arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
27.07.2013 - Садиловачка црква, Кордун

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Вучен Репац, Мељиновац Доњи Лапац, Лика

У бездану Делић jаму на Завољу изнад Бихаћа, усташе су доводиле Србе, мушкарце, жене, дjецу и старце, jош током jуна па све до аугуста 1941. године, и у њу бациле 894 српска цивила из Мељиновца, Личког Петровог Села и околних села. Само у jедном дану, 28. jула 1941. године усташе су похватале и побиле 92 српска сељака из села Мељиновца опћине Доњи Лапац. Њих су похватали код њихових кућа и одвели на губилиште недалеко Завоља гдjе су их побили из ватреног оружjа, поклали ножевима, а неке и живе, све бацили у Делић jаму – безданушу, недалеко Завоља. О том злочину усташа из села Боричевца и неких других сусjедних хрватских села над своjим комшиjама Србима испричао ми

Говор Председника Француске Макрона на Vel d‘Iv комеморацији у Паризу

Председниче владе Израела, драги Биби, хвала вам за ваше речи. Чланови владе, Председниче Репрезентативног савета јеврејских институција у Француској, Председниче Удружења синова и кћери Јевреја депортованих из Француске, Председниче Уније депортованих у Аушвиц, Председниче Фондације сећања на Холокауст, Председниче Француског комитета за Јад Вашем, Велики рабини, Градоначелнице Париза, Народни посланици, Префекти, Представници дипломатског кора, Изабрани представници, Даме и господо, Овде сам данас са вама, овим тмурним и свечаним поводом, како бих следио пут којим је 1995. године кренуо Жак Ширак, коме данас посебно желим да одам почаст, а којим су наставили Доминик де Вилпен 2005, Никола Саркози и Франсоа Фијон 2007, и коначно Франсоа Оланд 2012.1 Недавно су француски политички

Oбнoвљeни спoмeници родитељима Николе Teсле

Прoтeклих дaнa у Гoспићу, aли и циjeлoj Личкo-сeњскoj жупaниjи пoзитивнo je oдjeкнулa инфoрмaциja дa je инициjaтивoм пaрoхa гoспићкo-смиљaнскoг jeрeja Дрaгaнa Mихajлoвићa, a зaхвaљуjући вeликoj пoмoћи Душкa Љуштинe и Рaдe Шeрбeџиje, дoшлo дo oбнoвe спoмeникa рoдитeљимa Никoлe Teслe. Прoтa Mилутин Teслa службoвao je при хрaму Свeтих aпoстoлa Пeтрa и Пaвлa у Смиљaну, a пoзнaтo je дa сe пoрeд тoгa штo je биo свeштeник бaвиo прoпoвиjeдaњeм и пjeсништвoм. Majкa Никoлe Teслe Гeoргинa тaкoђeр пoтичe из стaрe свeштeничкe пoрoдицe, oд oцa Никoлe Maндићa. Oвo je сaмo jeднo oд пoзитивних дeшaвaњa, oткaкo je пoслиje 25 гoдинa пaузe Гoспић пoнoвo дoбиo прaвoслaвнoг свeштeникa. Oд тaдa Гoспићкo-смиљaнску пaрoхиjу вoди Дрaгaн Mихajлoвић кojи je у Гoспић дoшao

Ljuban-Jednak.jpg

Календар геноцида: 28. јул 1941. – Свједочење: Љубан Једнак, Селиште Глина

Спуштала се ноћ. Био је 28. јули 1941. године. Људи нису више могли издржати и почели су мокрити под себе. Загушљивост је постала још тежа, људи су жељели да вагони крену било куда, само да крену. “Сједио сам код своје куће у Селишту. Људи су у селу и околини били заплашени јер су колали гласови да усташе убијају Србе изнад 16 година. Били смо сви на опрезу. Сваког су дана долазиле нове вијести о хватању и убијању. Говорило се да су сад овдје, сад тамо не¬кога убили. Али ми ништа поуздано нисмо знали, и људи нису вјеровали да су гласине истините. 26. јула 1941. године изненада су упале усташе у

Serbian_family_1941.jpg

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Стево Кљајић, Старо Село, Топуско

