arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Усташки леци у сарајевском населју Добриња Фото: klix.ba

Плакати са усташким порукама у насељу Добриња

У Министарству унутрашњих послова Кантона Сарајево Срни је речено да је у току испитивање свих чињеница и навода у вези са плакатима са усташким порукама који су излијепљени у сарајевском насељу Добриња. Према наводим грађана овог насеља, памфлети са истакнутим нацистичким знаковима, симболима фашистичке творевине НДХ, уз ознаку усташког покрета и проусташки текст, полијепљени су на неколико на неколико хаустора, бандера, те закачени на брисаче аутомобила, преносе федерални медији. Текст је сажетак „честитке“ из 1968. године, објављене на дан годишњице оснивања НДХ коју потписује усташки командант и злочинац Вјекослав Лубурић. Извор: СРНА Везане вијести: Мостар- Исписали кукасте крстове и усташке симболе | Јадовно … ФОТО: Графит „Босанске Србе на врбе“ месецима ружи фасаду …

Загреб- Присталице НДХ-а (Фото: Facebook/Igor Premuzic)

Хрвати неће представнике мањина у Сабору

У Хрватској су све гласнији захтјеви за реформом изборног законодавства, у дијелу који се односи на заступање мањина у Сабору. Послије  премијештања спорне плоче ХОС-а са усташким поздравом “за дом спремни“ из Јасеновца у Новску, десница тражи референдум којим би се ограничила могућност избора заступника мањинских заједница. О измјенама изборног закона прича се након сваких избора у Хрватској. Ипак, посљедњих дана видљив је посебан интерес да се ограничи могућност избора мањинских посланика. Посебно су ангажовани десничарски политичар Анто Ђапић и удружење “У име обитељи“ који сматрају да посланици мањина у хрватском Сабору нису потребни. (Агенције) Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Идемо даље…

„Ма колико те пута неко саплитао – устани! Небитно колико те гурали и притискали – настави! Нека те вера у оно што чиниш и оно што ствараш држи и носи, и знај да идеш управо тамо где нико до сада није био!!! Не бој се! Јер ти то можеш. Ако не ти … А ко ће други?“ Драги моји, Одружи се ово лето и ова пауза коју смо сами себи након промоције у Београду доделили. Признајем да је било успона и падова. Да је било, има и биће разних притисака. Да проблем нису мањи. Напротив. Ипак са сваком промоцијом расли смо и ми – ја као аутор, људи који су

Јасеновац Фото: РТРС

Саборни храм добио мошти јасеновачких мученика

Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару је од преосвећног епископа пакрачко-славонског Јована добио дио моштију Светих мученика јасеновачких. Из Митрополије црногорско-приморске саопштено је да је посебан благослов што је ријеч о моштима дјеце која су мученички пострадала у дјечијем логору у селу Млака, недалеко од Јасеновца. „О дубини усташких злочина најбоље говори податак да је злогласна Независна Држава Хрватска била једина земља у свијету која је имала концентрационе логоре за дјецу“, наводи се у саопштењу. У саопштењу се подсјећа да су, осим логора у Млаки, српска дјеца страдала и у логорима у Јастребарском и Сиску. „Више од 20.000, углавном српске дјеце, страдало је у овим логорима“, наводи се у

Милош Ковић

Милош Ковић: Велики и мали

Да мали не морају и не смеју да попуштају пред притисцима великих, показују и историографске студије које се баве знањима и предрасудама државника великих сила о страним, понекад врло далеким земљама о чијим судбинама су хтели да одлучују На Западу, нарочито у англосаксонским земљама, већ вековима се верује да међународни односи нису царство хуманости и идеала, него силе и интереса. У последњим деценијама, истина, почевши од напада на Србију 1999, најјаче државе Запада воде и ратове због „вредности“. Независнији умови су, међутим, уочили да они непријатно личе на крсташке ратове, јер воде у бескрајна и масовна крвопролића. Уместо победе или правде, ратови за „вредности“ доносе пустош и вечите, тињајуће сукобе

У Козарској Дубици, код Спомен крста на обали ријеке Уне, данас је служен парастос за 46 Дубичана страдалих 18. и 19. септембра 1995. године у агресији хрватске војске на подручје ове општине.

