arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Фото: Срна

Српска мајка храброст: Поред хумки синова, сахрањена Милева Жупић

У селу Густовара код Мркоњић Града јуче је поред хумки синова сахрањена Милева Жупић, мајка три погинула борца Војске Републике Српске. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је данас сахрањена жена херој која се свих ових година држала достојанствено. „Била је свјесна жртве, трагедије која се догодила, али је била свјесна и дјела, то јест онога зашто су њени синови погинули, за српски народ и Републику. Живјела је скромно, није имала никаквих захтјева, па и то показује њену величину“, истакао је Савановић. Он је у изјави новинарима исказао захвалност Милеви Жупић и пожелио јој миран починак и вјечну славу. Изасланик предсједника Републике Српске Миладин

© YT/Nedeljnik Vreme

За (глумити) четнике неспремни

Страх. У Хрватској је свако ко не мисли као Јуре, Бобан и Фрањо одмах четник. Зашто би онда неки пристојан Хрват — а таквих је, истински верујемо, доста — искушавао срећу да га сваког понедељка (јер ударне серије иду викендом) неко препозна на улици и хитне у зрак? Не треба му такав луксуз. Kолико год се ветерани домовинског рата у Хрватској, тамошњи јавни сервис и десничарске организације трудили да фалсификују деведесете и нараштајима представе своје „часне бојовнике“, вест да нико од хрватских глумаца неће да глуми српске снаге, односно „четнике“ — може филм и серију „Генерал“ којом перу симбола операције „Олуја“ Анту Готовину, учинити сурово реалним. Нема Срба у Хрватској, а нема их ни у филму и серији. Дакле, Хрватска је етнички чиста.

У Грeђaнимa сe тeшкo живи – Стojaн Скoпљaк, Mићo Чaлић и Слaвкo Jaгличић Фото: Joвицa Дрoбњaк

Kaд je дивљaч зaштићeниja oд људи

У Грeђaнимa сe oдвajкaдa живjeлo oд пoљoприврeдe, aли пoљa сaдa пустoшe дивљe свињe из oближњeг лoвиштa. ‘Приje три гoдинe приjaвиo сaм штeту кoja ми je пoчињeнa нa усjeвимa пшeницe. Нaкoн нeкoликo мjeсeци пoнудили су ми 180 кунa oдштeтe. Ma зaмислитe! Истjeрao сaм их из двoриштa, a пaрe нисaм узeo’, кaжe Mићo Чaлић У сeлу Грeђaнимa, у стaрoгрaдишкoj oпштини, дaнaс je свeгa 118 oд прeдрaтних 530 стaнoвникa. У тoм изрaзитo пoљoприврeднoм крajу нeкaдa сe држaлo чaк хиљaду крaвa, a сaдa су oстaлe сaмo чeтири. Ни кoњa вишe нeмa, прeмдa je приje рaтa у тoм диjeлу Лoњскoгa пoљa гaлoпирaлo нa стoтинe њих. У Грeђaнимa живи свeгa дeсeтaк oсoбa млaђих oд 40 гoдинa,

Улазак Бугарске војске у Прокупље 1915. године

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (1) Ратни планови за освајање Србије

Устанак у Топлици и Јабланици угрозио је стратегијски интерес окупатора на простору где су пролазиле важне саобраћајнице према Солунском фронту и Блиском истоку Народ југоисточне Србије, не пристајући на окупацију, денационализацију, терор и злочине, у поробљеној Европи, започео је оружану борбу за сопствено ослобођење од окупатора. На скупу у селу Обилићу у Пустој Реци, 21. фебруара 1917. године, окупљене четовође донеле су одлуку за подизање устанка у Топлици, Косаници и Јабланици. Тај јединствени догађај у новијој српској историји многи истраживачи су, касније, назвали Трећим српским устанком. Ове, 2017. године навршава се 100 година од тог историјског чина који ће остати трајно упамћен. Топлички устанак, како је у досадашњој историјској литератури

Протеривање Срба из Хрватске у "Олуји"

Наш одговор на „Домовински рат“

Књига „Срби и распад Југославије“ разјашњава догађаје уочи и након распада СФРЈ и објективно осветљава улогу свих народа Ново светло на догађаје уочи распада СФРЈ и ратове деведесетих година баца недавно објављена књига „Срби и пропаст Југославије“. Према речима једног од аутора, социолога проф. др Зорана Аврамовића, овај приручник посебно је важан у контексту упорног настојања да се Срби ставе на оптуженичку клупу и да се сва кривица пребаци на српски народ. Публикација је специфична и по томе што су аутори из различитих дисциплина – историчари, филозофи, социолози, правници, војни стручњаци и медиолози. Сваки је из свог угла анализирао улогу Срба у ратним догађајима, као и однос према југословенском питању.

