април 2018 - Страница 15 од 23 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за април 2018 » Страна 15

Венац за 77 хероја са Дунава: Одата пошта морнарима погинулим у нападу Трећег рајха

13. април 2018.

Речна флотила Војске Србије одала пошту морнарима настрадалим почетком рата 1941. године. Монитор „Драва“ краљевске морнарице оборио 14 авиона. Капетан Александар Берић потонуо с бродом Мештани тадашњег Чиба а данашњег Челарева, села недалеко од Бачке Паланке, нису ни слутили да ће бити сведоци једне од највећих битака Априлског рата, после бомбардовања Београда 1941. године. А управо то се догодило 12. априла пре 77 година, када је Алексанар Берић, командант краљевског брода „Драва“, прихватио неравноправну борбу против нацистичке авијације. Брод је после више налета бомбардера потопљен, а Берић је херојски ушао у историју као једини капетан који је на реци поделио судбину свог брода, потонувши с њим и још 76 чланова

Дачић и Ле Дријан положили венце на Француском војном гробљу (ФОТО)

13. април 2018.

Министар спољних послова Ивица Дачић и министар европских и спољних послова Француске Жан-Ив Ле Дријан, положили су данас венце на Француском војном гробљу на којем је сахрањено 375 француских војника страдалих током Првог светског рата Министар спољних послова Ивица Дачић и министар европских и спољних послова Француске Жан-Ив Ле Дријан, положили су данас венце на Француском војном гробљу, које се налази у оквиру Новог гробља, а на којем је сахрањено 375 француских војника страдалих током Првог светског рата. На цереремоније одавања почасти француским војницима, војни оркестар интонирао је химне Француске и Србије, а након полагања венаца, министри су се уписали у Књигу посета. Дачић је написао да ће Србија увек

Обележена годишњица пробоја Сремског фронта

Обиљежене 73 године од пробоја Сремског фронта

12. април 2018.

У оквиру Спомен-комплекса „Сремски фронт“ у Адашевцима, код Шида, данас су обиљежене 73 године од пробоја Сремског фронта, чиме је означен крај Другог свјетског рата на територији Србије. Државну церемонија предводио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић, који је нагласио значај његовања тековина борбе за слободу. Он је истакао да је Србија одувек била на страни оних који су се борили за слободу, па тако и у Другом свјетском рату борећи се против идеологије нацизма и фашизма, саопштено је из Владе Србије. Станковић је, подсјетивши на велики број страдалих у борби против фашизма, нагласио да је Србија, захваљујући њиховим жртвама, остала слободна

Служењем парастоса на војничком гробљу Мегдан у Вишеграду данас је обиљежено 25 година од страдања руских добровољаца у посљедњем одбрамбено–отаџбинском рату у Републици Српској.

Обиљежен Дан руских добровољаца

12. април 2018.

Служењем парастоса на војничком гробљу Мегдан у Вишеграду данас је обиљежено 25 година од страдања руских добровољаца у посљедњем одбрамбено–отаџбинском рату у Републици Српској. Представник Борачке организације Републике Српске Жељко Лалић рекао је да руски добровољци нису били никаква паравојна формација и нису имали своју сопствену команду, већ су били под командом Војске Републике Српске, равноправни са српским борцима. „У великом дијелу борби истицали су се храброшћу. Они нису чинили никакве злочине, нити су били у прилици да то учине. То су били људи који су учествовали у борбама и бранили су своју браћу у вријеме када је Русија била много слабија него данас“, истакао је Лалић. Ратни командант Друге

Испред Спомен-плоче на градском гробљу Пучиле у Бијељини данас је одата почаст погинулим борцима Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије у Другом свјетском рату.

Одата почаст погинулим борцима Краљевине Југославије

12. април 2018.

Испред Спомен-плоче на градском гробљу Пучиле у Бијељини данас је одата почаст погинулим борцима Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије у Другом свјетском рату. Представници Градске борачке организације и Удружења потомака и поштовалаца учесника Балканских ратова и Првог свјетског рата положили су вијенац и упалили свијеће за 20 страдалника који су погинули на данашњи дан 1941. године, бранећи Бијељину од Хитлерове војске, а сахрањени су на овом мјесту. Међу учесницима помена били су и унуци тадашњих бораца батаљона Горан и Максим Марјановић, а над гробницом безимених бијељински пјесник Богдан Госпић говорио је стихове „Плаве гробнице“ Милутина Бојића којима пјесник одаје помен српским војницима који су живот завршили далеко од своје

У Бијељини је данас обиљежено 26 година од формирања Прве семберске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ у којој се за слободу српског народа борило више од 5.000 бораца.

