arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Страдање Срба Фото: РТРС

И.Сарајево: Сјећање на страдале припаднике Илиџанске бригаде Војске Српске (ВИДЕО)

У Храму Светог Василија Острошког на Вељинама у Источном Сарајеву јутрос је служен парастос за 19 погинулих припадника Српске гарде Илиџа, елитне јединице Илиџанске бригаде Војске Републике Српске формиране 1. октобра 1991 .године. Кроз ову јединицу прошло је око 150 припадника, а на десетине их је било теже или лакше рањено. Осим одбране српског народа на Илиџи учествовали су и на другим ратиштима у Српској. Бивши гардисти с поносом истичу да њихово ратовање нема мрље, јер ниједан припадник јединице није оптужен за ратни злочин. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Шеховац: Борци не могу заборавити погинуле саборце | Јадовно … Четврт вијека од формирања бригада сарајевског подручја … Данас обиљежавање Дана

Насер Орић / Фото Архив ВН

Породице српских жртава: Правда за жртве или бојкот суда

Ратном команданту сребреничких Бошњака Насеру Орицу требало би да буде изречена пресуда у понедељак, 9. октобра Ратном команданту сребреничких Бошњака Насеру Орицу требало би да буде изречена пресуда у понедељак, 9. октобра, а удружења српских жртава најавила су прекид сарадње са правосуђем БиХ уколико Орић не добије осуђујућу пресуду за злочине над Србима. Представници породица убијених Срба рекли су за „Еуроблиц“ да постоје бројне незваничне информације да ће ратни командант сребреничких Бошњака у понедељак, када је заказано изрицање пресуде, највероватније бити ослобођен одговорности за свирепо убиство тројице српских заробљеника или ће, како кажу, добити минималну казну. „Уколико се то заиста догоди и Суд БиХ ослободи Насера Орића за злочине које

vrs-donjevakufska.jpg

Кад су бојовници љубили српску заставу

Воjска Републике Српске jе 1993. године кроз своjе положаjе пропустила, прихватила, нахранила, смjестила и излиjечила више хиљада хрватских воjника и цивила коjи су из средње Босне бjежали од муслиманске офанзиве На згради сjедишта Међународне организациjе Црвеног крста у Женеви (Шваjцарска) пише: „Буди тако хуман као што jе била хумана Србиjа 1885. Године“. Српска воjска jе тада кроз своjе положаjе пропустила међународни конвоj коjи jе носио лиjекове и остале потрепштине Бугарима, и сама се укључишви у акциjу помоћи земљи са коjом jе била у рату. Воjска Републике Српске jе 1993. године кроз своjе положаjе пропустила, прихватила, нахранила, смjестила и излиjечила више хиљада хрватских воjника и цивила коjи су из средње Босне

Glinski_Gesk.jpg

Утакмица живота десног крила ‘Гешка’

Судбина храброг глинског ногометаша коjи jе утекао усташком оружjу: Наjбољи предратни нападач глинског ногометног клуба Никола Самарџиjа био jе jедина преживjела жртва маjског погрома. Побjегао jе иако jе био рањен   Уочи Другог свjетског рата наjвећу популарност у Глини уживали су ногометаши ‘Гешка’ – Глинског шпортског клуба, основаног jош 1920., коjи се успjешно такмичио у Сисачкоj ногометноj жупи. Клуб jе наступао на Оберстариjи, некад омиљеном шеталишту старих Глињана, коjе ће се концем 1930-их преуредити у ногометно игралиште и свечано отворити у прољеће 1939., када у Глини по први пут гостуjу велики загребачки клубови – ХАШК и Грађански. Пред почетак првенства 1940/41. у Глини гостуjе и Репрезентациjа Загребачког ногометног подсавеза, а

Предали се партизанима, па завршили на дну јаме!