Још је са стране био жив један мали дјечак од три године. Нису га стријељали с нама. Он је сједио на међи и плакао. Звао је своју мајку. Усташе питају један другога: “Има ли тко метак?” Старо Село налази се на комуникацији Топуско-Велика Кладуша, седам километара јужно од Топуског, поред ријеке Глине. Ово српско насеље имало је 1941. године 200 домаћинстава и 1.600 становника. У сусједном засеоку Бијељевине живјели су Хрвати. До успоставе Независне Државе Хрватске 1941. године међу свим тим људима владали су добросусједски и пријатељски односи. Помагали су се, долазили једни другима на славе и Божић, кумили се па и родбински повезивали. Међутим, доласком усташа на власт, њима

Доња Градина Фото: РТРС

Министарство културе спремно да подржи снимање филма о Јасеновцу

Министарство културе Србије спремно је да подржи пројекат, који би обухватао снимање филма са национално-историјском темом, као што је страдање у Јасеновцу, изјавила је помоћник министра културе и информисања Србије, Ивана Дедић. Она подсјећа да Министарство културе и информисања и Филмски центар Србије подржавају велике и значајне пројекте. „Све наше установе у овом периоду праве програмски план за идућу годину који нам шаљу и Министарство културе ће свакако подржати тему филма са национално-историјским садржајем“, поручује Дедићева. Она напомиње да су се протеклих година појављивале сличне теме, али да, нажалост, филм који би приказао страдање у Јасеновцу никада није снимљен, и наглашава да та вишедеценијска грешка мора бити исправљена. Дедићева подсјећа

Конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

АУДИО: Танасије Маринковић: Организација власти НДХ

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Танасија Маринковића „Организација власти НДХ“. Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске“ која је одржана 30. марта 2017. на Правном факултету у Београду. Танасије Маринковић у свом излагању разматра елементе доктрине државног права и тоталитарног политичког система у организацији власти НДХ. Најпре се анализира нестабилност правног поретка НДХ оличена како у непостојању устава у формалном смислу, тако и у Павелићевим законима. Затим се излаже хоризонтална и вертикална организација НДХ заснована на начелу јединства власти и строгој централизацији државе у корист Поглавника. Маринковић указује на идеологију и организацију усташког покрета у НДХ, као елемента државне власти, с обзиром на његову законом

Споменик Гвозденом пуку, Фото Д.Зечевић

Спомен-соба Гвозденом пуку

У куршумлијском селу Игришту постављен је темељ за изградњу спомен-собе посвећене Гвозденом пуку, најелитнијој јединици Српске војске из Првог светског рата У куршумлијском селу Игришту постављен је темељ за изградњу спомен-собе посвећене Гвозденом пуку, најелитнијој јединици Српске војске из Првог светског рата. Спомен-соба биће саграђена надомак споменика који је посвећен овој јединици, а који је откривен у октобру прошле године. Уз помоћ Војске Србије и мештана, наше удружење је завршило радове око темеља за изградњу будуће спомен-собе која ће бити отворена у част седамнаесторо младића, колико их је тада било у селу, који су тада с поносом и сложно отишли у рат – истиче Живота Јевремовић, председник Удружења “Гвоздени пук”.

Додик полаже вијенце на партизанском гробљуФото: РТРС

У Милића Гају обиљежена 76. годишњица устанка народа против фашизма (ФОТО)

Традиционалним збором у Милића Гају код Козарске Дубице обиљежена је 76. годишњица устанка народа БиХ против фашизма у Другом свјетском рату. Бројне делегације положиле су вијенце на партизанском гробљу у Кнежици, а манифестацији је присуствовао и предсједник Републике Српске, Милорад Додик. Рекао је да су у Другом свјетском рату, устанци подизани на српским националним просторима, попут Милића Гаја. Поручио је да је слобода кључна ријеч српског народа, а Јасеновац непроцесуирана прича.Никола Бањац из дубичког села Кошућа у вријеме устанка, имао је 11 година. У очајничку борбу за слободу против надмоћнијег непријатеља, кренуо је голоруки народ Кнешпоља. Никола је био ангажован као курир. – Као дијете већ радио за одређену јединицу,

Фото Танјуг, З.Жестић

Прослава злочина: Хрватска ће Дан победе обележити само у Книну

За разлику од прошле и 2015. Дан победе у Книну ове године ће дефнитивно протећи без концерта хрватског кантаутора Марка Перковића Томпсона, који, иначе, у својим песмама глорификује усташтво Хрватска се ових дана припрема за обележавање Дана победе и домовинске захвалности, те Дана бранитеља а поводом 22. годишњице од војно-полицијске акције Олуја, која ће ове године, чини се, бити нешто другачија у односу на претходне. Дан, који Хрватска обележава као Дан победе, у Србији се доживљава као дан жалости и комеморација због више од 220.000 прогнаних Срба и неколико хиљада убијених и несталих. Поједии медији шпекулишу ових дана да обележавању Дана побједе у Книну неће присуствовати ни председница Колинда Грабар Китаровић ни

