фебруар 2017 - Страница 16 од 18 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за фебруар 2017 » Страна 16

Загреб: Захтјев за ревизију поступка против Филипа Лукаса

5. фебруар 2017.

Жупанијски суд у Загребу, који је надлежан за пресуде из времена комунизма, одлучиваће о ревизији поступка против Филипа Лукаса, дугогодишњег предсједника Матице хрватске, који се сматра апологетом усташке државе, а који је прије 72 године у одсуству осуђен на смрт стријељањем. Рехабилитацију је затражило загребачко удружење „У име обитељи“ на иницијативу винковачког огранка Матице хрватске. Загребачки „Јутарњи лист“ пише да се, каква год била пресуда, након дуготрајног заборава опет отвара прича о једној од најистакнутијих особа Хрватске између два рата, која је прешла пут од заговорника јужнословенског уједињења, до писца панегирика Анти Павелићу. Лист пише да је ово друга иницијатива за рехабилитацију особа које су југословенске власти осудиле због сарадње

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац.

Парастос за 2.300 Срба које су поклале усташе

5. фебруар 2017.

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Служењу парастоса присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар правде Српске Антон Касиповић, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, делегација Народне скупштине Републике Српске, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић. Парастосу, након којег ће бити положени вијенци на Спомен-костурницу и одржани пригодни говори, присуствују и представници невладиних организација проистеклих из одбрамбеног отаџбиниског рата, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Претходно је у

Битка за опстанак: Божица Живковић Рајилић

У смрт због сећања на пакао

5. фебруар 2017.

После више од две деценије, изгубиле смо наду у правду, а све више страдалница диже руку на себе због траума изазваних силовањем и злостављањем по логорима У Средњошколском центру у Броду, где је у време рата био један од логора за Србе, 7. децембра 2012. основано је Удружење жена жртава рата Републике Српске. На том састанку је било 36 жена које су преживеле ратну тортуру у бројним логорима које су држали Бошњаци и Хрвати у тадашњој Босни и Херцеговини. Председница овог удружења, и сама жртва тортуре, Божица Живковић-Рајилић, каже да данас ово удружење има 457 чланица, али и да је још око 1.000 жена са простора Републике Српске преживело исти

Чедомир Антић за „Блиц“ о Дану државности и Сретењу

5. фебруар 2017.

1. У Србији се 15. фебруар слави као Дан државности, али и као верски празник Сретење. Које вредности обележавамо централним државним празником, шта славимо тог дана? 1. Дан државности успостављен је 2001. године у спомен на датум (данас 15 а тада, по Старом календару, 2 фебруар) када је 1804. донета одлука о подизању Првог српског устанка. Такође, 1835. на исти датум проглашен је први српски устав. Устанак је био највећи организовани народни бунт у историји Османског царства, једне од највећих империја у историји људског рода која је постојала шест столећа. Устав је био најстарији на Балкану, писан по узору на француске и белгијске слобоумне конституције доношене тих година. Сретење наша

Споменик над костурницом на Белом камену

Скромни споменици славним ратницима

5. фебруар 2017.

Бојишта Сувоборско-колубарске битке и друга места страдања недостојно обележена. Бројне српске жртве нису се уклапале у владајућу идеологију југословенства Камен, најтрајнији природни материјал, људи од искона користе да у њему бележе сведочанства о значајним догађајима и људима. Тако су оставили и белеге о себи и вредностима које су поштовали. Димензије споменика увек симболизују величину дела, па су најмонументалнији подизани у славу бранилаца отаџбине. Србија је у 20. веку, у времену свог највећег страдања, направила изузетак судећи по скромности споменика на местима где је у децембру 1914. одлучивана славна Сувоборско-колубарска битка. Први је крст на постољу од црвеног камена пешчара подигнут на врху Сувобора, одакле пуца поглед на подрињске планине и

Милаковић: Дан усташког покоља у Дракулићу прогласити Даном жалости

5. фебруар 2017.