На златиборском брду Церова откривена масовна гробница ликвидираних повратника из рата. Сумња се да је овде погубљено између 200 и 300 младића Тајну о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору. На дну јаме Церова, фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић пронашао је скелете страдалника чије су руке биле везане жицом, а пре него што је изашао из масовне гробнице, успео је да преброји десетак костура, док су испод велике хрпе камења извиривале кости ко зна колико још несрећника. Тако се предање најстаријих живих Златибораца, немоћних да своје речи о свирепом

Проф. др Владислав Б. Сотировић

Носталгична брозомбијада псеудоповесничара „Новог племена“

Титологијом за ренесансу Титославије У намери да повампире титолошке фалсификате о КПЈ/СКЈ као и улози ове гангстерске политичке организације у повести „народа и народности Југославије“, носталгични југоброзомбии окупљени око памфлетско-пропагандног новокомунистичког портала „Novi plamen“ (www.noviplamen.org) и предвођени псеудоповесничарем Стефаном (Стипетом?) Гужвицом изигравајући знанствене академске раднике константно покушавају да протуре старе фалсификат-тезе југословенске антинаучне историографије познате као „титологије“ из доба Титославије – обећане земље једног аустроугарског каплара из хрватског Загорја. Носталгија као психолошка појава или стање духа сама по себи није опасна али јесте уколико је заснована на нереалној и лажној идеологизацији онога за чим се тугује, а то су у овом случају новопламеног Гужвице и његових југоброзомби другова са истог

У Културном центру на Палама представљен је филм "Косово - моменат у цивилизацији" режисера Бориса Малагурског, који говорио о Унеско баштини Србије на Косову и Метохији и показује колико је она угрожена.

Представљен филм „Косово – моменат у цивилизацији“

У Културном центру на Палама представљен је филм „Косово – моменат у цивилизацији“ режисера Бориса Малагурског, који говорио о Унеско баштини Србије на Косову и Метохији и показује колико је она угрожена. „Показали смо да је та баштина изузетно угрожена, али и да она не припада само српском, већ и цивилизацијском наслеђу, односно целом свету“, истакао је Малагурски. Он је новинарима рекао да треба сачувати све оно што је српски народ кроз своје дјеловање подарио свјетској цивилизацији, а што су у великој мјери угрозили албански екстремисти који су уништавали те цркве и манастире на Косову и Метохији. Малагурски је нагласио да је од 1999. године до данас на Косову и

Звецкање оружјем: Кува се ратни план да се Српска „пресече“

Месић има улогу гласноговорника идеје која није од јуче, а то је да се оваква дејтонска БиХ у наредном периоду прекомпонује у земљу више региона и уз јаку централну власт, при чему би целовитост РС била, без дилеме, нарушена на више места, оцењује Драган Калинић. Бивши председник Хрватске Стјепан Месић запретио је Републици Српској рекавши да би у случају отцепљења тог ентитета од БиХ, „одмах требало пресећи коридор“ и да би то „било готово за пар сати“. Зашто је Српска трн у оку некадашњем хрватском председнику и позива ли то Месић на војну интервенцију против Срба у БиХ? Др Драган Калинић, први председник Скупштине Републике Српске после Дејтона, за Спутњик оцењује да је Стјепан Месић амбивалентна политичка фигура и некадашњи, како

Списак 1.603 породице из 1948. године: Колонисти у Новој Гајдобри

Списак колонизованих породица у Новој Гајдобри (по попису из 1948.) Током четворогодишњег рата од 6. априла 1941. до 27. маја 1945. године, Југославија је претрпела огромна материјална разарања. Рат је однео пуно жртава, дошло је до значајних политичких промена у корист Комунистичке партије Југославије, а одласком превасходно немачке националне мањиме са простора данашње Војводине током 1944. и 1945. године осетио се значајан мањак пољопривредне радне снаге. У склопу плана везаног за обнову земље 23. августа 1945. године, донет је Закон о аграрној реформи и колонизацији. На подручју данашње АП Војводине налазило се укупно 40 % земљишног фонда или 668.412 хектара земље. Ова област проглашена је подручјем тзв. савезне колонизације, тј.

Деца заточеници НДХ

Сећање на децу жртве НДХ у парку Дијане Будисављевић

Сисак – На Дечијем гробљу у Сиску, у организацији Српског народног већа и Већа српске националне мањине града Сиска данас је одржана комеморација – Дан сећања у спомен на страдање српске ратне сирочади која су у Сиску била заточена у усташком дечијем логору од августа 1942. до јануара 1943.– Хина преноси да је „свечаност први пут одржана у парку који одлуком сисачког Градског већа од јуче носи име хуманитарке Дијане Будисављевић, жене која је спасила велики број деце из ратног логора”. „Људи који су спасавали децу из логора морају да нам буду инспирација. Нисмо овде само због нечијег страдања, него и због нас самих. Ту смо да се радујемо, да обновимо поверење

Састанак премијера Хрватске са папом Фрањом

Пленковић: Канонизација Степинца иде добро, у правом смеру

Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је у Ватикану да је са папом Фрањом разговарао о поступку канонизације кардинала Алојзија Степинца, осуђеног због подршке усташком режиму током Другог светског рата, рекавши да је његов „утисак да тај процес иде добро“. Хина преноси да је председник хрватске владе казао да је „искористио сусрет са папом да га позове у посету Хрватској, јер би то пуно значило хрватском народу“ и додао да би волео да та посета буде „и у контексту канонизације кардинала Алојзија Степинца“. „Наравно да сам искористио ову прилику да Светога Оца позовем у Хрватску. То би пуно значило хрватском народу, свима који га цене, који очекују његову посету. Мој утисак

Рација 1942. године

Туга коју Нови Сад вечно носи са собом: Дан када су у таласима Дунава нестале генерације

Тог 22. јануара 1942. године Нови Сад није био место забаве и разбибриге, нити „српска Атина“ како су га касније прозвали. У граду окованим снегом и ледом владало је само једно осећање – страх. Недељама су до окупираног Новог Сада стизале страшне гласине. Људи су причали о хиљадама несталих широм Војводине, одведених некуда без објашњења и налога. Говорило се да је све почело још 4. јануара, на Туциндан у Чуругу, а да се наставило у Жабљу, Тителу, Бечеју… А онда је и у Новом Саду 21. јануара освануло обавештење: „Пошто се на подручју Новог Сада крију разна сумњива лица као и велика количина оружја, то је Министарство војске наредило да

Транспарент са заставом Каталоније и Херцег-Босне Фото: nezavisne novine

Нови транспарент са заставама Каталоније и Херцег-Босне

Након што је полиција јуче уклонила транспарент са каталонском и заставом Херцег-Босне, на истом мјесту данас је поново остављена слична политичка порука. Подсјећамо, у петак је у мостарском насељу Балиновац, на огради зграде Бискупије у Улици бискупа Чуле, освануо транспарент са заставама Каталоније и Херцег-Босне на којем су каталонским језиком исписане ријечи „Сретно, ми смо сљедећи“. Полиција је након позива медија изашла на терен и спорни транспарент уклонила. На истом мјесту, данас је поново постављен сличан транспарент са поруком: „Ми смо сљедећи“. Исти транспарент је наводно постављен и у Широком Бријегу. (Агенције) Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Никола Пузигаћа

Дијалог о статусу отпушених радника

Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа поздравио је отварање дијалога власти БиХ и Хрватске о рјешавању радноправног и социјалног статуса радника из БиХ који су у периоду од 1991. до 1995. године отпуштени са посла у Хрватској, али је напоменуо да се с тим увелико касни. „Удружење се годинама залаже и инсистира на отварању дијалога између власти БиХ и Хрватске да би коначно била ријешена радна права и социјални статус радника који су бесправно у Хрватској током протеклог рата отпуштени са посла“, рекао је Пузигаћа. Он сматра да је потребно интензивирати међудржавне разговоре БиХ и Хрватске да се ово питање оконча и

Усташко-њемачки логор у Сиску

У Сиску служен парастос за 2.000 убијене српске дјеце са Козаре

На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за 2.000 српске дјеце са Козаре, која су убијена у Другом свјетском рату. Представник Српског народног вијећа /СНВ/ града Сиска Мирјана Олујић рекла је Срни да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 дјеце, старосне доби од два мјесеца до 12 година. Олујићева је напоменула да је у спасавању дјеце учествовала Диана Будисављевић, због чега је Градско вијеће Сиска јуче одлучило да се простор код Дјечијег гробља обиљежи таблом која носи име познате хуманитарке. Она је истакла да су Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад, заточену у Сиску од августа 1942. до јануара 1943. године, организовали СНВ и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.