Обиљежен Дан устанка против фашизма Фото: РТРС

Обиљежен Дан устанка против фашизма (ВИДЕО)

Полагањем вијенаца на споменик палим борцима и пригодним културно-умјетничким програмо на Бањ брду у Бањалуци обиљежено је 76 година од устанка народа у Босни и Херцеговини у борби против фашизма. Вијенце су положили делегације СУБНОР-а, изасланик предсједника Републике Српске, делегација Владе, градоначелник и представници Јеврејске општине Бањалукa. Предсједник бањалучког СУБНОР-а Раде Џајић и његови саборци у борби против фашизма сјећају се као данас одлуке о подизању устанка и одласка у борбу за слободу. – 8. јуна 1941. донесена је одлука да се подигне устанак и тада су сви револуционари КПЈ-а, а знамо да је Бањалука дала 40 истакнуутих револуционара КПЈ отишли у своје срезове и прнијели одлуку о подизању устанка

Парастос Слободану СтојановићуФото: РТРС

Обиљежено 25 година од убиства дјечака Слободана Стојановића (ВИДЕО)

Каменица код Зворника један је од симбола страдања Срба у протеклом рату. На православном гробљу у сусједној Дрињачи, парастосом, паљењем свијећа и полагањем вијенаца обиљежено је 25 година од монструозног убиства једанестогодишњег дјечака Слободана Стојановића. Убили су га припадници тзв. Армије РБиХ у селу Доња Каменица. Једанаестогодишњи Слободан прије 25 година упутио се ка породичној кући у Каменици из које је са родитељима претходног дана избјегао пред нападом припадника тзв.Армије БиХ. Желио је да спаси пса. Међутим, упао је у руке злочинаца. Његово тијело пронађено је годину дана касније. – Прстићи у руку били исјечени, нос, уши. Да му је на стомаку направљен облик у виду крста, да је тупим

Александар Раковић: Идеја српског уједињења мора стално да се негује

Идеја водиља Карађорђа, Петра Првог и Петра Другог Петровића било је национално ослобођење и уједињење. У чему је проблем да ми о томе говоримо и данас? У чему је проблем да ми, у време када нам намећу да се ујединимо са Исландом и Малтом, не можемо да говоримо да желимо да будемо уједињени… „Идеја новог српског уједињења мора непрестано да се негује како би ове или будуће генерације поново ујединиле Србију, Црну Гору, Републику Српску“, истакао је др Александар Раковић у бесједи на 24. сабору Братства православне омладине на Михољској Превлаци. Његово предавање било је на тему “Карађорђе и Црна Гора“, а одржано је на двјестогодишњицу Карађорђеве погибије, која је обиљежена у склопу Сабора.

АУДИО: Зоран Мирковић: Расно законодавство у НДХ

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Зорана Мирковића „Расно законодавство у НДХ“. Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске“ која је одржана 30. марта на Правном факултету у Београду. Зоран Мирковћ у свом излагању истиче да нацистичка Немачка јесте створила амбијент за насиље огромних размера, али су други учесници у сенци немачке моћи имали сопствене интересе и разлоге за уништење оних грађана који су сматрани непожељним. На примеру Хрватске се види да су расни закони и каснији прогон Јевреја и Рома уследили као свесно и аутономно деловање НДХ, сматра Мирковић. Прогон Јевреја, уз замерку да су били продужена рука српског режима, био је заснован на жељи

Ратни предсједник општине Коњиц осумњичен за ратне злочине

Требињска полиција доставила је Тужилаштву БиХ извјештај о кривичном дјелу против Р.Х. који се сумњичи за ратни злочин против цивилног становништва и злочин против човјечности. Како је саопштено из ПУ Требиње, осумњичени је у својству предсједника општине Коњиц кршио правила међународног хуманитарног права и одредбе Женевских конвенција на подручју Коњица, од априла 1992. до марта 1993. године. Према незавничним сазнањима, извјештај је достављен против Русмира Хаџихусеиновића, предсједника општине и ратног предсједништва Коњица. Требињска полиција је у првих шест мјесеци ове године Тужилаштву БиХ доставила шест извештаја за 11 почињених кривичних дјела против девет осумњичених на подручју Мостара, Коњица и Ливна. (Д.Ч. / Радио Требиње) Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Коњиц 1992.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.