Обиљежено 26 година од оснивања Прве семберске бригаде

12. април 2018.

У Бијељини је данас обиљежено 26 година од формирања Прве семберске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ у којој се за слободу српског народа борило више од 5.000 бораца. Први ратни начелник штаба ове бригаде Ђоко Пајић каже да је на данашњи дан 1992. године званично формирана бригада и да је овај датум значајан, не само за Семберију, него и за Републику Српску. „Тада је формирана прва српска бригада, као претеча формирања свих будућих бригада ВРС и саме ВРС. Постојали смо и прије као бригада, јер смо септембра 1991. године били мобилисани због рата у Хрватској и Славонији, а имали смо задатак да спријечимо агресију Хрватске на Семберију“, рекао

Митровић: Испоштовати договор о ЦЕН-у

12. април 2018.

Републичка организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила захтијеваће од представника Републике Српске у Привременом управном одбору Института за нестала лица БиХ да испоштују раније постигнути договор са породицама несталих из Српске у вези са објављивањем централне евиденције несталих лица /ЦЕН/ у БиХ. „Уколико се прекрши овај договор сматраћемо да наши представници нису легитимни представници српског народа у тој институцији, због чега ћемо тражити њихов опозив“, изјавио је Срни предсједник Републичке организације Недељко Митровић. Он је подсјетио да Републичка организација годинама инсистира на томе да централна евиденција несталих лица у БиХ мора садржавати податке о околностима нестанка, статусу несталог лица војник-цивил и националност, како би се избјегла могућност било

У суботу Меморијална академија „Очи у очи – Градина“

12. април 2018.

У оквиру програма обиљежавања 73 године од страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњој Градини у суботу, 14. априла, у Козарској Дубици биће одржана Меморијална академија под називом „Очи у очи – Градина“. Директор Јавне установе Спомен-подручје „Доња Градина“ Tања Tулековић потврдила је да ће у програму Меморијалне академије учествовати Српско пјевачко друштво „Вишњић“ и Драмски студио „Артист“ из Козарске Дубице. Она је позвала грађане ове и других општина да присуствују Меморијалној академији која ће у Дому културе у Козарској Дубици бити одржана 14. априла са почетком у 20.00 часова. Организатор Меморијалне академије, која се у Козарској Дубици традиционално одржава уочи парастоса и помена у Доњој Градини, јесте Јавна сутанова

Пале прве клапе у Ламинцима код Градишке о протином страдању

12. април 2018.

Градишка – Снимање играних дионица филма „Душан Суботић – прото страдалник“, кога су усташе ухапсиле у априлу 1941., а ликвидирале 5. маја исте године са владиком бањалучким Платоном, почело је јуче у Ламинцима код Градишке. У цркви парохијског дома у Ламинцима снимљена је сцена хапшења проте Душана Суботића, по истинитом догађају, послије једне од литургија 1941. године. Аутор филма Милан Пилиповић истакао је да су ову интересантну историјску личност, комбинацијом документарних и играних дијелова филма, настојали да приближе гледаоцима. – Филмом желимо приказати духовни аспект личности проте Суботића, али и каква је била његова политичка и друштвена улога у то вријеме – нагласио је Пилиповић. Лик проте тумачи глумац Народног

Организован бесплатан превоз у Доњу Градину

12. април 2018.

Општина Костајница организовала је 15. априла бесплатан превоз аутобусима у Доњу Градину на обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина. Портпарол општине Александар Пашић рекао је да аутобус за Доњу Градину полази у 9.30 часова са аутобуског стајалишта у Костајници. У злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало и 20.000 дјеце. Извор: СРНА Везане вијести: Позив грађанима да у недјељу присуствују помену у Доњој Градини Доња Градина – раседлавање хрватске „истине“ | Јадовно 1941. Градина – град мртвих! |

Деветнаст година од злочина у Грделичкој клисури

12. април 2018.

