arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Холандска влада тражи да се поништи пресуда о Сребреници

20. септембар 2017.

Холандска влада тражила је од врховног суда те земље да поништи пресуду да је Холандија делимично одговорна за смрт 300 мушкараца муслиманске вероисповести убијених у Сребреници 1995. године. „Не делимо мишљење судије да су холандски мировњаци УН поступали незаконито и не разумемо како је суд донео ту пресуду“, рекао је портпарол Министарства одбране Клас Мajер за Ројтерс. Он је алудирао на пресуду Апелационог суда из јуна ове године где се потврђује пресуда из 2014. године, а у којој се наводи да је требало да холандски мировњаци знају да ће муслимани бити убијени уколико их приморају да напусте базу УН. (Танјуг) Извор: СПУТЊИК Везане вијести: Како су Холанђани штитили муслимане убице, па их послали у … ХОЛАНДСКИ ПУКОВНИК: Срби ниси

Грчко војничко гробље Фото: Промо

Одата почаст српским и грчким војницима страдалим у Великом рату

20. септембар 2017.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић предводио је у Пироту српско-грчку комеморативну свечаност посвећену страдалим борцима у Првом свјетском рату. Ђорђевић је нагласио да Србију и Грчку везују бројни историјски догађаји кроз које је стечено међусобно повјерење и искрено пријатељство двије државе, истакавши да су Срби и Грци одувијек савезници и да никада нису били непријатељи. “У најтежим временима, у време рата и у време мира, били смо једни уз друге. Везе између наших народа јачају и бројни страдали хероји који су свој вечни мир нашли у Грчкој и Србији”, рекао је Ђорђевић. Он је додао да Србија и Грчка брину о достојанственом чувању успомене

Пребиловци (Фото: Jadovno.com)

Село које је постало синоним за страдање Срба у НДХ: Најстрадалније село у Европи у Другом светском рату (ВИДЕО)

20. септембар 2017.

Да ли сте чули за село Пребиловци, у општини Чапљина? Ово село је постало синоним за страдање Срба у НДХ, јер је у свега неколико дана августа месеца 1941. године број Срба у овом селу смањен са око 1.000 на испод 200. По овоме су најстрадалније село у Европи у Другом светском рату, а међу првих неколико у свету по истој статистици. Село иначе датира још из средњег века, о чему постоје бројни записи у документима и архивама. Чак и први турски попис Херцеговине неспорно говори да је ово село и сво окружење „српска земља“ чиме се даје неспоран одговор на питање „чија је земља Херцеговина?“ . Православци су били

Загреб- Присталице НДХ-а (Фото: Facebook/Igor Premuzic)

Затворска казна за истицање фашистичких симбола

20. септембар 2017.

Истарски демократски сабор /ИДС/ предлаже затворску казну за истицање фашистичких симбола у Хрватској. “Будемо ли имали већину у Сабору, закон ће проћи. Ако не прође, то ће значити да морамо још сазрети као друштво”, рекао је предсједник ИДС-а Борис Милетић. Из ИДС-а су навели да ће, према њиховом приједлогу измјена Кривичног закона који ће бити упућен у Сабор, бити кажњив и усташки поздрав “За дом спремни!”, преносе хрватски медији. У приједлогу је наведено и да све развијене демократске земље, међу којима су Италија и Њемачка, такву симболику кажњавају затвором. “Рачунамо на подршку лијево-либералних странака, представника мањина, али и умјерене деснице. Усташкој иконографији нема мјеста у хрватском јавном простору”, навели су

„Моје Јадовно“ у Јагодини 20. септембра 2017.

20. септембар 2017.

У галерији Завичајног музеја у Јагодини, 20. септембра у 19. часова, биће отворена изложба „Моје Јадовно“, у спомен жртвама страдалим у комплексу логора Независне државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Прије изложбе биће приказана репортажа „Дан сјећања на Јадовно 1941-2017.“ и одржано предавање Душана Ј. Басташића на тему: ,,О (не)култури заборава“. Изложба ће бити постављена од 20. – 30 септембра 2017. а може се погледати од 09. до 17. часова. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена

Код споменика на Папратној њиви, на старом макадамском путу Фоча-Калиновик, данас је служен помен-парастос за 42 српска борца и цивила који су погинули у засједи муслиманске војске 20. септембра 1992. године.