Служен парастос за страдале у агресији хрватске војске у септембру 1995.

У Козарској Дубици, код Спомен крста на обали ријеке Уне, данас је служен парастос за 46 Дубичана страдалих 18. и 19. септембра 1995. године у агресији хрватске војске на подручје ове општине. Са комеморативног скупа у оквиру обиљежавања 22 године од одбране подручја општине Козарска Дубица истакнута је важност сјећања на те судбоносне догађаје и суграђане који су положили животе у одбрани свог града и народа. „Ово је дан када се морамо присјетити наших људи, војника и цивила, који су дали живот за нашу слободу на данашњи дан, када је хрватска војска на неколико линија напала западне границе Републике Српске и наш град“, изјавио је начелник општине Козарска Дубица Раденко

Дан одбране западних граница Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату у Костајници обиљежен је данас полагањем вијенаца на спомен-обиљежја у градском парку.

Обиљежен Дан одбране западнокрајишких општина

Дан одбране западних граница Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату у Костајници обиљежен је данас полагањем вијенаца на спомен-обиљежја у градском парку. На споменике погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и Народноослободилачке борбе вијенце су положиле делегација припадника Војске Републике Српске Борбене групе „Баљ“, општине Костајница, Борачке организације општине Костајница и Скупштине општине Костајница. Командант Борбене групе „Баљ“ Душан Ђенадија изјавио је да се и данас са поносом сјећа догађаја из септембра 1995. године. „У Костајници је био специфичан ниво одбране јер нигдје није било оваквког споја цивилне и војне власти, свештенства и становништва што нам је дало велику снагу. Овдје народ није желио да напусти своја огњишта, па је и војска дала

Зашто?

Сваки човек својим мртвима постави обележје, као спомен да су постојали и свет својим животом обдарили. Сваки народ, онима који су за њих у ратовима гинули, подигне обележје, за спомен на њихову жртву. Дирати у те спомене мртвима је вандалски чин јер значи, не пуко рушење камена, већ узнемирење душе покојника која живе не може у том чину зауставити. Такав вандалски чин догодио се неког од претходних дана (или ноћи) у селу Челебић, на спомен-гробљу на Барјаку. Спомен-плочу са именима страдалих Челебићана у рату 1992-1995.године, непозната особа (или особе) су у безумном чину мржње разлупале. Тиме су повредили осећања не само Срба него сваког човека који поштује своје и туђе

Обиљежавање Дана одбране у Новом Граду Фото: РТРС

Обиљежен Дан одбране западних граница Српске (ФОТО)

Дан одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије обиљежен je данас у Новом Граду, у организацији Одбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја. Обиљежавању су присуствовали делегација Народне скупштине Републике Српске, коју чине народни посланици Вања Бајић, Слободан Протић и Миланко Михајилица, као и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић. У насељу Туњица код Новог Града  служен је помен и положени вијенци код Спомен-обиљежја цивилним жртвама рата. Након тога, у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду служен је парастос. Делегације су положиле вијенце код Централног спомен-обиљежја погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата у Новом Граду. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је данас да

Пољуд

Скандирање „Убиј Србина!“ на „Пољуду“

Навијачи сплитског Фудбалског клуба „Хајдук“ скандирали су „Убиј Србина!“ на утакмици хрватског првенства са „Ријеком“, која је играна на „Пољуду“. Због овог срамног скандирања на јучерашњој утакмици „Хајдук“ би поново могао да буде кажњен, и то затварањем стадиона, преноси портал „Индекс“. Утакмица која се завршила поразом „Хајдука“ са 2:0, није прошла ни без бакљаде навијача сплитске екипе, који су и ласером ометали фудбалере на терену. Фудбалски клуб „Ријека“ је за навијаче „Хајдука“ постао „српски“, јер су, како тврде, Ријечани на финалној утакмици Купа маршала Тита 1987. године између „Хајдука“ и „Црвене звезде“, навијали са београдски тим. Извор: СРНА Везане вијести: Казна „Хајдуку“ због скандирања „Убиј Србина“ | Јадовно 1941. Скандирали

