arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
На Спомен-костурници у Бањалуци служен је парастос и положени вијенци за 626 погинулих бораца са подручја општине Прњавор.

Служен парастос за погинуле борце општине Прњавор

На Спомен-костурници у Бањалуци служен је парастос и положени вијенци за 626 погинулих бораца са подручја општине Прњавор. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је ово прилика да се сјетимо оних којих су дали своје животе за Републику Српску, а њих је из Прњаворске бригаде било заиста много. „Кроз Прњаворску бригаду је прошло 4.063 учесника у рату. Бригада је на свом ратном путу била на свим просторима Републике Српске, а највећа погибија се десила 1995. године на Озрену, када је у два дана погинуло 135 људи“, рекао је Савановић новинарима након парастоса. Савановић је поручио да је страдање ових бораца опомена свима нама, а

Данас 26 година од злочина над Србима у Кисељаку

Данас се навршава 26 година од злочина који су починили муслимани из мјеста Витиница и Ковачићи када су мучки упали у село Кисељак, код Зворника, те убили шест и ранили тројицу мјештана, саопштено је из Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник. Након што су убили Миладина Петровића, Бранка Ђокића, Милана Јовића, Рају Стевића, Цвијана Петровића и Драгу Трифковића, муслимани су запали село Српску Витиницу и неколико кућа у Кисељаку које су се налазиле у близини мјеста злочина, наведено је у саопштењу. Секретар Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник Миливоје Марковић рекао је новинарима да за овај злочин никада нико није

Милош Николић, чијег су дједа Јову тада убиле усташе, каже да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943.године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан великог православног празника Тројице.

Усташе за један дан убиле више од 200 српских цивила

На спомен-костурницу, у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек прије три године постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила међу којима 430 дјеце. Приредио: Миро ПЕЈИЋ – У понедјељак, 28. маја биће обиљежено 75 година од покоља који су починиле усташе, другог и трећег дана Тројчиндана 1943. године када су убили више од 250 Срба у Сребреници и обљижњем селу Залазје, изјавио је Срни предсједник Одбора за обиљежавање годишњица српског страдања у овој општини Младен Грујичић. Предсједника Организације породица

Десант на Дрвар

У Дрвару обиљежена 74. годишњица од Десанта на Дрвар

Богатим програмом бројни Дрварчани и њихови гости су у Дрвару обиљежили 74 године од неуспјелог фашистичког десанта на Дрвар. Овој манифестацији, одржаној јуче, присуствовао је велики број Дрварчана, делегација и гостију из цијеле бивше Југославије, рекли су за Срну у организационом одбору ове манифестације. На споменик жртвама антифашистичког терора, поред делегације општине Дрвар, вијенце је положила и општина Источни Дрвар, представници бројних антифашистичких удружења и политичких странака. Начелник општине Дрвар Горан Броћета рекао је да са поносом одају почаст свим Дрварчанима и осталим борцима против највећег непријатеља човјечанства – фашизма. „Велики број Дрварчана је управо у неупјелом десанту дао своје животе за слободу“, рекао је Броћета. Из организационог одбора кажу

Јама Понор код Фоче

Злочини у Фочи и околини 1945.

Шира јавност мало зна историјску истину о бројним стратиштима која су напојена србском крвљу … У области Фоче, Миљевине и Калиновика у мају 1945. године је ликвидирано 22.000 ненаоружаних српских младића који су 1944. године били мобилисани у састав Југословенске војске у отаџбини. Починиоци злочина су били припадници СС Ханџар дивизије, а жртве су били ненаоружани српски младићи углавном из Шумадије. У овим масовним ликвидацијама је страдао и велики број српског свештенства, а према сведочењима преживелих, „Дрина је била пуна српских лешева“. Велики број од 22.000 масовно ликвидираних Срба је осим у реку Дрину бачен и у јаму Понор код Фоче, која је након завршетка рата затрпана јеловом грађом из

