arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Алојзије Степинац

Тема засједања Мјешовите комисије судски процес против Степинца

У Подгорици ће 7 и 8. јуна, бити одржано пето засједање Мјешовите православно-католичке комисије која разматра историјску улогу кардинала Алојзија Степинца, а тема овог скупа биће однос послијератне комунистичке власти према Степинцу и судски процес који је против њега вођен. Очекује се да овај састанак буде мање полемичан од претходна четири, јер постоји начелна сагласност да Степинац није имао праведно суђење и да је процес био политички и идеолошки мотивисан, пише данашња „Политика“. Српску православну цркву у Подгорици представљаће митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је и домаћин овог засједања, затим митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ бачки Иринеј и епископ славонски Јован. Аргументе српске стране износиће и амбасадор и стални изасланик Србије при

Народни херој Милан Зечар: Командант из првог реда српских јуришника

Тешко је било предвидети пре само двадесетак година да ће се животни, овоземаљски и небески пут народног хероја Милана Зечара заокружити, а верујемо и коначно затворити, 110 година након његовог рођења поново на родној Шћеници, у некадашњој Жупи Љубомир, касније Општини, а данас МЗ која се простире између Леотара и Видуше на око 800 м, кажу идеалне надморске висине. Али зато, било је лако предвидљиво да ће Милан Зечар бити велики човек, да ће иза себе оставити грандиозно дјело и дубок траг на свом животном и стваралачком путу, јер је у сваком животном добу одрастања и сазревања одскакао од других својом талентом, способношћу да ствара и гради, да окупља и

(Фото Б. Карталовић)

Немци траже да се у Шумарицама обележе гробови њихових војника

До краја године биће завршена обнова Старог војничког гробља у Крагујевцу, али ће питање које је прошле године покренула надлежна комисија Бундестага морати да буде решено на међудржавном нивоу, наглашавају градске власти рагујевац – Чланови Немачког савеза за бригу о ратним гробовима боравили су августа прошле године у Крагујевцу. Том приликом поменули су могућност да се на Старом војничком гробљу обележе гробови њених војника из оба светска рата. Како су објаснили, то би осим у Крагујевцу требало да буде урађено у Краљеву и у још неколико места у Војводини, што би се регулисало билатералним споразумом између Немачке и Србије. С обзиром на то да се крагујевачко Старо војничко гробље налази

Ледићи (Фото:panoramio.com)

Помен масакрираним српским старицама, женама и дјеци у Ледићима

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје у селу Ледићи, код Трнова, данас ће бити обиљежено 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села. Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле у селу Ледићи од којих је најстарија жртва Иконија Васић имала 92 године, а најмлађа Милун Тешановић само 18 мјесеци. Злочин, који је започео 3. јуна у вечерњим часовима, извршили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи. У злочиначком походу на своје комшије, убијено је десет чланова породице Васић, комплетна породица Тешановић, која је

Корићка јама

Навршава се 76 година од усташког покоља Срба у селу Корита

У ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године усташе су у селу Корита, општина Билећа, убиле више од 130 Срба, мјештана овог и околних села, и бациле их у Корићку јаму. Кости корићких мученика извађене су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Најстарија жртва те страшне ноћи био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи дјечак Коста Глушац, који је једини пружао отпор зликовцима над јамом, подсјећају из Српског националног друштва „Пребиловци“. Међу страдалнима највише је било чланова породица Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић,

Полагање вијенаца на спомен плочу погинулим борцима Првог крајишког корпуса Фото: РТРС

Бањалука: Обиљежен Дан Првог и Другог крајишког корпуса

Данас је у Бањалуци у касарни „Козара“ обиљежен Дан Првог и Другог Крајишког корпуса Војске Републике Српске. Генерал потпуковниг Бошко Келечевић, начелник Штаба Првог крајишког корпуса истакао је да је овај корпус чинио око 60 одсто Војске РС и са 127.000 бораца по јачина и формацији био у рангу једне армије. Келелевић је нагласио да је између пет и шест хиљада бораца Првог крајишког корпуса дало је живот за Српску Микајло Митровић, помоћник команданта Другог корпуса истакао је да је овај корпус свакодневно водио борбе против муслиманских снага на бихаћком ратишту, муслиманско-хрватских снага на купрешком ратишсту, те снага ХВО на ливањском ратишту. Миломир Савчић, предсједник БОРС-а рекао је да данашњи дан није посвећен само обиљежвању Првог и

