Полагањем вијенаца и цвијећа у спомен-парку у Градишци данас је обиљежен 9. мај – Дан побједе над фашизмом. Предсједник Општинског одбора Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата /СУБНОР/ Градишка Никола Крагуљ рекао је да је у току Другог свјетског рата погинуло око 15.000 становника Градишке, додавши да СУБНОР ради на прикуљању података и да ће током сљедеће године бити познат тачан број жртава. Крагуљ је нагласио да је Градишка трећа у Европи по броју жртава фашизма у односу на број становника, а друга у Југославији, послије Козарске Дубице. Предсједник Скупштине општине Градишка Миленко Павловић навео је да је Дан побједе над фашизмом једини датум о којем су се сагласила сва три

Четнички маjор Жарко Тодоровић инспирисао наjпопуларниjе партизанске акционе филмове. Против Тодоровића Гестапо jе покренуо наjвећу и наjсложениjу контраобавештаjну акциjу на Балкану Прави Валтер, као и онаj филмски, организовао jе мрежу шпиjуна и илегалаца и задавао jе велике главобоље окупаторима, показуjу немачки документи сачувани у Архиву Београда. Међутим, маjор jугословенске краљевске воjске Жарко Тодоровић, против кога jе Гестапо покренуо наjвећу контраобавештаjну акциjу на Балкану, ниjе имао штаб у Сараjеву већ у Београду, а незаслужени заборав дугуjе писцима идеолошке историjе после Другог светског рата. – Део Тодоровићевог лика уграђен jе у филм „Валтер брани Сараjево“ – каже Милослав Самарџић, историчар равногорског покрета коjи jе детаљно проучавао Валтеров досиjе. – Гестапо jе, наиме,

Амабасадор Руске Федерације у БиХ Петар Иванцов рекао је да је побједа над фашизмом, чија се годишњица слави сутра, достигнута захваљујући заједничким снагама земаља антихитлеровске коалиције, а да су значајан и неспоран допринос томе дали народи бивше Југославије. Иванцов је нагласио да су народи некадашње Југославије од 1941. године водили бескомпромисну борбу против окупатора, те да је њемачка војска од 1941. до 1944. године преузела пет великих офанзива против јединица југословенског отпора. „Агресори су створили атмосферу страха и насиља у земљи. На овом подручју је радио 71 концентрациони логор, гдје су у страшним мукама стотине хиљада невиних жртава очекивале смрт“, навео је Иванцов у ауторској колумни за „Глас Српске“ и

…Да генерал Недић није прихватио своју улогу, Немци су били решени да у Србију доведу казнене експедиције које би биле састављене од усташа, Бугара и Арбанаса. И не само то: они би и ту, осакаћену, ојађену, у црно завијену Србију, поделили између НДХ, Велике Албаније, Бугарске и Мађарске. С тиме је генерал Хајнрих Данкелман, немачки војни заповедник у Србији, уцењивао генерала Недића, приморавајући га да се прихвати улоге председника „Владе народног спаса“. Да је упркос свему томе Недић рекао „не“, можемо ли замислити шта би све усташе радиле по Београду, Ужицу, Крагујевцу, Бугари у Крушевцу, Нишу, Алексинцу, Арбанаси у Рашки, Краљеву, Чачку…? Какво место у нашој историји заузима Милан Недић?