arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Скелани - Злочини сребреничких муслимана, под командом Насера Орића

Документована смрт или нестанак 29.070 Срба- од чега 447 дјеце (ВИДЕО)

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица током рада на Пројекту пописа и евидентирања српских жртава рата у БиХ у периоду 1991-1995. година документовао је смрт или нестанак 29.070 лица од чега 2.385 жена и 447 дјеце, саопштио је данас директор овог центра Милорад Којић. Представљајући резултате овог пројекта, Којић је на конференцији за новинаре у Бањалуци рекао да су у базу података Центра унесени и подаци за 659 лица српске националности која су страдала или умрла од посљедица рањавања или посљедица репресије и рата. Којић је рекао да се за 629 лица раде додатне провјере и комплетира документација, јер Центар посједује одређена сазнања и индиције

Објављено документарно дело „Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941-1942“

У издању Митрополије црногорско-приморске, Књижевне задруге Српског народног вијећа  из Подгорице и Друштва за истраживање злочина над грађанима Црне Горе из Колашина изашла је из штампе капитална књига „Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941-1942“ двојице аутора мр. Тадије Бошковића и Милоша Војиновића са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија.  На 659.страна можете упознати драму која се одвијала на подручју Црне Горе и Херцеговине 1941-1942.године. Књига садржи имена жртава комунистичког терора у наведеном периоду, 1839 жртава из Црне Горе, и 522 из Херцеговине. Извор: СЛОВОСЛОВЉЕ Везане вијести: Страдање србске цркве од комуниста – Злочини против Бога и … Злочини у Фочи и околини 1945. | Јадовно 1941. Стрељања недужних | Јадовно 1941. Комунистички терор и злочини: Начини страдања свештеника … Срђан

Чињенице и аргументи. Владимир Умељић за говорницом Фото: Б. Божин

Србија горела због интереса САД

Берлин је недавно био позорница занимљивог политичког перформанса швајцарског редитеља Мила Рауа, познатог по томе да иде до границе ексцеса, као што је то случај с реконструкцијом убиства брачног пара Чаушеску, московским процесом против чланица панк-рок групе Пуси рајот, или оживљавањем прича деце-жртава белгијског убице Марка Дутроа. Овог пута је изабрао 60 наводних делегата Генералне скупштине УН који су опонашали рад праве Скупштине УН која, према мишљену Мила Рауа „неодговарајуће заступа светску заједницу“. Међу делегатима је било познатих личности, као што су Катја Кипинг, немачка политичарка из партије Левице, турски писац Кан Дундар, затим бројни адвокати, историчари и активисти за људска права. Један од учесника био је и Владимир Умељић,

Бициклијада Фото: илустрација

Доживотна суспензија због фашистичког поздрава

Аустријски бициклиста добио је доживотну забрану такмичења, јер је приликом додјеле награда подигао руку у фашистички поздрав. Њему је одузета и награда, јер су свједоци пријавили да је током церемоније подигао руку у Хитлеров поздрав. У невољи је и водитељ церемоније, који је оцијенио да је тај гест „легитиман облик изражавања“, истичу аустријски медији. Аустрија има строг закон о забрани величања идеологије крајње деснице. Бициклиста, који се такмичио у категорији „75 и више година“, починио је инцидент на аустријски дан државности 26. октобра, али је његов поступак откривен тек недавно. Извор: СРНА

sveti-velikomucenici_prebilovacki.jpg

Село Пребиловци у Херцеговини – српска Голгота двадесетог века

Од 64 милиона људи, колико jе у целом свету страдало у Другом светском рату, на српски народ отпада више од jедног милиона. Према његовом укупном броjу, само су Jевреjи страдали горе од нас. Да подсетимо, у Првом светском рату Србиjа je од 4.500.000 становника изгубила 1.200.000, што jе тада било 56,7 процената мушког становништва. Колико би данас било Срба да се ово ниjе десило? Координате 43° 06′ 36″ СГШ и 17° 41′ 60″ ИГД, су на први поглед као и сваке друге. Међутим, ове координате на карти показуjу jедно мало место са бурном историjом и много страдања. Вихор смрти више пута jе опустошио ово село – Пребиловце. Августа 2012. смо