Кости мученика

Огледало судбине Српске православне цркве

Аутор: Радован Пилиповић До jесени 1941. године свих 9 епархиjа Српске цркве коjе су се задесиле на териториjи Независне Државе Хрватске остале су без своjих канонско постављених архиjереjа. Уочи рата се преставио у Господу Епископ пакрачки Мирон Николић, а са териториjе НДХ су протерани епископи: зворничко-тузлански Нектариjе Круљ, захумско-херцеговачки Николаj Јокановић (упокоjио се 1943. године). Од последица нечувене тортуре подлегао jе повредама нанетим од усташа, на териториjи Недићеве Србиjе, прогнани Митрополит загребачки Доситеj Васић. Усташе су извршиле сурова убиства над Митрополитом дабробосанским Петром Зимоњићем, епископом горњокарловачким Савом Трлаjићем и епископом бањалучким Платоном Јовановићем. Епископ далматински Иринеj Ђорђевић се наjдуже задржао захваљуjући италиjанскоj окупационоj власти, али jе 8. новембра 1941. године

Обележена слава Удружења

Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић” обележило славу – Свету браћу Кирила и Методија присуством светој литургији у Саборној цркви у Београду, сечењем колача и полагањем цвећа на споменику Светој браћи. Домаћин славе за 2018. годину је био члан Управног одбора удружења Дејан Матић. „Свето је оно, што су свети људи створили. Ћирилицу су створили света браћа Кирил и Методије. Ћирилицом се служе данас само православни Словени: Руси, Срби и Бугари. Једно се добро мора признати руским комунистима, што су задржали ћирилицу. Некада су се сви словенски народи служили само ћирилицом. Али је римска црква, кроз дугу и крваву борбу, наметнула латиницу покатоличеним Словенима, да би их већма одвојили од

Рејон карауле Ликен, у позадини планина Паштрик

Операција “Стрела”

Операција “Стрела” је агресивна војна операција, садржана у скупу нападачких борбених дејстава ОВК потпомогнутих снагама албанске војске и НАТО, а против јединица Војске Југославије у периоду од 26. маја до 10. јуна 1999. године. Циљ операције “Стрела” био је сламање отпора, разбијање и уништење одбрамбених пограничних снага ВЈ, те отварање коридора за додатно убацивање терориста на подручје Косова и Метохије и пресецање комуникација на линији Пећ – Призрен. Идеја генерала Веслија Кларка, тадашњег команданта НАТО снага била је да око 20 000 војника убаци у Метохију и тако сломи одбрану Приштинског корпуса. Мимо устаљене линије НАТО командовања, Кларк је ангажовао и америчку стратешку авијацију која је тукла наше јединице из

Брадина - спомен обиљежје убијеним српским мјештанима Фото: РТРС

Брадина- 26 година од злочина над српским цивилима

Служењем парастоса и полагањем вијенаца, у Брадини је обиљежено 26 година од злочина над Србима, који су починиле муслиманске и хрватске снаге из Коњица. У логорима је убијено 70 мјештана, а за ове злочине правосуђе БиХ до сада никога није осудило. У Брадини се 25. мај 1992. године дубоко урезао у сјећање старице Недељке Жуже. Тога дана убијен јој је син, други одведен у логор, да би потом од непријатељске гранате у Хаџићима погинуо њен малољетни унук. – Свог сина сам сахранила овдје код ове јелике. Млађи син је био у затвору, а послије рата смо одселили у Братунац. тамо је почео да ради, али је умро од посљедица пребијања у затвору. Остала сам сама – кроз плач говори

Званично: Хрватска присваја имовину бивших СФРЈ република

Хрватски сабор усвојио је измене и допуне Закона о управљању државном имовином који ће ресорном министарству омогућити да управља некретнинама, па и да ставља у функцију оне некретнине за које нису решени имовинско-правни односи. И пре него што је усвојен у Сабору, тај закон је изазвао велико незадовољство у Србији и Босни и Херцеговини јер ће то, како је схваћено, у пракси значити да државу имовину правних лица из других република бивше СФРЈ, Хрватска може да даје на управљање трећим особама на 30 година. Због тога су многи тај закон протумачили као „отимачину“ званичног Загреба. Председник Савеза Срба у региону Миодраг Линта изјавио је да измене и допуне Закона о располагању државном имовином заправо представља завршни чин „отимања имовине српских предузећа“. Линта је оценио

Је ли силовање српске деце европска вредност?