Служен помен Србима убијеним на Папратној њиви

20. септембар 2017.

Код споменика на Папратној њиви, на старом макадамском путу Фоча-Калиновик, данас је служен помен-парастос за 42 српска борца и цивила који су погинули у засједи муслиманске војске 20. септембра 1992. године. Припадници такозване Армије БиХ су из засједе напали војни камион који се враћао из Калиновика за Миљевину, а на којем је био и велики број цивила. Камион је погођен са више ракетних бацача, тако да нико није преживио. Међу погинулима је било и шест жена, а најмлађа жртва Слободан Мастило имао је непуних 16 година. Јока Цицовић из Миљевине изгубила је двадесетједногодишњег сина Данила. “Жеља ми је да буду пронађене убице, да знамо ко је убио нашу невину дјецу”,

Жељко Гласновић (Фото: Вечерњи лист)

Гласновићу за све криви Срби, Југословени и Пета колона

20. септембар 2017.

Посланик у Хрватском сабору Жељко Гласновић тврди да Хрватску и даље разарају остаци “српске доминације” у институцијама, а опозицији је поручио да у њој има много “бивших Југословена” и припадника “пете колоне”. Гласновић је прозивао Србе током засједања Сабора и наводио податке о, како он тврди, српској доминацији у Хрватској током деведесетих година прошлог вијека у МУП-у, полицији и дипломатији. Током излагања, Гласновић је оштро бранио хрватску дијаспору, ХВО и херцеговачке Хрвате. Од 1991. до 1994. године хрватска дијаспора је дала 660 милиона долара за наоружање хрватске државе, наводи он. Гласновић тврди да се води “специјални рат” против ХВО, без којег би “муџахедини били у Плочама и долини Неретве”, па

Генерал Драгољуб Дража Михаиловић

Комнен Сератлић: Записник са састанка Драже Михаиловића са немачким представницима у селу Дивци

20. септембар 2017.

Састанак је одржан 11.11.1941. године, у гостионици преко пута станице Дивци, а почео је у 19,15 и завршио се у 20,35 часова. Присутни су са немачке стране: Потпуковник Kогард, Војни управни саветник др Kисел, Kапетан Матл, СС Оберштурмфирер Винике, Штандартенфирер Матерн. Присутни са четничке стране: Пуковник Дража Михаиловић, Мајор Александар Мишић, Пуковник Пантић, Kапетан Митровић. Скраћенице у тексту: п. пуковник Kогард = K; пуковник Дража Михаиловић = ДМ; мајор Александар Мишић = АМ; пуковник Пантић = П Потпуковник Kогард прочитао је следећу изјаву: “Господине пуковниче! Од стране Главне команде у Србији имам налог да изјавим: Пре две недеље поручили сте нам преко Ваших повереника у Београду да је Ваша намера

Хрвати би да нема Срба у Сабору – “освета” за Јасеновац?

20. септембар 2017.

У хрватској јавности је отворена полемика да ли треба спречити да се у Сабору појављују представници националних мањина. У емисији Отворено на ХРТ ставове су суочили министар управе Ловро Кушчевић (ХДЗ), бивши министар Арсен Баук (СДП), Жељка Маркић (У име обитељи), Анто Ђапић (ХОС), Роберт Подолњак (Мост) и Борис Милошевић (СДСС), пренео је тпортал.хр. Мракићева је рекла да могући референдум о том питању није антисрпски, него антикорупцијски, као и да нигде у ЕУ мањине нису у положају као што су у Хрватској, да имају гарантоване посланике у парламенту који могу одлучивати о свим питањима. Милошевић је оценио да то јесте антимањинска и антисрпска иницијатива, која представља удар на достигнуте стандарде заштите

Фото: lastampa.it

Нема више “Хитлеровог колача”

20. септембар 2017.

Европске земље имају оштре казне за истицање и величање нацистичких симбола – казна за подизање руке у нацистички поздрав и изговарање слогана “Хајл Хитлер” у Њемачкој је затвор од шест мјесеци. У Њемачкој је одавно, одмах након краја Другог свјетског рата, забрањено истицање и употреба нацистичких симбола. У Аустрији су забрањене и регистарске ознаке које подсјећају на злочиначки националсоцијалистички режим. Заступнички дом италијанског Парламента прихватио је закон којим се забрањује јавно показивање фашистичких и нацистичких симбола након низа инцидената у земљи. Закон предвиђа затворску казну од шест мјесеци до три године за фашистичко или нацистичко салутирање, те продавање фашистичких и нацистичких сувенира или ширење такве пропаганде на интернету. У Италији

Загреб

У Хрватској нови талас суђења Србима за ратне злочине

20. септембар 2017.