Туђманов министар признао: Први смо напали Србе

Министар полиције у Туђмановој влади: Први су нападнути Срби! Нападнуто је Борово село како би се испровоцирао рат! Први су нападнути Срби. Нападнута је Југославија, а не Хрватска!. Шушак, Главаш и Вице Вукојевић напали су Борово Село како би испровоцирали рат“, тврди Бољковац. У ексклузивном интервјуу за дневни лист „Вести“, који је намењен српској дијаспори у Немачкој, Јосип Бољковац, први министар полиције у Туђмановој влади рекао је како је Хрватска 1991. плански напала Србе у Хрватској и намерно изазвала рат. Бољковац тврди и да су се Туђман и Милошевић током целог рата договарали и доносили одлуке заједно. „Главаш ме за време сведочења оптужио да сам га прогањао због рушења моста

Свештеници бугарске егзархије и комите

ВМРО створио и Павелића

Серија „Сенке над Балканом“ и истина о Унутрашњој македонској револуционарној организацији. Вођа ВМРО Александар Протогеров је убијао жене и децу у Топличком устанку Редовни гледаоци серије „Сенке над Балканом“ свакако се сећају треће епизоде, када један од главних јунака ове телевизијске сторије, инспектор Андра Танасијевић Тане (Драган Бјелоглић) одлази у ћелију Хаџи Дамјана Арсова (Тони Михајловски), једног од првака сепаратистичке и терористичке организације ВМРО, да покуша да од њега извуче податак ко се крије иза надимка Калуђер, односно ко је човек који се налази на челу ланца који шверцује опијум. Да подсетимо, овај сусрет се завршава тако што припадник ВМРО-а тражи од Танета да му ангажује адвоката из Загреба Анту

Фото М.Анђела

Дејан Мијач: „Голубњача“ открила колико је Србија мала

Српски редитељ: Рат српских и војвођанских комуниста није ме се тицао. Нисам идеолошко говедо већ човек на ветрометини који трпи искушења Дипломском представом „Јунона и паун“ почео је давних педесетих у Тузли професионални ангажман Дејана Мијача, а званично се завршио пре шест година „Вишњиком“ у Југословенском драмском. Ипак, културна јавност још се нада да би редитељски маг могао да прекрши реч. Јер, његове представе деценијама су „мера за меру“ позоришног трајања, био је и остао узор многим колегама, а „његова“ се и данас чује и слуша у театру. Ако се и опростио од сцене, од уметничког живота није: од сутра ће председавати жиријем 22. Југословенског позоришног фестивала у Ужицу, недавно

Хиљаде на маршу: „Европа ће бити бела или без људи“ ФОТО

Више хиљада људи марширало је Варшавом у оквиру демонстрација десничара, у време када Пољаци прослављају Дан независности своје земље. Марш крајњих десничара само је један од бројних догађаја којима је обележено поновно рађање Пољске као нације 1918. године, након што је била „збрисана са карте“ 123 године, наводи АП. Председник Анџеј Дуда предводио је државне церемоније, којима су присуствовали и председник Европског савета и бивши премијер Пољске Доналд Туск, али марш је постао највећи догађај на Дан независности протеклих година и засенио званичне државне светковине и друге патриотске догађаје. Поједини учесници показали су наклоност према ксенофобичним или расистичким идејама, а на једном транспаренту је писало „бела Европа братских земаља“. Слоган

Дејан Јовић Фото: Јовица Дробњак

Дejaн Joвић: Нe мoжe сe слoбoднo гoвoрити o 1991.

Пoлитoлoг у пoвoду нoвe књигe ‘Рaт и мит’: У Хрвaтскoj сe вeћ 25 гoдинa грaди митскa интeрпрeтaциja прoшлoсти, a нa крajу тoг прoцeсa живимo у свe пoдиjeљeниjeм друштву, кoje упрaвo збoг тoг митa ниje дoвoљнo слoбoднo. Mитoтвoрци, зaпрaвo, нису дoмoљуби У свojoj нoвoj књизи ‘Рaт и мит’, oбjaвљeнoj у издaњу Фрaктурe, изнoситe тeзу дa je рaт биo прeтпoстaвкa зa признaњe Хрвaтскe. Maлo мaњe oд мjeсeц дaнa нaкoн прoглaшeњa независности 25. јуна 1991., мeђунaрoднa зajeдницa присилилa je Хрвaтску и Слoвeниjу дa зaмрзну свoje oдлукe o нeзaвиснoсти. Mислитe ли дa je рaт oндa биo oпциja и зa хрвaтску и зa српску стрaну? Jeсу ли рaтoви зaпрaвo били нужни зa прoмjeну друштвeнo-eкoнoмскoг систeмa?