Је ли силовање српске деце европска вредност?

Опет Хрватска! Покушавам често да заборавим да Хрватска уопште и постоји, али док год неки народ постоји, па и кад престане постојати, иза њега остану највећа достигнућа његове културе. Оно што видимо да остаје иза Хрватске државе јесу свакодневни антисрпски графити који се, с обзиром на то да никад не утврде ко је крив, самоисписују по фасадама свих значајнијих градова. Овога пута, нови бисер хрватске усмене књижевности, исписан је у Ђакову. После „Србе на врбе!“, „Срби, марш ван!“, „За дом спремни!“ и остале врхунце којима је Хрватска одувек доприносила светској културној баштини, освануо је и овај нови који поручује: „Ј…т ћемо српску дјецу!“ Поред овог натписа, уредно стоји кукасти крст,

У Буковици обиљежено 26 година од страдања породице Вукашиновић

Служењем парастоса и полагањем вијенаца данас је у мјесту Буквица обиљежено 26 година од убиства осам чланова породице Вукашиновић. Велимир Вукашиновић је у име породица страдалих нагласио да су прије два дана током ексхумације пронађена три тијела на мјесту страдања у Буквици. „Укупно је пронађено шест тијела и још трагамо за два. Надам се да ћемо успјети и њих пронаћи“, изјавио је Вукашиновић и захвало се члановима комисије који су вршили ексхумацију истрајно како би све прошло успјешно. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Пале Жељка Кошарац навела је да је најстарији међу убијенима био Вукашин Вукашиновић који је имао 86 година, а најмлађа Грозда Вукашиновић

Српске жртве - Брадина (Фото:starmo.ba)

Злочин над Србима и даље без казне

У Брадини је данас литургијом и парастосом у Цркви Вазнесења Господњег, те полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у порти, обиљежено 26 година од злочина који су над Србима у овом коњичком селу починиле муслиманске и хрватске снаге. Литургију и парастос служио је игуман Данило из манастира Житомислић. У Брадини је на најбруталнији начин 25. маја 1992. године убијено 48 српских цивила, а преостали су одведени у логоре или протјерани, њихова покретна имовина опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени. У логорима су живот изгубила још 22 становника Брадине, док се за пет још трага. Преживјели расељени Срби из Брадине сваке године у мају долазе из свих дијелова Републике

Институт за нестале Фото: РТРС

Пронађени посмртни остаци три члана породице Вукашиновић

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић изјавио је да су у мјесту Горња Буквица у општини Горажде пронађени посмртни остаци Милоша, Јованке и Грозде Вукашиновић које су са још пет чланова породице на данашњи дан 1992. године на кућном прагу убили припадници такозване Армије БиХ. Перишић је рекао да је ексхумацији вршена 22. и 23 маја. „С обзиром на локацију гдје су посмртни остаци пронађени, огромна је вјероватноћа да је ријеч о Милоши, Јованки и Грозди Вукашиновић који су нестали након напада такозване Армије БиХ“, рекао је Перишић и додао да ће идентитет бити утврђен ДНК анализом у лабараторији ИЦМП-а у Хагу. Перишић је нагласио да

Шаранова јама

Јама смрти

Само jауци Велебитом одjекуjу, до вечне тишине и таме. Широка и дубока jе jама смрти, Изнад jаме магла гмиже, Понеко тело у грчу, jош се врти, Сваког иста судбина стиже. Тупи ударци маља се чуjу, Суноврат до дна jаме, Само jауци Велебитом одjекуjу, До вечне тишине и таме. Од крви и суза натопљене jаме, Сломљених кости и прекланог врата, Крвавих руку и оштре каме. Хладно jе срце џелата, Преживели данима моле, Из jаме траже спас, Оcтале су само кости голе. Да сведоче велики ужас! Аутор: Боjан Кукавица   Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. октобра 2015. године.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.