Потпредсједник Скупштине Града Бањалука Милан Милаковић поднијеће идуће седмице градском парламенту иницијативу да се даном жалости на подручју града прогласи 7. фебруар, дан када су 1942. године усташе поклале око 2.300 Срба, међу којима 551 дијете, у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. „Иницијативу предлажемо имајући у виду да тог дана грађани Бањалуке треба да изразе почаст свим жртвама овог покоља, који се не смије заборавити“, изјавио је Срни Милаковић, који је данас пристуствовао парастосу у бањалучком насељу Дракулић, гдје се обиљежава 75 година од усташког покоља. Сваке прве недјеље у фебруару служи се парастос и заупокојена литургија у храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, а први

Школу у Канади назвати по Тесли

5. фебруар 2017.

Иницијатива Срба из Хамилтона да једна од средњих школа у овом граду понесе име по славном српском научнику Николи Тесли Српска заједница из Хамилтона у Канади покренула је петицију да једна од средњих школа у овом граду понесе име по славном српском научнику Николи Тесли. Ову идеју до сада је подржало више од 2.500 Срба и њихових канадских пријатеља. Иза ове идеје стоји „Образовна корпорација Никола Тесла“, чији председник Верослав Ђуровић очекује да ће средња школа под новим именом постати и својеврсни образовни центар српске заједнице Хамилтона. – Сличном акцијом изборили смо се да наш град, који се налази на пола пута од Торонта до Нијагаре, поводом 160. године од

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.

У Дракулићу почело обиљежавање 75 година од усташког покоља

5. фебруар 2017.

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. Литургији присуствују директор републичког Секретаријата за вјере Драган Давидовић, представници града Бањалуке, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Након литургије, код Спомен-костурнице у Дракулићу у 12.00 часова биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ Срба у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је

Скулптуре Катарине Трипковић и цртежи Драгана Јеловца са изложбе „Јасеновац – право на незаборав” (Фото Н. Т.)

Шта су Италијани и Немци писали о логорима у НДХ

5. фебруар 2017.

У својој књизи „Југославија 1941” Италијан Салваторе Лои пише да је Србин био крив за један „огромно сраман злочин” – што се родио као Србин Ранка Шукунда, рођена Билић 1933, а преминула прошле године, са свега својих девет година била је заточеник логора Стара Градишка у НДХ. Њена старија сестра Анка имала је 18 када је убијена у Јасеновцу. Партизани су 1943. били надомак тога да ослободе логор у Старој Градишки и власти логора су се повлачиле. Ранку је тада узео један домобран и одвео својој кући. Тако је Ранка одрасла с амбивалентним осећањима. Са сетом и нежношћу сећала се Хрвата који су јој спасили живот и односили се према

75 година од покоља у Штрпцима код Прњавора

5. фебруар 2017.

На данашњи дан, 7. фебруара 1942. године, навршава се тачно 75 година од усташког покоља Срба, углавном жена и дjеце у прњаворском селу Штрпци. Оваj злочин се догодио на исти дан када и наjвећи хрватски злочин у jедном дану у току Другог свjетског рата, односно злочин геноцида у бањалучким селима Дракулић, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац када jе усмрћени између 2.300 и 2.700 Срба, од чега 551 диjете. У спомен-храму Светог Јована Богослова у штрбачком засеоку Ганинци, данас jе служена заупокоjена литургиjа и помен за све невино пострадале у фебруару 1942. Догађаj коjи се збио приjе равно 75 година jе у народу нашег краjа изблиjедио, те jе ово jедан од начина да се молитвено

Данас парастос убијеним Србима у Дракулићу

5. фебруар 2017.