Филм "Дах живота" редитељке Сњежане брезо Фото: РТРС

Брчко: Вечерас приказивање филма о смрт 12 бањалучких беба

Документарни Филм Сњежане Брезо „Дах живота“ о 12 бањалучких беба које су умрле у прољеће 1992. године због недостатка кисеоника, биће приказан вечерас у Дому културе у Брчком. У просторијама Дома културе биће постављена кутија за прикупљање помоћи за лијечење једанаестогодишње Маје Игњић из Брчког, обољеле од Ретовог синдрома. Документарни филм „Дах живота“ је прича о смрти 12 беба у бањалучком Клиничком центру, које су 1992. умрле у породилишту јер није било кисеоника, будући да су копнени правци према Србији били затворени. Савјет безбједности УН тада је забранио летове над БиХ, тако да је и допремање кисеоника ваздушним путем било онемогућено. Филм „Дах живота“ снимњен у продукцији Радио-телевизије Републике Српске,

Слободан Бобан Драшковић: Гусле су српство вијековима чувале, вријеме је да им бар нешто вратимо!

Прави шок прошле јесени настао је након вијести да Албанци покушавају да гусле упишу као своје нематеријално културно добро на листи Унеска. Зна се да је у нашем народу одвајкада обичај био да се поред иконе чувају гусле, као симбол „прађедовске“ вјере и непокореног слободарског духа. Па зар је могуће да неко уопште може да постави питање – чије су гусле. Страшна је чињеница да се заштитом овог инструмента није бавила ниједна претходна политичка елита, па је и питање заштите једног од националних српских симбола у тренутку постало упитно. Да би предухитрили Албанце у својој намјери, огласио се Савез гуслара Србије, (СГС) на челу са предсједником Слободаном Бобаном Драшковићем са

Леци у Кутини (Фото:net.hr)

Кутина: ХДЗ позива бираче усташким поздравом „За дом спремни!“

Локални ХДЗ позива Кутињане да гласају за кандидата ове странке за градоначелника Кутине Златка Бабића у другом кругу локалних избора и дијели летке са усташким поздравом и симболима, преносе хрватски портали. ХДЗ је позвао Кутињане на „обрачун са остацима црвеног режима“, који на челу са кандидатом СДП-а Андријом Рудићем, враћа Кутину „у југокомунистичка времена“. Уз позив да се гласа за ХДЗ-овог кандидата за градоначелника Кутине Златка Бабића, налази се ратна фотографија Дамира Маркуша, кандидата ХДЗ-а за замјеника градоначелника овог градића. Маркуш је на фотографији обучен у маскирну униформу, на рамену је јасно истакнут симбол ХОС-а, док у руци држи црну заставу са ХОС-овим грбом, на којем је истакнут усташки поздрав

Milos Kovic

Milos Kovic: The future belongs to those who do not surrender

Compared to our ancestors, we are really distinguished by cowardice, fatalistic passivity and laziness. All this, however, can change quickly. Српски An interview with Milos Kovic, historian, Assistant professor at the Department of History, Faculty of Philosophy in Belgrade, Serbia, who published a book about a difficult moment when only one path remained for Serbia, and not a promising one – „The only path: Entente Powers and the defense of Serbia in 1915.“ How accurate is the theory that there are tragic events of exceptional strength that really shape the identity of a nation? How is this happening and what if we do not learn a lesson out of those

Алојзије Степинац

Да ли су покољи (Срба) „богоугодна дела“?