Милићева забрањена изложба посвећена Шумановићу: „Од усташког звериња умореног“

Милић је једну своју изложбу слика 1962., која је тада била забрањена, посветио сликару Сави Шумановићу, »од усташког звериња умореног« како он тада рече, зато што је био Србин и што је своје слике потписивао ћирилицом, коју су усташке власти забраниле 1941. године Небојша Попов пише да је Милић прославио посету Горбачова Југославији сликом на којој је Горбачов приказан као арханђел Михаило са шајкачом на глави и српским опанцима на ногама. Граубар (Stephen Richards Graubard) пише да је Милић сликар-екстремист који тврди да је папински продор на исток заснован на креацији вештачке хрватске нације а плод екстремног прозелитизма је нацистичка Независна држава Хрватска. Хрватска ауторица Мирјана Прошић-Дворнић признаје да је Милић био светски познат

Фотографије Борислав станојевић

Љубан Каран – НАТО више не сме да нас нападне

Мислим да нас опредељење за војну неутралност води ка поновном увођењу војног рока, како бисмо били способни сами да се одбранимо. Мале, професионалне војске довољне су само онима који су своју безбедност и одбрану поверили другима. Али тиме су им поверили и део свог суверенитета, да не кажем комплетан суверенитет Када би у Србији постојала дубока држава, тајновита војно-бирократско-медијска структура која заправо управља политичким курсом земље уместо политичара променљивих на изборима, пензионисани потпуковник Љубан Каран, некадашњи контраобавештајац у Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани наше војске а данас војни аналитичар, могао би да буде сумњичен да припада тој дубокој држави. Нашом Србијом, нажалост, већ дуго управљају дубоке државе неких других држава, но

© Sputnik/ Александар Милачић

Малагурски одговорио Приштини: Рамуше, организоваћу ти пројекцију у затвору

Српски редитељ Борис Малагурски одговорио је премијеру тзв. државе Косово Рамушу Харадинају на оптужбе косовске владе да је филм овог редитеља „Косово – моменат у цивилизацији“ кампања против чланства Косова у Унеско. Малагурски је убрзо, пошто је косовска влада изнела низ критика због приказивања тог документарног филма у Српском културном центру у Паризу, на свом налогу на Твитеру објавио да ће „Рамушу организовати пројекцију филма у затвору“. Ramush, we'll organize a special screening for you in prison! — Boris Malagurski (@malagurski) September 17, 2017 Филм је у петак вече премијерно приказан у Паризу многобројним представницима дипломатских, културних и интелектуалних кругова. Српски редитељ је том приликом рекао да је идеја филма да се прикаже угроженoст, али и лепота српске баштине на КиМ. „Филм

Мијат Гредељевић (Фото „Солунци говоре”)

Пред мајком у ставу мирно

Чачак – Кад су у родноме селу чули позивара како се гласи колико га грло носи – „Е – хеј, народе, почела мобилизација, јављајте се војсци” – сва четворица Гредељевића спремише се док дланом о длан. Оца не имадијаху више, но се поздравише с мајком, па збогом. – Те 1912. нико није био посебно позиван и нико изостао, сви су чули ону заповест с ћувика, те и браћа с места кретоше из завичајних Страгара код Ужица, у војну, у бој. Јован, Тиосав, Сава и Мијат. Прва тројица загрлише дечицу, четврти и најмлађи тек се бејаше оженио – приповеда за „Политику” Антоније Ђурић, књижевник из Чачка. Он је пре равно четири деценије

Индијански поглавица узбуркао јавност на Западу: „Срби су лекција модерном свету“

Дејвид Јигли, поглавица племена Команчи, написао је пре три године ауторски текст на блогу ових америчких староседелаца под називом “Србија- лекција модерном свету” у коме описује политичку ситуацију у јужној српској покрајини и напомиње да би такав однос требало да имају многе државе у савременом свету. Овај текст и данас, три године после објављивања, изазива велику пажњу и полемику. Срби су проглашени варварима од стране Запада, а у ствари су родољуби и хришћани, који су желели да заштите своју имовину и своју земљу – каже поглавица племена Команчи, Дејвид Јигли. – Ових дана због либералних медија, многи људи не знају истину о Србији. Преваре, корупција и пљачка ове нације, није

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.