април 2017 - Страница 3 од 26 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за април 2017 » Страна 3

Велико интересовање за изложбу Фото: B. Božin

„Вести“ на изложби „Моје Јадовно“ у Берлину: Јама не сме да остане гроб!

27. април 2017.

У данима интензивног сећања на Јасеновац, повереништво СПОЈИ (Српска православна омладина) за Немачку организовало је у црквеној сали храма Свети Сава у Берлину меморијалну изложбу о логорском комплексу Госпић-Јадовно-Паг, у коме је од јуна до августа 1941. убијено 40.000 Срба, Јевреја и Рома, од тога чак 38.000 Срба! Како је рекао организатор Дејан Сенић, „докле год се сећамо жртава, они су међу живима“, а старешина храма, свештеник Вељко Гачић је поручио да се о овим страдањима није причало раније да „не би повредили друге“. Изложба је један од пројеката Удружења Јадовно 1941, коју су приредили студенти историје Предраг Лозо и Драгослав Илић и дугогодишњи председник удружења Душан Басташић, који је

Дјечји логор у Стаклани, Сисак, 1942. Фото: ЈУСП Јасеновац

Геноцид о којем се ћути: Умрли у дечијем прихватилишту Загреб, 1941-1945

27. април 2017.

У Титовој Југославији народ се навикао на истину да је у Другом светском рату на територији Краљевине Југославије погинуло 1.706.000 људи. То је, у ствари била процена Едварда Кардеља, усвојена од Међународне комисије за репарације у Паризу, која је евидентирана у акту од 13. децембра 1945. године. Ову импровизацију Словенац је поновио 1947. године на заседању Генералне скупштине ОУН. До стварних чињеница о размерама губитака се дошло након пописа становништва у пролеће 1948. године, када се испоставило да су демографски губици Југославије већи за око милион становника и да износе негде око 2.800.000 људи. Ипак, пошто се испоставило да су углавном поново страдали Срби, и то од стране комшија и

С. Живановић: Поводом увреда и неистина које је јавно изрекао Вељко Ђурић Мишина

27. април 2017.

Сматрам да господину Мишини, као директору Музеја жртава геноцида у Београду остаје да се извини свима онима које је својим неодговормим изјавама у јавности увредио и да се одрекне неистина које је изговорио. У својим излагањима, које је пренело више медија у Србији, Вељко Ђурић Мишина, Директор Музеја геноцида у Београду, је изјавио следеће: „Србољуб Живановић je 1964. године био млађи асистент Завода за анатомију Медицинског факултета у Новом Саду. Почетком године, вољом и дозволом високих политичких и државних (значи и безбедносних) структура, постављен је за члана нарочите комисије…“ (није тачно) „…да све то буде фотографисано и снимљено филмском камером“… (није тачно) „…у тим доступним јавности документима види се нешто

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је данас у Цетињском манастиру заупокојену архијерејску литургију са парастосом жртвама НАТО пакта из Црне Горе, Србије и цијелог свијета.

Служен парастос жртвама НАТО бомбардовања

27. април 2017.

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је данас у Цетињском манастиру заупокојену архијерејску литургију са парастосом жртвама НАТО пакта из Црне Горе, Србије и цијелог свијета. Владика Амфилохије рекао је да је дужност сјетити се свих пострадалих у бомбардовањима, те да је данашња заупокојена литургија служена жртвама злочиначке организације НАТО пакт, нарочито жртвама пострадалим око Васкрса 1999. године. „Као што је на Васкрс 1941. године бомбардован и разрушен пријестони град Београд, као што је око Васкрса било бомбардовање, названо савезничким, садашњег престоног града Црне Горе Подгорице, тако је за дан и овога новога бомбардовања изабран Васкрс, дан радости, дан свјетлости, мира, помирења између Бога и људи, дан узајамног праштања, и

Организација старјешина ВРС: Нове генерације треба да уче о страдању српског народа

27. април 2017.

