Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, komentarišući izjave iz Hrvatske zbog podizanja spomenika majoru JNA Milanu Tepiću, da problem predstavlja obijlježje čovjeku koji je dao svoj život za zakletvu vojsci, državi i zastavi, a nije problem pravosnažnom odlukom osuđeni terorista Miro Barišić. Vučić rekao da su Tepić i vojnik Stojadin Mirković dali zakletvu jugoslovenskoj vojsci, zastavi, a ne hrvatskom MUP-u koji je tražio da se predaju. „Jesu li to činjenice ili nisu, da li sam nešto slagao ili rekao istinu. Što se svi plaše, tresu od straha da izgovore istinu“ upitao je Vučić i dodao: „Čovjek koji je položio život za zakletvu i zastavu je problem, a nije problem

Na Kolarcu obeleženo 170 godina od štampanja „Gorskog vijenca“. Vremenom je delo postalo Novi zavet srpskog naroda Svjet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj! Proročki stihovi vladike i pesnika Petra II Petrovića Njegoša izgovoreni sinoć u punoj sali Kolarčeve zadužbine zvučali su kao da su napisani pre nekoliko dana, a ne pre više od 17 decenija. Svečanost „Njegoš u našem vremenu“, povodom 170 godina objavljivanja „Gorskog vijenca“, okupila je mnogobrojne poštovaoce dela velikog poete i vladara. Među njima su bili patrijarh Irinej i drugi crkveni velikodostojnici, arhitekta Dragomir Arsović, reditelj Božidar Đurović, košarkaš Dejan Bodiroga…. – Sam Njegoš i njegovo delo danas su savremeniji negoli u vremenu kada

Kabinet predsednice Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović danas je zvanično potvrdio da je odložena poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu. „S obzirom na najnoviji razvoj događaja i atmosferu koja ne doprinosi izgradnji međusobnog poverenja, predsednica Republike Hrvatske procenila je da u ovom trenutku ne postoje preduslovi za ostvarenje posete. U kontaktima dva kabineta postignuta je saglasnost o odlaganju posete koja je bila planirana do kraja ove godine“, navodi se u saopštenju koje je potpisala portparolka predsednice države Ivana Crnić. Dodaje se da je Kolinda Grabar-Kitarović u više navrata istakla da dijalog nema alternative u odnosima sa svim susedima, uključujući i Srbiju i ocenjuje da su potpisivanjem „Subotičke deklaracije“ počeli da se stvaraju

Motiv katalonskog pokreta za nezavisnost od Španije je, slično kao za vreme raspada SFRJ, tzv. narcizam malih razlika. Da li su iz raspada Jugoslavije išta naučili Katalonci i hoće li im biti bolje u eventualnoj nezavisnoj državi? U odnosu na sve što je dobilo državnost u poslednjih 30 godina u našem dvorištu, Katalonija ne samo da je zaslužila stolicu u Ujedinjenim nacijama, već bi trebalo da bude stalna članica Saveta bezbednosti. Sa pravom veta. Jer, Katalonija je znatno veća od Hrvatske i ekonomski razvijenija od Slovenije. Grad Barselona je, kao potencijalna nova evropska metropola, neuporediv sa Zagrebom, Ljubljanom, Sarajevom, Podgoricom i Skopljem. Uz dužno poštovanje Krleži i Cankaru, Katalonija je čovečanstvu dala Dalija i Gaudija. Kad je reč o tzv. osnivačkim mitovima,