arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Светозар Боројевић

Славни федмаршал у аустроугарској војсци био је крајишки Србин, одбачен од свих, умро у крајњој беди

Једини фелдмаршал у аустроугарској војсци који није био немачког порекла, а који је командовао снагама на руском и италијанском фронту, рођен је у српској православној породици у селу Уметић, на Банији. Због бројних војних подвига одликован је више пута, добио је чак и право на племићку титулу, а када је хтео да служи у војсци новостворене Kраљевине СХС, одбијен је због „противљења једног министра из Хрватске“. Светозар Боројевић рођен је 13. децембра 1856. на Банији у тадашњој Војној крајини на територији Аустријског царства. Његов отац Адам био је граничарски официр, који је догурао до чина натпоручника, а мајка Стана била је кћерка граничарског натпоручника Адама пл. Kоварбашића од Зборишта, родом

Повратници се бране од најезде дивљих свиња

Српски повратници у муци: На мети пљачкаша!

Српске повратнике у Возући код Завидовића поново нападају бивше комшије. Проваљују у куће, разбијају прозоре и врата, краду све надохват руке Имовина и куће малобројних Срба повратника у Возућу код Завидовића поново су мета напада и пљачке, због чега се они све више обесхрабрују и одвраћају од повратка на предратна огњишта. Пред викенд је у Пантелићима, свега километар удаљеним од центра Возуће, проваљено на имање власника Миленка Цвијетића, разваљена су ојачана врата на улазу у објекат и испретуране ствари у унутрашњости куће. – Пријавили смо провалу полицијској станици Завидовићи, који су обавили увиђај, али нам је речено да морају сачекати за комплетну истрагу криминалистичке инспекторе из кантоналне полиције у Зеници

Споменик Стевану Филиповићу изнад Ваљева

Симбол пркоса сили и смрти (9): Нехру клекнуо пред Стеваном

Предсмртни осмех Љуба Чупића, презрење смрти и беде живота у ропским ланцима, тај пркос Стевана Филиповића, који са вешала, са омчом око врата, до неба уздигнутих песница кличе слободи и показује како се за њу треба борити, одавно задивљују и изазивају свеопште поштовање посетилаца највећих музеја ратова широм света. Подједнако им се диве од Лондона, Беча и Торина, до Рима, Њу Делхија, Токија и Њујорка… Галерија у Уједињеним нацијама Фотографија Стевана Филиповића у природној величини се, рецимо, налази и на самом улазу палате Уједињених нација на Ист Риверу, тако да нико не може ући у најважнији дом светског мира, а да му се не задиви или не поклони. – Подом

Прва жртва рата у Хрватској је Горан Алавања, Србин из Карина

Хрватска не признаје полицајца српске националности као првог погинулог. Иако је убијен на службеном задатку и у службеној униформи Министарства унутрашњих послова чак пет месеци пре погибије Јосипа Јовића, 27-годишњи Србин Горан Алавања нигде није службено признат као прва жртва рата Када се говори у „крвавом ускрсу“ на Плитвицама, не можемо а не сетити се ипак Горана Алавање, 27-годишњег младића из Доњег Карина крај Бенковца, који је погинуо у ноћи са 22. на 23. новембра 1990. на службеној дужности и у службеној униформи Полиције Хрватске. Те је ноћи с колегама Стеваном Букарицом и Јовом Граовцем из Станице Милиције у Бенковцу, СУП Задар, седео у службеном милицијском аутомобилу на раскршћу саобраћајница

Клиничко-болнички центар "Кошево", некад босанско-херцеговачки, а данас у Федерацији БиХ

Сарајево – град у којем је убијена Хипократова заклетва и град у којем је сахрањена хуманост!

Једна од безброј несрећа која је задесила сарајевске Србе Пише: Славко Јовичић Славуј У Сарајеву је од 1992. до 1996. године убијено и из тог града протјерано око 460 српских љекара. Велики број њих мучен је у муслиманским сарајевским логорима. Наведено је то у непотпуном списку сарајевских љекара српске националности који су у том граду убијени, затварани, мучени, малтретирани и протјерани. Кроз логоре је прошло њих педесетак, а на десетине их је убијено. УБИЈЕНИ ЉЕКАРИ На том списку је и угледни сарајевски професор др Милутин Најдановић, тадашњи посланик Српске демократске странке у Парламентарној скупштини БиХ који је убијен у августу 1992. године. Његово тијело са више прострелних рана пронађено је на улазу

Никола Милованчев: Прилози о Србима страдалим од партизана и КП Хрватске (2)

  Кaзивaњe Мане Пешута о убиству дечака Николе Вукелића и његових родитеља Маре и Раде из Вере код Плашког. Пише: Никола Милованчев: Приликом убистава Срба од стране КП Хрватске на подручју Лике наилазимо и на неретке примере да су приликом убистава родитеља убијана и деца. Један од таквих жалосних примера је случај породице Вукелић из села Вера код Плашког. На жалост, многи од злочина хрватских комуниста остаће непознати јер су жртве партизана сакриване и изостављане из пописа страдалих у II. светском рату. Тако и ово троје убијених из породице Вукелић у селу Вера код Плашког није евидентирано у попису ратних жртава Плашчанске долине који је објављен у зборнику „Плашчанска долина