Организација старјешина Војске Републике Српске подржава иницијативу и активности на промјенама наставних планова историје у завршним разредима основних и средњих школа, усмјереним ка формирању националне културе памћења, како би нове генерације чувале традицију и насљеђе српског народа. Ова организација у отвореном писму Министарству просвјете и културе Републике Српске, Републичком педагошком заводу, Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци, Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица наводи да се у наставним плановима завршних разреда основних и средњих школа морају наћи тематске цјелине којима се расвјетљава геноцид НДХ и стравична страдања српског народа у прошлости, уз организовање обилазака стратишта и учествовање на часовима историје. „Поред тога, наша организација тражи да

Делегација Одбора за Србе у региону у посети код патријарха Иринеја

27. април 2017.

Делегација Одбора је посетила Патријарха српског Иринеја, поводом Изложбе о Јасеновцу која ће се одржати у петак 28. априла у Скупштини Србије. Иван Костић је предводио делегацију Одбора за дијаспору и Србе у региону, коју су још сачињавали народни посланик Миодраг Линта, заменик председника Одбора и госпођа Јадранка Јовановић, позната српска уметница која је такође члан овог Одбора. Иван Костић је говорио о досадашњим активностима Одбора, где је истакнуто да се у многим земљама региона не поштују основна људска права према срспкој заједници. Такође је упознао Патријарха Иринеја у вези са активностима Одбора по питању теме Јасеновца и страдања Срба у 20-ом веку. Патријарх је благословио рад Одбора и истакао

Како да се учимо култури сјећања: Породица је полазна основа формирања ставова и односа према властитим жртвама

27. април 2017.

Велики празници су дани су дани када пред собом са зебњом, а помало и непознаницом, отварамо мапу властите душе, као када радознали туриста пред собом рашири мапу града и земље у којој је већ био, а толико тога није видио. Свјестан је да, противно свом првобитном увјерењу, ту земљу заправо мало познаје. Човјек се, у суштини, много плаши да упозна најмрачније поноре властите душе, али исто тако често није свјестан ни фантастичних могућности свог духовног изграђивања. Нема бољег дана да се запитамо ко смо то, куда идемо и шта је смисао нашег битисања овдје на земљи од Васкрса. Васкрс је централни дан у животу сваког хришћанина, а вјера у васкрсење

Скот

27. април 2017.

Читао сам како је Кајл Скот говорио о „варницама“ између Албаније и Србије. У свом надахнутом говору позвао је на одржавање добрих односа, са чим би се свако нормалан морао сложити. Међутим, како се сложити са реченицом коју је овом приликом Скот више пута изрекао, а која гласи: „Оно што Србији треба и што треба региону је мање историје, а више државника.“? Да ли бисте можда хтели да ми потпуно избришемо своје памћење, па да нас ви научите новој историји коју нам кројите иза леђа већ деценијама, и то не само нама, већ целом свету? Или би лакше било да се сви американизујемо, па да ништа од историје и немамо

Додик и Вучић иницирају филм о Јасеновцу

27. април 2017.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Србије Александар Вучић иницирају филм о логору Јасеновац, који би требало да раде звијезде из Холивуда, пише „Блиц“. Лист наводи да су се Додик и Вучић договорили да би тај филм требало да се снима у међународној продукцији, а у току су преговори са једном од највећих свјетских продуцентских кућа. „Представник Владе Србије, којег је делегирао Вучић, у контакту је са једним од најпознатијих продуцената данашњице. Он је расположен да продуцира филм о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу“, рекао је извор укључен у преговоре. Саговорник листа је рекао је да би у наредним мјесецима требало да буду договорени детаљи, те додао

Станоје Стојковић: Српска гробља у Чешкој

27. април 2017.

Чланови Удружења за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“, у склопу реализације годишњег програма активности, боравили су у Чешкој од 5. до 10. априла 2017. године. Поред обиласка културно историјских знаменитости Чешке (Праг, Карлове Вари) и Дрездена (Немачка), чланови Удружења су посебно занимање поклонили обиласку места Јиндриховице, у којем се налази маузолеј са земним остацима 7.100 Срба, страдалих у аустроугарском логору за време Првог светског рата и Олшанског гробља у Прагу где се у православном храму Успенија Пресвете Богородице налази костурница са земним остацима наших страдалника. Аутор: Станоје Стојковић За ова стратишта Срба мало ко у Србији зна. Званична српска историја скоро да их не помиње. Познато је да смо

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

27. април 2017.