ПОВОДОМ НЕДАВНИХ СКРНАВЉЕЊА СРПСКИХ ЦРКАВА У ХРВАТСКОЈ Идеологија усташтва, на којој је почивала Независна Држава Хрватска, темељи се на највишим вредностима Римокатоличке цркве. На тој идеологији и на тим вредностима стварана је етнички чиста римокатоличка држава, каква је данас Република Хрватска. Већина данашњих Хрвата римокатолика уверена је да је њихова држава створена по божјој вољи чијем стварању су се радовали Исус Крист (Исус Христос) и Блажена девица Марија (Богородица) Загребачки надбискуп, доктор филозофије и теологије, блажени Алојзије Степинац, који, поред осталог, одређује српско-хрватске односе већ деценијама је светац хрватских римокатолика, преостаје да његово светитељство буде потврђено и у Ватикану. Он је, како је недавно изјавио хрватски кардинал Јосип Бозанић, оријентир

Никола Калабић

Судске рехабилитације – за и против!

Процеси транзиције у Србији су праћени и различитим препорукама ЕУ и њених институција које се односе на раскид са прошлошћу, како комунистичком тако и са нашом новијом ратном прошлошћу. Препоруке ЕУ односиле су се и на лустрацију (чишћење жртвом помирења), која је означавала поступак утврђивања одговорности за кршење људских права грађана од стране лица на јавним функцијама, као и на реституцију, односно повраћај одузете имовине. Са овим процесима повезани су и различити захтеви за рехабилитацију лица осуђених пред судовима комунистичке власти, а била су припадници поражених снага у Другом светском рату. Управо овде желимо да говоримо о судским процесима који се односе на комунистички режим и комунистичку прошлост у Србији

Заједнички напори на спречавању релативизације холокауста и ревизије историје

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић разговарао је 23. маја са извршним директором Светског јеврејског конгреса Робертом Сингером.  Министар Дачић је истакао да Србија активно учествује у Међународној алијанси за сећање на холокауст (ИХРА), да је предузела значајне кораке на плану реституције јеврејске имовине, пре свега кроз усвајање Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника, као и изградњи меморијалног комплекса Старо сајмиште. Извршни директор Светског јеврејског конгреса Роберт Сингер је истакао историјске и културолошке везе наша два народа и изразио захвалност због односа Владе Србије према јеврејској заједници. Истакао је да је за поштовање све што је Република Србија до сада предузела у

Фото: Лола Ђорђевић

Да ли би Срби могли у Приштини да причају о злочинима? Нећемо сазнати…

Фестивали у организацији затвореног круга људи који се мире, иако се никада нису ни свађали, промашена су ствар. Далеко од било каквог значаја и утицаја на друштво. За „Мирдиту“ јуче није био баш добар дан. Почетак фестивала који се у Београду одржава четврту годину заредом, са декларативном амбицијом да „представи косовску културу“, пропраћен је инцидентом у Дому омладине. Њиме је накратко прекинуто извођење перформанса „Револт против насиља“. Прекинули су га чланови Српског сабора Заветници, уз образложење да фестивал, а пре свега долазак бивше косовске председнице Атифете Јахјаге на представљање књиге о женама које су преживеле мучење током рата на Косову и Метохији, представља великоалбанску пропаганду усред Београда. У међувремену, Јахјага је долазак отказала. Фестивал су организовале невладине организације Иницијатива младих

Проф. историје Ђорђе Бојанић и вероучитељ Дејан Јовановић (ОШ „Бубањски хероји“ Ниш)

Руско-српски час о Светом руском кнезу Владимриу

Средином маја, завршен је нови руско-српски међународни час из историје, у коме су учествовали ученици из руских и српских школа – чланови Руско-српског клуба у центру за додатно образовање „Восхождение“ („Успон“)  у граду Шуjа Ивановској области (Русиjа)   и основне школе  „Бубањски хероји» у Нишу. Тема овог видео часа била је „Велики руски кнез Свети Владимир“ . Организатори овог мећународног часа били су, руски и српски наставници – Ђорђе Бојанић (ОШ „Бубањски хероји“, Ниш) и  Александар Муравјов Николајевич (Центар „Восхождение“ , Шуја). Као циљ ставили смо обострано упознавање ученика широм Србије и Русије са овом темом, са историјом два братска православна народа и са руско-српским односима, кроз видео снимак који може

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Злочин без казне

Злочин се десио у прољеће 1992. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.