Служењем литургије и парастоса, те полагањем вијенаца на споменик у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 75 година од усташког покоља над српским становништвом у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Обиљежавање почиње у 9.00 часова служењем Свете литургије у Спомен-храму Светог Великомученика Георгија у Дракулићу, речено је Срни у Српској православној црквеној општини Дракулић. У 12.00 часова код Спомен-костурнице у Дракулићу биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у раним јутарњим часовима 7. фебруара 1942. извршиле покољ над српским становништвом у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима,

Јеврејска заједница ће се жалити Стразбуру?

4. фебруар 2017.

Суд одбио захтев за укључивање у Недићеву рехабилитацију. Дајч: Лоша порука Одбија се захтев Савеза јеврејских општина Србије и Јеврејске општине Београд да учествују у поступку рехабилитације Милана Недића, у својству умешача. Ово је одлучио, 27. јануара, Виши суд у Београду. Одлука је изазвала праву буру у јеврејској заједници, а могу се чути и најаве да ће се жалити Европском суду за људска права у Стразбуру. У образложењу, судија Анђелка Опачић наводи да је рехабилитација ванпарнични поступак, који не познаје супротстављене странке, па самим тим ни институцију умешача, који би ступио у парницу било на страни једне или друге стране. У конкретном случају, нема противника предлагача рехабилитације (а то су

Парастос у Дракулићу, 01. фебруара 2015. Фото: Д. Борковић

Овдје управо анђели Божији плачу

4. фебруар 2017.

Бесjеда Оца Срђана Рољића на парастосу у Дракулићу Помаже Бог, драга браћо и сестре! Сабрали смо се на овом светом мjесту страдања. Свети владика Николаj о страдању православних Срба упечатљиво свjедочи: “Питао ме jедан Рус, колико jе жртава дала Србиjа у прошлом рату. Једну четвртину свога становништва, одговорио сам. А колико то износи? питао jе он даље. То jе, рекох му, више него све становништво Албаниjе. Или то jе као кад би Италиjа или Француска жртвовале по 10 милиона, или Немачка преко 15 милиона, или рецимо кад би Америка изгубила 30 милиона, или Русиjа 40 милиона, или Индиjа 90 милиона, или Китаj 100 милиона. Тек тада jе таj добри брат

Дјечји логор у Стаклани, Сисак, 1942. Фото: ЈУСП Јасеновац

Страдала 721. 000 Срба, што је 80 одсто укупних губитака

4. фебруар 2017.

У Другом свjетском рату, на подручjу данашње БиХ, страдала jе 721.000 Срба, муслимани су имали 68.000 страдалих, а Хрвати 24.000. Посљедица свега jе радикална промjена демографске слике, наводи Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоjе Иванишевић. Приредила: Весна ШУРБАТ Током Другог свjетског рата, на подручjу данашње БиХ, од 904.000 страдалих – 721.000 су Срби, коjи су чинили готово 80 одсто укупних губитака, истиче историчар Миливоjе Иванишевић. Муслимански губици у БиХ износили су 68.000 лица, односно 7,5 одсто, а хрватски 24.000 или 2,7 одсто од укупних губитака БиХ. Страдала су и 11.024 Јевреjа. Иванишевић указуjе да jе разлог за прикривање српских губитака то што су показатељи првог

Хрватска отвара архиве из периода бивше СФРЈ

4. фебруар 2017.

Хрватска припрема усвајање измене закона које ће омогућити отварање архива из периода бивше СФРЈ, до 22. децембра 1990. Очекује се да ће то ујединити, иначе, веома подељено хрватско друштво. Предлагач измена закона је Мост независних листа, мања чланица владајуће коалиције, на чијем је челу Божо Петров, који је и председник Сабора. Петров у интервјуу за загребачки Вечерњи лист објашњава да је хрватско друство оптерећено поделама које, како каже, углавном почивају на искривљеним чињеницама и намерама због стицња поллитичких поена. Те поделе, према његовим речима, делују деструктивно на цело друштво у односу на само суочавање с истином, што омогућава манипулацију подацима, особама, али само у сврху јефтиног и личног интереса. –