Zoran Saponjic

Ни зла ни мржње, само подсећање и вапај…

Једно озбиљно питање за колеге из немачке штампе – да ли ви, уважени, мислите да је Србија и 1941. године ишла главом кроз зид кад су Срби устали против Хитлера? Или су часни српски родољуби и патриоте требали да се припоје немачким панцер и пешадијским дивизијама и да заједно, са Хрватима и вама Немцима ударе на Стаљинград и Лењинград и изгину под Москвом? Да ли је, уважени колеге из немачке штампе, Србија и 1914. ишла главом кроз зид, или је требало да прихвати и задњу тачку аустријског ултиматума, понизи себе и своју историју, свој народ, и онда, на крају, опет буде прегажена од немачких и аустријских трупа? Не само да

© Flickr/ PROTrish Hartmann

Подгорица пристала на „компромис“: Хрватима део културне баштине Боке

Званична Подгорица је по свему судећи пристала да добар дио културне баштине Боке и Бокеља буде званично регистрован искључиво као културна баштина Хрвата и Републике Хрватске. То је исход преговора министарстава културе Црне Горе и Хрватске поводом кандидовања Бокељске морнарице за нематеријалну баштину Унеска. Хрватско Министарство културе упутило је Унеску кандидатуру за заштиту прославе Светог Трипуна и Кола Св. Трипуна — традиције бокељских Хрвата, саопштено је из Министарства вањских и европских послова Републике Хрватске. „Трипунданске свечаности уписне су у регистар културне баштине Републике Хрватске и дио су хрватске нематеријалне баштине“, стоји у саопштењу. Како се даље наводи, „култ Св. Трипуна и свечаности њему у част, нераскидиво су везане уз Бокељску морнарицу, за чије стварање и очување су најзаслужнији припадници хрватског народа“. Након

Милош Вучевић полaже венац / Фото Танјуг

Вучевић: Мостове можете обновити, али не можете вратити животе

Градоначелник Новог Сад Милош Вучевић положио је венац на спомен-обележје код Варадинског моста, поводом 19.годишњице погибије Олега Насова у НАТО бомбардовању Градоначелник Новог Сад Милош Вучевић положио је данас венац на спомен-обележје код Варадинског моста, поводом 19.годишњице погибије Олега Насова у НАТО бомбардовању, и нагласио да мостови могу бити обновљени, али људски животи се никад не могу вратити. Вучевић каже да не постоје речи које могу бити прикладне и да својим значењем иоле надоместе губитке породице, као ни да дочарају кроз шта су људи пролазили пре 19 година. „Једна од великих животних неправди, која нас је задесила те ратне 1999. године, десила се управо првог дана априла, када се Олегов

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић положио је данас вијенац на спомен-обиљежје масовне гробнице на православном гробљу у Мркоњић Граду.

Обиљежене 22 године од отварања масовне гробнице

У Мркоњић Граду данас су обиљежене 22 године од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског борца и цивила, који су убијени у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ на ову западнокрајишку општину. Тим поводом данас је у капели Светог апостола Марка служен парастос за страдале, а потом су положени вијенци на спомен-обиљежје масовне гробнице на православном гробљу у Мркоњић Граду. Хрватска војска је са јединицама такозване Армије БиХ и ХВО-а у септембру и октобру 1995. године напала 13 западнокрајишких општина и том приликом убијено је 1.646, а протјерано 120.000 Срба. Након што је Република Српска поново преузела подручје општине Мркоњић

Срушен Варадински мост

На данашњи дан прије 19 година срушен Варадински мост преко Дунава

НАТО авијација је на данашњи дан прије 19 година срушила мост Маршала Тита, познатији као Варадински мост преко Дунава у Новом Саду. НАТО бомбардери срушили су Варадински мост 1. априла, 1999. године у 5.05 часова. У том тренутку мост је прелазио двадесетдеветогодишњи Олег Насов, који је погинуо. Три мјесеца касније његова супруга родила је сина коме је дала очево име. Неколико дана касније, у априлу те године, НАТО авиони срушили су и преостала два новосадска моста преко Дунава – Мост слободе и Жежељев мост. Мост слободе срушен је на Велику суботу по Грегоријанском календару, 3. априла 1999. године у 19.55 часова. Најдуже је пројектилима НАТО авијације одолијевао друмско-жељезнички Жежељев мост.

Сећање: Дарко Милошевић

Дарко Милошевић је рођен 28. октобра 1978. године у Љигу. За време НАТО агресије на СРЈ налазио се у строју 125. моторизоване бригаде, погинуо је у борби са ШТС 5. маја 1999. у рејону Кошаре. Дарко је био оличење поштеног и часног момка! Од првог дана су сви били на истој таласној дужини. До тог 5. маја су делили све, та класа март ’98 када су дошли у Пећ на одслужење војног рока. Такође са јунцима и септембарцима… Умео је у некој прилици да уз шеретски осмех изусти његову препознатљиву узречицу „ух сунце ти јебем жарко!” Весео, добар и насмејан… 05.05.1999. Раса Кошарес То јутро смо били распоређени на левом

Александар и Јеремија Старовлах

Никад се неће сазнати ко је извршио злочин

Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ. Приредио: Невенко ЕРИЋ Припадници НАТО и тадашњег СФОР-а, на данашњи дан прије 14 година, на Палама су готово на смрт претукли православног свештеника пароха Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитења Александра, друге свештенике и њихове породице малтретирали, а зграду парохијског дома у којој су се налазили њихови станови оштетили. Срећу да су прошли са лакшим повредама имали су свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, те њихове породице. Припадници НАТО и СФОР-а, који су тада у име УН требали да штите мир у БиХ, ову агресорску, па и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.