„Како су Томпсону платили 500.000€ да не пева“

Загреб — Суд у Загребу пре неколико дана донео је занимљиву одлуку у предмету Марко Перковић Томпсон против РТЛ телевизије, наводи „Јутарњи“. Томпсон је тражио од РТЛ телевизије да објави исправку наводно нетачних информација објављених у њиховој емисији „Екстра Магазин“ 9. децембра 2012. у прилогу под називом „Коме ће сада певати Томпсон“. Суд је одбацио Томпсонов захтев, а РТЛ је још и раније одбио да објави наводну исправку. У спорном је прилогу било наведено – а то је највише и засметало Томпсону – да је он „од ХДЗ-а добио, тврде сведоци, пола милиона евра само да те спорне изборне 2007. године не пева ни за кога“, те да „људи све

Логор

Како је могуће да нас непријатељи виде увек јасније него што се видимо међу собом

Пише: ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ 1. Ни по духу ни по памети, али сто језика говори. За читање предлажем дакле Дениса Мекшејна, Блеровог министра за Европу, данас типа који се у континуитету бави Балканом, што ће рећи да то не ради о својој памети и новчанику. Елем, Мекшејн у ауторском тексту на сајту Евроактива ламентује над тим да су Лондон, Париз, Берлин и Рим дигли руке од „Западног Балкана“, па је одбрана мира у том „најпроблематичнијем регону у Европи“ пала у нејаке руке Федрике Могерини. А њен највећи проблем на Балкану неће бити ни албанска експанзија, ни радикални исламизам, ни оживљено усташтво, већ – каже он – „српски реваншизам“. Према Мекшејну, националисти из

Како је Беч створио албанску нацију

Тајна саветовања о доминацији на Балканском полуострву, одржавана још од краја 19. века. Темељ за „велику Албанију“ ударан док је Европа плашена „великом Србијом“ Македонија последњих месеци, а не би се погрешило ни када би се рекло година, личи на ринг кик-боксера, где се удара и рукама и ногама. А најчешће испод појаса. У рингу су две македонске партије – ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ, односно њихови лидери Никола Груевски и Зоран Заев. Судије су, наравно, албанске партије, а пре свих ДУИ и Беса. Њихов задатак је да суде у корист „тиранске платформе“, која слободније речено подразумева албански као званичан језик у Македонији и серију потеза који би довели до поделе Македоније

После 26 година: Уз војне почасти сахрањен српски добровољац

Уз војне почасти и километарску поворку родбине, пријатеља, житеља Мердара у недељу је на гробљу у Мердару сахрањен Жарко Милачић (23), који је као добровољац погинуо 1991. године Уз војне почасти и километарску поворку родбине, пријатеља, житеља Мердара у недељу је на гробљу у Мердару сахрањен Жарко Милачић (23), који је као добровољац погинуо 1991. године на ратишту у Хрватској. Његови посмртни остаци су допремљени породици после 26 година. – Иако нам је тешко што се заувек опраштамо од Жарка, драго нам је што ће коначно пронаћи мир у свом Мердару, одакле је добровољно отишао да брани српство и српску нејач у Хрватској – рекао је отац настрадалог Жарка, Братимир

Митрополит Порфирије

Митрополит Порфирије и надбискуп Пуљић разговарали о Степинцу

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и надбискуп задарски Желимир Пуљић разговарали су у Загребу о раду Мјешовите комисије стручњака из Католичке и Српске православне Цркве која разматра улогу Алојзија Степинца прије, за вријеме и након Другог свјетског рата. Надбискуп Пуљић и митрополит Порфирије сагласили су се да су важни дијалог, сарадња, искрени приступ, те залагање за заједничке јеванђелске вриједности које дијеле и Католичка и Српска православна црква. У разговору, одржаном јуче у просторијама Духовног центра на Светом Духу у Загребу, надбискуп Пуљић и митрополит Порфирије говорили су о темама везанима за вјерски и духовни живот у Хрватској, саопштено је из Хрватске бискупске конференције. Пуљић, који је и предсједник Хрватске бискупске конференције, је