Данас се навршава 19 година од невиђеног злочина у Грделичкој клисури када су авиони НАТО алијансе на железничком мосту преко Јужне Мораве погодили воз пун путника. Код спомен- обележја у пет до дванаест, у време гранатирања воза, почела је комеморативна свечаност на којој ће бројне делегације положити венце и цвеће. На други дан ускрса 12. априла 1999. године авиони НАТО-а гранатирали су међународни путнички воз бр. 393 пун путника. Тачан број погинулих није утврђен, други и трећи вагон потпуно су уништени. Зна се да је у возу било најмање 50 путника. Идентификовано је 15 погинулих међу којима шестогодишњи Бранимир Станијановић и једна трудница. И после 19 година мештани Грделице не

Помозимо породици покојног пароха Далибора Танасића

12. април 2018.

ХРВАТСКА КОСТАЈНИЦА – Замјеник градоначелника из реда Српске националне мањине дипл. инг. Милан Вукелић обавјештава јавност да је отворен девизни рачун код ПБЗ Банке у Републици Хрватској за помоћ породици покојног пароха костајничке парохије оца Далибора Танасића из Хрватске Костајнице. „Позивају се људи добре воље из дијаспоре да својим прилозима помогну ову часну породицу, незапослену супругу покојног пароха Далибора са двије малољетне школарке. Молим Вас да ову информацију подијелите преко Ваших Фацебоок група, страница, сајтова и др. како би што више људи укључили у ово акцију.“ – позива Вукелић. Прилоге можете уплаћивати на сљедећи рачун: Танасић Рада: HR9323400093232362535 Swift code PBZGHR2X Извор: Банија Онлине Везане вијести: Одласком оца Далибора вјерници су изгубили

У Шамцу су обиљеженe 73 године од ослобођења у Другом свјетском рату, у којем је живот изгубило око 600 лица из ове општине, од чега 187 бораца.

Обиљежене 73 године од ослобођења у Другом свјетском рату

12. април 2018.

У Шамцу су обиљеженe 73 године од ослобођења у Другом свјетском рату, у којем је живот изгубило око 600 лица из ове општине, од чега 187 бораца. У организацији СУБНОР-а и општине Шамац, вијенци су положени на Спомен-костурницу жртвама НОР-а и Споменик погинулим борцима од 1992. до 1995. године. „Жао ми је што се данашњи млади слабо укључују у овакве манифестације, јер се наше тековине не смију заборавити“, рекао је члан СУБНОР-а Драгомир Недић. Он је додао да су му у Другом свјетском рату погинули отац и четири стрица. Начелник општинског Одјељења за општу управу Лепа Тривић каже да су се окупили да обиљеже 73 године од значајног догађаја за

Велики пријатељи Србије : Срби у огледалу

12. април 2018.

Колико су Срби послушали добронамерне критике Арчибалда Рајса, најбоље говори податак да би овај племенити човек и данас Србији упутио потпуно исте замерке. Међу српским родољубима који су прославили своју епоху нашло се и име једног Швајцарца, доктора Арчибалда Рајса. Хемичар, криминолог, хуманиста, био је и један од мало људи који је пожелео да помогне Србији у најгорим годинама, и да потом са њеним народом проведе цео живот. Упознао је најбоље стране српске нарави: храброст и самилост, гостољубље и бистрину, тврдећи да би Срби са својом интелигенцијом и природним богатствима тла могли да воде у Европи. Али, сударио се и са манама, и није се устезао да их без увијања

„Ми Хрвати смо ионако склепан народ.“

12. април 2018.

Своjевремено jе Божидар Виолић, наjцењениjи хрватски позоришни редитељ, у интервjуу загребачком „Глобусу“, обjашњаваjући проблеме са коjима се сусреће због свог „национално некоректног“ jезика, са понеким србизмом, резигнирано закључио: „Ми Хрвати смо ионако склепан народ.“ Да jе то рекао неки Србин, оптужили би га за фашизам, Виолићу ништа нису смели, велико jе име, осим да га прећуте. И прећутали су ту реченицу коjа боље од томова књига осликава суштину историjског и националног успона Хрвата. Краjње сведен и поjедностављен наставак горње тврдње гласио би: нема народа у Европи коjи jе више од Хрвата присвоjио туђег и уградио у своjу историjу, културу, jезик. У изношењу доказа – овде их сводим само на „претапање“