ако нас jе мало преживелих, ово jе велика ствар за нас, а посебно за потомке да се подсете и да не забораве како су им ближи преци нестали са лица земље, на какав начин и од кога? Као преживели очевидац могу да кажем следеће: Дана 25. jула у поподневним

Дневни лист «Политика» (26. јул 2018.), објавио је следећу вест: «Виши суд у Београду одбио је као неоснован захтев за рехабилитацију Милана Недића… У захтеву је тражено да се поништи Уредба Владе ФНРЈ којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља. Предлагачи су захтевом тражили да се утврди да је генерал Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога, као и да је ништавно решење Трећег народног среског суда за град Београд од 31.01.1946. године.” Исте новине пренеле су изјаву историчара Предрага Марковића: „Тиме је избегнута једна од највећих срамота која је могла да се деси, а то је да будемо први