Радомир Цвијовић, први слева, са својим војницима на Солунском фронту (Фото Међуопштински историјски архив Чачак)

Тражих цело вече брата и не нађох га

Чачак – Учитељ Радомир (Косте) Цвијовић из Дучаловића на Овчару био је учесник ослободилачких ратова 1912–1918. и од 24. августа 1915. до 25. јануара 1916. водио дневник бележећи догађаје до доласка на Крф у првом блоку, док у другом описује одлазак на Солунски фронт и догађаје тамошње. Ти записи сведоче из прве руке о несрећи и патњи једног народа напуштеног у праведној борби, решеног да се до краја жртвује за очување слободе. Овај део белешки мајора Цвијовића, који следи, почиње 22. октобра 1915. у јужној Србији… „Целу ноћ смо ишли, ужасно блато. Прешли смо реку и прошли кроз Власотинце, 23. окт. прешли Мораву и заноћили више Лесковца. Исте ноћи смо

Djuro_Zatezalo.jpg

Ђуро Затезало – ЈАДОВНО : Комплекс усташких логора 1941.

Рад др. Ђуре Затезала представљен на Првој међународној конференцији о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаној у Бањалуци 24 – 25. јун 2011. Комплекс хрватских усташких логора, познат под именом Јадовно на Велебиту, један је од првих логора масовне смрти успостављен у Независној Држави Хрватској већ средином априла 1941. године. Формиран је од стране државних органа – полицијске управе, у који су се са читавог подручја НДХ допремали Срби и Јевреји ради уништења, уз сурадњу државних, војних, полицијских и партијских органа, све до краја аугуста исте године. Ови логори су временски претходили познатим логорима смрти у Њемачкој. Чим је успостављен усташки режим, уз помоћ Нијемаца и Италијана, он је

Милева ЖупићФото: РТРС

Данас сахрана Милеве Жупић

Сахрана Милеве Жупић, мајке три погинула борца Војске Републике Српске биће данас у 14 часова на мјесном гробљу Густоваре поред Мркоњић Града. Милева је умрла након краће болести у 81 .години. Браћа Жељко, Живко и Стеван Жупић погинули су 10 октобра 1995. године приликом окупације Мркоњић Града. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Премијера без аплауза – О филму „Дјеца“ Дениса Бојића … Премијера документарног филма “Дјеца“ – аутора Дениса Бојића Филм „Дјеца“ уторак у Европском парламенту | Јадовно 1941. Документарни филм „Дјеца“ приказан у Београду: Доста су други … Приказивање филма „Дјеца“ на отварању манифестације … Филм „Дјеца“ приказан у Линцу и Бечу (ВИДЕО) | Јадовно 1941.

Кроз Ваљевску болницу прошло на хиљаде војника, цивила, избеглица, фото: Новости

Време када је Ваљево било град-болница

Др Александар Недок, за „Новости“, о страдању Срба у граду на Колубари у Првом светском рату. У вароши која је имала око 8.000 житеља, боравило је више десетина хиљада људи Више година трагао сам по прашњавим архивама, по, нажалост, ретким писаним успоменама савременика и учесника тих догађања, по студијама писаним после тих трагичних и славних дана. – Резултати тих трагања су написаних до сада седам књига, самостално или у друштву мојих колега и пријатеља, било војних лекара или војника од заната, и нас неколицине лекара из грађанства, од којих сам, ето, игром судбине, од четворице само ја доживео да и ову књигу „туге и поноса“, како рече Бранислав Нушић, предам

У Србији се Југославенима осјећа 31,8% грађана, а у Хрватској њих само 2,8%

Колико год десница често плаши обновом Југославије, за већину хрватских грађана југославенство је изразито негативан појам, закључак је  књиге “Стратегија симболичне изградње нације у државама југоисточне Европе” Девет од десет испитаника, или сасвим прецизно 90,8 посто, врло су или донекле поносни када их се пита јесу ли поносни што су грађани Хрватске. Свега четири посто или сваки двадесет и пети изјавиће да им се не свиђа службена национална застава, на којој се доминантно истиче некада контроверзна шаховница, а више од 97% анкетираних рекло је да воли националну химну, Лијепа наша домовино. Дијаметрално супротан је поглед на југославенско искуство и на питање је ли чланство у било којој федерацији имало позитивне

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.