У Хрватској су, након љетне паузе, настављена суђења Србима и припадницима бивше ЈНА за ратне злочине наводно почињене деведесетих година прошлог вијека, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”. Према анализи доступних података на интернет страницама хрватских судова надлежних за првостепена суђења за ратне злочине, у септембру су заказана суђења у 11 предмета који обухватају 22 оптуженика. Данас почиње суђење Драгану Васиљковићу, званом Капетан Драган, у чијем предмету се очекују завршне ријечи оптужбе и одбране, а за сутра је заказан наставак суђења пензионисаном српском генералу Бориславу Ђукићу, саслушањем свједока видео-везом из Београда. “Веритас” истиче да, за разлику од суђења претходних мјесеци и година, општа карактеристика овогодишњих септембарских суђења је изостанак њиховог медијског

Кад птице утихну: Подсећање на хероје битке на Мачковом камену

20. септембар 2017.

Данас је 103. годишњица најкрвавијег окршаја Великог рата — Битке на Мачковом камену. Судар аустроугарских агресора и голобрадих српских младића завршен је обостраним поразом, јер победом не можемо назвати страдање читаве једне младости. Церу и Колубари певају се песме, преносе се приче, штампају књиге, а Мачков камен скромно шапће о рекама крви и прекинутом сазревању тадашње српске омладине. Својом аутобиографијом Ђорђе Карађорђевић сведочи о овим тмурним данима, али и њега историја брише, и његово име бледи, као да је то усуд хиљада оних којима судбина додели најкрвавији витешки задатак, тешку погибију без дуготрајне славе. Сведоци најстрашнијег војничког страдања изгледа нису случајно мање „популарни”. Постоји веровање које каже да су се

Свијеће

Четврт вијека од злочина над Србима у Папратној њиви

20. септембар 2017.

Код споменика на Папратној њиви, на старом макадамском путу Фоча-Калиновик, данас ће бити служен помен за 42 српска борца и цивила који су на том мјесту погинули у засједи муслиманске војске прије 25 година. Припадници такозване Армије БиХ су 20. септембра 1992. године из засједе напали војни камион који се враћао из Калиновика за Миљевину, а на којем је био и велики број цивила, међу којима шест жена претходно избјеглих из Трнова. Камион је погођен са више ракетних бацача, тако да нико није преживио. Међу убијенима су били и Слободан Мастило који је имао непуних 16 година и двије године старија Драгана Џилит. Из Борачке организације Фоча напомињу да за

Корански мост

Годишњица масакра на Коранском мосту

20. септембар 2017.

Данас се навршава 26 година од масакра на Коранском мосту у Карловцу, где jе убиjено 14 резервиста ЈНА, коjи су нападнути и поред договора са хрватским снагама. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу су, испред моста на Корани, 21. септембра 1991. године, зауставили два воjна камиона у коjима су се из касарне „Мекушjе“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, а коjи су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружjе. По предаjи, група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена jе у просториjе полициjе, а друга група од 17 воjника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена jе

Prebilovci2.jpg

Слово Милорада Екмечића 1990 у Пребиловцима

20. септембар 2017.

Пред пребиловачком школом гдjе су били пренешени костурни остаци извађени из Голубинке и jош неколико херцеговачких jама. Слово Милорада Екмечића jе одржано након опиjела коjе jе служио Митрополит Дабробосански и епископ Захумско- херцеговачки високопреосвећени Владислав. “Над отвореним гробом, тужни зборе, данас не треба лагати. Не треба изговорити нити jедну криву риjеч. Данас не треба дати повода за осjећање да се са људском свиjешћу може правити погодба. Данас треба зборити истину. Прошло 76 година од оног кобног љета 1941., када су хрватске усташе покушале да граде своjу државу на костима невине дjеце и жена. Иако нису jедини, Пребиловци у том ђердану стратишта и великих гробница, заузимаjу jедно од главних мjеста. Над

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА