arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Загреб

Истарски антифашисти извиждали Колинду Грабар Китаровић

ПАЗИН/ЗАГЕБ  – Истарски антифашисти извиждали су данас у Пазину председницу Колинду Грабар-Китаровић, а окидач је био њезин говор у којем је споменула заслуге Цркве, чији свештеници су, како је рекла, били прогоњени и убијани, током антифашистичке борбе, док је аплауз добила за критике изречене на рачун актуелне владе. Говорећи на свечаној седници жупанијске скупштине, поводом обележавања Дана Истарске жупаније и 70. годишњице Париске мировне конференције, Китаровић је, између осталог, рекла да се Истри развио први антифашистички покрет, те да је сваки истарски домољуб био је антифашист, независно од идеолошке припадности. „Посебан допринос тој народној борби за слободу дало је католичко свештенство. … Тај допринос није нажалост након рата био цењен.

У Новом Граду данас су обиљежене 22 године од одбране ове општине у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

Обиљежен Дан одбране

У Новом Граду данас су обиљежене 22 године од одбране ове општине у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Тим поводом положени су вијенци, прислужене свијеће, те организовани посјета спомен-соби погинулима и Марш слободе. Замјеник начелника општине Нови Град Бојан Лукач рекао је да је 25. септембра 1995. године, након синхронизованих напада Хрватске војске и такозване Армије БиХ, завршена одлучујућа битка. „На овим просторима у септембру 1995. године одређивала се судбина и писале границе Републике Српске. Дугојемо захвалност и сјећамо се бораца који су се тих седам дана од 18. до 25. септембра 1995. године борили за нашу слободу“, рекао је Лукач. Предсједник Борачке организације Нови Град Маринко Гачић сматра да је одбрана

Војна Крајина 1750.

Војна Крајина на граници светова

Срби су вековима живели на граници светова на којој су се сусретали Запад и Исток, Европа и Азија. Иако се појам „крајина“ односи на граничне територије уопште, у дугом периоду историје за Србе је крајина била пре свега граница два туђинска царства, Аустријског и Турског, у којима су с обе стране границе живели Срби. Од краја XV века кад су Турци освојили српске земље, на напуштена имања близу границе са Аустријом – која се углавном протезала дуж садашње границе Босне и Хрватске, затим кроз данашњу Србију реком Савом и Дунавом – насељавају Србе из унутрашњости. Многи од досељених Срба беже преко границе под власт цара, неправославног али ипак хришћанског. На

Качињски не одустаје, тужиће Немачку за све злочине

Варшава — Лидер владајућих пољских конзервативаца Јарослав Качињски упозорио да ће Пољска питање ратних репарација које тражи од Немачке дићи на међународни ниво. Према његовим речима, Холокауст није био једини ратни злочин и Пољаци одбијају да се одрекну злочина, иако је то 1953. године учинила пољска комунистичка влада. „Ти људи су крали, пљачкали, убијали. То све треба и да се опише и да се надокнади штета. Нема никаквих разлога да се баш једино ми тога одрекнемо. Ми не можемо да пристанемо да се сво зло и сви злочини Другог светског рата сведу само на Холокауст“, казао је Качињски у интервјуу који данас објављује провладин десничарски недељник Сјећи правди. Качињски је

Потписивање уговора о америчкој војној помоћи октобра 1951. у Београду

Тито нас уз помоћ Американаца учланио у НАТО

Нови прилози о приближавању Југославије Северноатлантском војном савезу, у време сукоба са Стаљином и Совјетским Савезом. Одбрамбени савез СФРЈ, Грчке и Турске сматран додатком НАТО, као југоисточно крило Европе Велика Плана, 10. октобар 1944. године, јединице Трећег украјинског фронта Црвене армије, на чијем је челу маршал Фјодор Иванович Толбухин, прелазе на леву обалу Велике Мораве. У сусрет им долази Прва армијска групација НОВ Југославије, којом командује генерал Пеко Дапчевић. Два дана касније две војске крећу на Београд. Ноћ пред наредбу за напад, на московски аеродром слеће британски премијер Винстон Черчил. Посета је изненадна и обавијена велом тајности. Стари лисац је схватио да развој ратне ситуације на Балкану избацују из игре

Црнo – бeли свeт

Хистoричaри и други стручњaци нa вукoвaрскoj кoнфeрeнциjи ‘Из нaшe пeрспeктивe – млaди o суoчaвaњу с прoшлoшћу’: Нaoпaкo, прeидeaлизирaнo, jeднoстрaнo приступaњe 1990-тим гoдинaмa oптeрeћуje ситуaциjу у рeгиjи и Хрвaтскoj – кaжe Tврткo Jaкoвинa Суoчaвaњe с прoшлoшћу тe успoстaвa и рaзвoj кoнструктивнoг диjaлoгa мeђу грaђaнимa Вукoвaрa и рeгиje, циљ je вукoвaрских кoнфeрeнциja кoje вeћ двaнaeст гoдинa oргaнизуjу Eврoпски дoм Вукoвaр и Фoндaциja ‘Фридрих Eбeрт’. – Oвe кoнфeрeнциje смo oдржaвaли тoкoм гoдинa кaкo бисмo пoкрeнули рaзгoвoр o трaумaтизoвaнoj прoшлoсти нaшe зeмљe, a пoсeбнo Вукoвaрa и њeгoвих грaђaнa – кaжe Лaнa Majeр, прeдсeдницa Eврoпскoг дoмa Вукoвaр. Имaмo дoминaтaн нaрaтив o Дoмoвинскoм рaту. Mислим дa тaj ниje нa прaвoм путу jeр ћe ствoрити вишe пoтeшкoћa нeгo

Како су комунисти парчали Србију: Хрватима Барања, КиМ хтели да уступе Албанији

У исто време док су у Србији формиране аутономне области као државе у држави, Милован Ђилас одбија захтев далматинских комуниста да и Далмација добије аутономију. Они су то образлагали чињеницом да она никад у историји није била под влашћу Загреба, а Ђилас је одговорио да је Далмација најхрватскији део Хрватске. Ђиласова комисија је разграничавање Војводине обавила за само недељу дана, колико је потрошила на обилазак неколико села од Срема до Барање. Одлучено је да вуковарски округ и Барања, у којима је сеоско српско становништво било већинско, ипак треба да припадне Хрватској. Оправдање је пронађено у податку да је 1945. Хрвата било више у градовима. Потпуно је занемарено да је у

Фото: aba-liga.com/Морнар/Медиа Про

Крајње чудан фонт загребачког клуба! (ФОТО)

Крајње чудан фонт на дресу клуба из Загреба који ће изазвати полемику у региону Кошаркаши Цедевите освојили су први АБА Суперкуп, који је премијерно одржан ове године у Бару. У финалу су победили Будућност са 78:69, а на новим дресовима екипе из Загреба могао је да се уочи крајње чудан фонт. Наиме, спорно је како је на дресовима одштампано слово У, које на крајевима има кукице као на симболу усташа. Да ли је ово само грешка која се поткрала у штампи или је неко намерно одабрао овакав фонт, остаје да се види, као и да ли загребачки клуб променити то до почетка сезоне, јер АБА лига не трпи било какво мешање политике, нарочито то не

Драган Марковина Фото: telegram.hr

Редикулозне иницијативе клерикалне и проусташке деснице нормално би друштво једноставно игнорисало

Како идеје које су некад биле недопустиве постају мејнстрим Милитантне католичке групације успјеле су произвести атмосферу у којој се сасвим озбиљно расправља о томе који су наслови због неморала недопустиви у средњошколској лектири, треба ли забранити позоришну представу или плакат за представу, а антисрпство иницијативе за промјеном изборног закона се готово и не скрива. Између нове клерикалне и старе проусташке деснице нема формалних додира, али се оне налазе на истом задатку увођења једнообразног тоталитарног друштва и укидања умјетничких слобода. Здраво и модерно друштво о таквим идејама не полемише, него их примјерено исмије и једноставно прескочи Хрватска јавност представља примјер узорка на који начин допуштање редикулозних и опасних иницијатива с временом

Aкадемик Василије Крестић

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици – 1.део

Деструкција српског имена Оба пута кад су Хрвати стекли „своје независне  државице”, дошло је, како је историчар Перо Гавранић и предвидео, до крвавог пира у којем су жртве били Срби Василије Ђ. Крестић је професор Филозофског факултета у пензији, редовни члан САНУ. Посебно је изучавао историју Срба у Угарској, историју Срба у Хрватској, српскохрватске односе, идеје југословенства и узроке геноцида почињеног над Србима у Хрватској. Објавио је више од тридесет књига. Најважнија дела су му: „Хрватско-угарска нагодба 1868”, „Историја српске штампе у Угарској 1791– 1914”, „Српско-хрватски односи и југословенска идеја у другој половини 19. век”, „Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848–1914”, „Из историје Срба и српско-хрватских односа”, „Знаменити Срби

Милан Ружић

Скот, опет

Што више желим да избегнем Кајла Скота, он ми све више скаче под оловку и сам се убацује у редове које пишем. Ево пре неки дан је обишао школу „Бранко Пешић“ у Земуну, коју похађа 47 деце избеглица, и поручио да је ово за њих крај дугачког пута рекавши да ће они постати Срби. Изразио је жаљење што су они прешли тако дугачак пут и тешка времена! Не знам како ти успева, Скоте, да будеш толики лицемер? Радиш за државу која је, својим поступцима, и то свесним, те избеглице и протерала из њихових домова. Ко си ти, Скоте, да одређујеш да ли је Србија за људе из Авганистана, Сирије и

РАЗАРАЊЕ Последице бомбардовања Приштине / Припадници 63. падобранске на Кошарама

Уранијум и данас убија хероје са Космета

Формирање националне лабораторије за испитивање последица агресије коначно ће утврдити пуну истину о НАТО бомбардовању. Рак десетковао припаднике Треће армије. Досад се ћутало о „мирнодопском страдању“ Окупљање Колегијума команданата некадашње Треће армије, Приштинског и Нишког корпуса, које је заказано за 7. октобар у Нишу, почећемо минутима ћутања за пале и умрле другове. На скупу преживелих старешина из свег гласа ћемо подржати државну иницијативу за формирање Националне лабораторије за истраживање последица НАТО бомбардовања 1999. Јер, наш строј је десеткован после рата. На стотине официра и војника умрло је од најтежих болести у ових 18 година, а да се о томе организовано и громогласно ћутало – ово је коментар пуковника Милутина Филиповића,

Даница Грујичић

Даница Грујичић: Утврдити последице НАТО бомбардовања и размислити о тужби

Први кораци ка утврђивању последица НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину у Србији су учињени – иницијатива стотинак стручњака различитих профила да се формира координационо тело и национална лабораторија како би се испитивале последице агресије из 1999. године добила је подршку председника Србије, потврдила је „Танјугу“ начелница Клинике за неуроонкологију КЦС и члан Иницијативног одбора Даница Грујичић. Почетком октобра министри здравља и животне средине Златибор Лончар и Горан Триван одржаће заједнички састанак са члановима иницијативног одбора о даљој реализација ове идеје. „Састанку ће присуствовати наши еминентни научници и стручњаци који и треба да се баве овом темом. Важно је да све остане у оквирима струке, ту не сме

Фото Ж. Кнежевић

Месић: На Балкану живимо у атмосфери продуженог хладног рата

Бивши председник Хрватске Стјепан Месић у Приштини је, након састанка са косовским премијером Рамушем Харадинајем којег је назвао „вечним пријатељем“, учествовао на конференцији о култури и миру на Западном Балкану Бивши председник Хрватске Стјепан Месић у Приштини је, након састанка са косовским премијером Рамушем Харадинајем којег је назвао „вечним пријатељем“, учествовао на конференцији о култури и миру на Западном Балкану, где је казао да на Балкану „живимо у атмосфери продуженог хладног рата“. „Могу да оценим да се на Балкану на политичкој сцени у позитивном смислу ништа није променило. Живимо у атмосфери продуженог хладног рата. Европа тоне у вртлог популизма“, казао је Месић на дводневној конференцији која је у суботу почела

Светосавска омладинска заједница Бијељина организује предавање на тему "Моје Јадовно". Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина Четвртак, 29.децембар 2011.године у 18:00 часова

Сјећање на хероје борбе против фашизма

Полагањем вијенаца на споменик антифашистима и пријемом у Градској управи Бијељине данас су чланови СУБНОР-а обиљежили дан првог ослобођења града у Другом свјетском рату 1943. године. Градоначелник Бијељине Мићо Мићић обећао је потомцима и поштоваоцима тековина антифашистичке борбе да ће све бисте народних хероја из Семберије, које су у ранијем периоду оштећене и уклоњене са градски улица, бити враћене на једно мјесто у Градски парк. „Не смијемо заборавити велике жртве и борбу народа против фашизма као највећег зла у историји“, рекао је Мићић на пријему за чланове градске организације СУБНОР-а и њихове госте из удружења антифашиста у сусједној Србији и Федерацији БиХ. Предсједник СУБНОР-а у Бијељини Михајло Видић подсјетио је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.