Цветковић је свој напис засновао као одговор на Мемоаре „господина Винстона Черчила“ (објављиваним у наставцима као фељтон), особито на опис војно политичке ситуације на Балкану у првој половини 1941. године Последњи председник намесничке југословенске краљевске владе Драгиша Цветковић, у емиграцији, у Паризу започео је своју борбу за истину априла месеца 1950. године. Из више писама која је упутио кнезу Павлу (Архив кнеза Павла са Колумбија универзитета) можемо се упознати са напорима које је Цветковић учинио како би уобличио своју верзију догађаја. Он моли кнеза Павла да прочита његов чланак и да га посаветује, пре него што све буде објављено у дневнику „Фигаро“. Цветковић је свој напис засновао као одговор на

Споменик Гаврилу Принципу (фото: Даворин Секулић / Klix.ba)

Годишњица смрти видовданског хероја Гаврила Принципа

27. април 2017.

У чешком затвору Терезину, 28. априла 1918. године умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације „Млада Босна“, чији је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата. Чланови „Младе Босне“ извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и тежње већинског српског народа за ослобођење и уједињење. Због атентата на Франца Фердинанда, 12. октобра 1914. године пред суд је изведено 25 младих људи. Од шест атентатора, њих пет је било млађе од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малољетним. Осуђени су 29. октобра 1914. на

Изложба "Моје Јадовно" отворена је у Музеју Козаре у Приједору у сарадњи са Удружењем грађана "Јадовно 1941" из Бањалуке

Изложба „Моје Јадовно“ у Козарској Дубици на Дан општине 27. априла

27. април 2017.

У холу Средњошколског центра „Никола Тесла“ у Козарској Дубици, у четвртак 27. априла 2017. године, око 11 часова биће отворена изложба „Моје Јадовно“. Дан општине Козарска Дубица, 27. април и ове године ће бити обиљежен низом свечаности протоколарног, спортског и културног карактера. У јутарњим часовима, биће положени вијеници у парку на Тргу народних хероја код споменика Дубичанима убијеним на платанама 20. септембра 1944. године. Затим ће у холу Средњошколског центра „Никола Тесла“ бити отворене изложбе „Доња Градина од села до меморијала“, аутора Дејана Мотла и „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе. Изложба ће бити постављена од 27. априла до 04 . маја 2017. а може

„Филм о Јасеновцу снимаће светске звезде“

27. април 2017.

Одговор на питање која је права истина о Јасеновцу, могао би ускоро да пружи филм светски познатих продуцената и глумаца, пише „Блиц“. Како наводи лист, то је идеја премијера Србије Александра Вучића и председника Републике Српске Милорада Додика који су се договорили да би филм о страдању Срба, Јевреја и Рома требало да се снима у међународној продукцији. Како се додаје, у току су преговори са једном од највећих светских продукцијских кућа. „Представник Владе Србије, којег је делегирао премијер Вучић, у контакту је са једним од најпознатијих продуцената данашњице. Он је расположен да продуцира филм о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу, а у наредним месецима требало би да

Патријарх Иринеј: Недоступност ватиканског архива највећи проблем

27. април 2017.

„Недоступност ватиканског архива тренутно је највећи проблем у раду мешовите православно-католичке комисије чији је задатак да заједнички размотри лик кардинала Алојзија Степинца,“ изјавио је патријарх српски Иринеј за „Политику“. Како наводи лист, патријарх је тиме потврдио информације које су процуриле у јавност, након последњег засиједања комисије у Пожеги, 21. и 22. априла – да је делегациија СПЦ оштро негодовала што представник Свете столице Бернард Ардуро онемогућава нашим истражитељима приступ овом архиву. Ријеч је о преписци између надбискупа Степинца и представника Свете столице у НДХ опата Ђузепеа Марконија са једне, и тадашњег ватиканског државног секретара кардинала Луиђија Маљонеа и самог папе Пија Дванаестог, са друге стране. Ова грађа, како се претпоставља,