Од Тесле до Јашарија: „Балканци аеродромима љуте комшије“

Лондон — Британски недељник „Економист“ у једном чланку бавио се феноменом нових имена аеродрома на Балкану. У тексту под насловом „Терминали са ставом: Преименовања балканских аеродрома са циљем нервирања суседа“ наводи се да се „широм Балкана граде шљаштећи нови аеродромски терминали и именују се на такав начин да узнемире суседе“. „Футуристички нови објекат отворен је у марту у Загребу, хрватској престоници. Преименован је по Фрањи Туђману, оцу хрватског покрета за независност. Он је водио жестоки рат против хрватских Срба, које је подржавала Србија и који су створили одцепљену српску републику на трећини територије Хрватске која је била кратког века. Већина Срба је 1995. протерана из Хрватске“, пише у чланку. „Економист“

Др Предраг Ристић: Програмска идејна скица за спомен обележје Јасеновца

13. септембар 2015. Јасеновац -Пакрац Шта сам рекао или хтео да кажем у недељу 13. септембра 2015. у Међународном Одбору за Јасеновац! „Ал` тирјанству стати ногом заврат довести га познанију права то је људска дужност најсветија“ Сваки, па и најнаивнији злочинац се нажалост, обично никада не каје, јер има изопачену патолошку свест и промењен однос према добру и злу, без обзира на то што се ми добронамерни надамо да ће се на крају покајати, јер смо одгојени у хришћанском моралу. Злочинац – крвник- убица натопљен мржњом је убеђен са своје стране да чини добро, односно чини себично добро само самом себи, а неки пут проширено само за своје племе, банду,

Момчило Павловић

Момчило Павловић: Сретењски устав је узео најбоље што је могао из Европе

О том државном празнику и нашим светковинама, разговарали смо са Момчилом Павловићем, директором Института за савремену историју Прође још једна (не)мирна недеља, а са њом и Дан примирја у Првом светском рату. О том државном празнику и нашим светковинама, разговарали смо са Момчилом Павловићем, директором Института за савремену историју. * У чему је важност тог 11. новембра 1918. године? – Сећање на Велики рат данас у Србији учвршћује српску државност и српски идентитет. То су симболи страдања, наде и васкрсења. Нико није веровао да ће после 1915. године српска војска и српска држава васкрснути. * Симбол васкрснућа је цвет Наталијине рамонде? – Он је узет и за Албанску споменицу и

Јутарњи: Хрватска улази у „војни Шенген“

Загреб — Хрватска је од НАТО-а ових дана добила веома необичан захтев. Загребачки „Јутарњи лист“ пише да је хрватско Министарство одбране још у септембру кренуло у прикупљање података, па су преко Министарства саобраćаја „за потребе међународне војне сарадње“ од свих управника ауто-путева у Хрватској затражени подаци о дужини, ширини мостова и вијадукта, као и њиховом географском положају и висини и ширини тунела. Према доступним информацијама, подаци о логистичким могуćностима су затражени и од аеродромских управа и Хрватских железница. „Јутарњи лист“ наводи да би мостови и вијадукти „без проблема издржали пролаз конвоја тенкова и других тешких војних возила“. Објекти би могли да поднесу оптереćење неколико тенкова „леопард“, од којих је сваки тежак 60 тона, или неколико хаубица ПзХ

© Фото: Javno vlasnistvo

Атак на свест Срба: Европа тражи да избришемо велике ратне победе и жртве

У годинама нашег пута у ЕУ, стално смо под захтевима да смањујемо националну историју, да смањујемо ту компоненту. Чак су нам поручили и почетком 2013. да не пуштамо одушевљење кроз медије и кроз јавност приликом обележавања стоте годишњице од почетка рата, каже историчар Миле Бјелајац, поводом Дана примирја. У једном железничком вагону на забаченој прузи у шуми Компијењ, у Француској, 11. новембра 1918. године потписано је примирје. Због тога се у Србији од 2012. тај дан обележава као државни празник Дан примирја. Српски војници имали су значајну улогу у Првом светском рату, али чини се да су савезници некако увек умањивали њихов значај. С друге стране, потомци бораца у Првом светском рату можда и олако прихватају трагичну судбину

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Усташко љето 1941.

25.8.1987. | Пише: Рајко Лукач Усташко љето 1941. (1) Кад је Велебит био гробница

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.