arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Милан Ружић

Има ко грешнима судити, не морате увек ви, Американци!

Слушам пре неки дан Саманту Пауер и њену изјаву о томе како греше сви на Балкану који истичу своју религију и ослањају се на Путина, па размишљам да се она можда погрешно не потписује. После ове изјаве, она комотно може бити Суманута Пауер. Мислим да госпођа Пауер, овом изјавом није циљала Балкан, већ само Србију ако се узме у обзир то што је рекла. Наводна новинарка која је стигла да буде све што се може бити на власти, а зависна од моћи, што јој и само презиме говори, нашла је за право да поручује ко шта на Балкану треба да ради. Не знам, госпођо Пауер, зашто сте у своју изјаву

У Амбасади Србије у Лондону у оквиру обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста отворена је изложба о страдању ливањских Срба, аутора Вељка Ђурића и Радована Пилиповића

У Лондону отворена изложба о страдању ливањских Срба

У Амбасади Србије у Лондону отворена је изложба о страдању ливањских Срба, аутора Вељка Ђурића и Радована Пилиповића. У петак 27. јануара, на празник Светог Саве а у оквиру обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, у Лондону је отворена изложба ”Срби Ливањског поља – Трајање кроз векове”. Ова изложба је отворена у просторијама Амбасаде Републике Србије, у организацији саме Амбасаде и Удружења Огњена Марија Ливањска. Изложба, која је већ приказана јавности у Београду, Бања Луци и Новом Саду, бави се успоном српског становништва Ливањског поља од краја 18. века па све до почетка Другог светског рата. Успостављањем Независне Државе Хрватске, српски народ у овим крајевима доживљава велика страдања. Покољи

Југославија (Фото: Глас Русије)

Исповест шефа хрватске Удбе: Ево како смо растурили Југославију

Загреб – Иван Стево Крајачић, Титова десна рука, главни совјетски обавјештајац на Балкану, намеравао је уз помоћ новинарке Даре Јанековић објави своја сећања, али се – из непознатих разлога, на крају посла – предомислио. Нагађало се да је објаву Крајачићевих мемоара стопирао Јосип Врховец, југословенски министар спољних послова, који је Крајачића уверио да би то по њега било опасно. Крајачић је, наиме, знао највише што жив човек може да зна: како је Тито 1938. доспео на врх партије, који су југословенски комунисти сарађивали с Гестапом, а који с усташама, ко су били руски (совјетски) агенти у Југославији (он им је, коначно, био шеф), како је настрадао Хебранг, а како Крцун,

Богољуб Васиљевић (Фото „Солунци говоре”)

Одликован на предлог непријатеља

Ми ћемо за пет дана ући у Ниш – говорио је новембра 1914. аустроугарски официр поднареднику Богољубу Васиљевићу из Барича, а овај узвратио: „Свакако, али као заробљеник”. Тако и би, за непун месец Чачак – Чудноват је животопис ратника Богољуба Васиљевића из села Барича код Обреновца, а још необичнија судбина највишег одликовања тог доба – Карађорђеве звезде са мачевима – који је родољуб заслужио, и никад ставио на груди. Овако своју приповест за „Политику” почиње Антоније Ђурић, књижевник из Чачка, и ниже опис јуначких дана Србина из Барича, које је описао и у својој повесници „Солунци говоре”… Васиљевић је 15. новембра 1914. са командиром и још неколико војника био у

Имена и презимена банијских Срба (2)

Имена и презимена банијских Срба (2)

О презименима, укратко Српска презимена на Банији стара су колико је старо и постојање Срба на/у њој. А то постојање не мјери се само с три или четири посљедња вијека – оно је и много старије. Нека презимена Срби су донијели у банијске крајеве током сеоба, нека су прихватана по доласку, нека су уписивана „на своју руку“ од стране окупатора, у чему су Аустроугари били ненадмашни. Безбројни су извори настанку и презимена: у хришћанству, у именима, у биљном и животињском свијету, у обичајима, психолошким стањима, стварима, топонимима… Неки су Срби прихватали и католичку вјеру, а онда постепено прелазили и у хрватски етникум и тако постајали Хрвати. Али су им презимена

Фото: vostok.rs

73 године ослобођења Лењинграда: Ватромет победе над Невом

Свечаности посвећене 73. годишњици ослобођења Лењинграда, који је био под опсадом током Другог светског рата, одржане су у Санкт Петербургу. 27. јануара се навршило се 73 године од дана потпуног скидања блокаде Лењинграда. Овај велики датум је у Русији проглашен за Дан војне славе. Хитлеровска опсада је трајала 900 дана и ноћи. За све ово време град је у непријатељском окружењу живео, радио и борио се. Без обзира на пуцњаву, бомбардовање, нељудску глад и страшне мразеве Лењинград је издржао и победио. Битка за Лењинград је била најдужа у годинама Другог светског рата. Хитлер је хтео да сравни град са земљом. Блокада која је успостављена од јесени 1941. године, однела је

Са пријема у мисији Србије при УН: Епископ источноамерички, господин Иринеј, Милан Милановић, Владимир Божовић, Ђерђ Матковић, Иван Костић и Вјера Мујовић (Фото: Н. Трипковић)

Изложба „Јасеновац – право на незаборав” отворена у Америци

У седишту Уједињених нација у Њујорку уприличено је свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. У галерији Фам, у Хобокену (Њу Џерси) отворена је изложба „Јасеновац – право на незаборав”, поводом обележавања 75 година од оснивања овог логора Од нашег специјалног извештача Њујорк, Њу Џерси – Ветерани који су преживели мучења у концентрационим логорима током Другог светског рата поздрављени су у седишту Уједињених нација у Њујорку где је уприличено свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. Генерални секретар УН Антонио Гутереш истакао је да о злочинима против човечности треба говорити у име оних који су изгубили животе у холокаусту, додајући да се заборав злочина спречава ширењем знања о том периоду,

Изложба у Јасеновцу Фото: РТРС

Најважније што је истина о Јасеновцу представљена свијету

Најважнија порука изложбе „Јасеновац-право на незаборав“ која је отворена у Њујорку јесте суочавање са истином и то што је она представљена свијету, рекао је епископ источно-амерички Иринеј. Он је нагласио да Срби често не знају да изађу из својих оквира и представе свијету шта се дешавало са њима јер наивно сматрају да цио свијет то већ зна. – Нажалост, не зна. У данашњем свијету истина је постала нешто чиме се тргује и ми на сваком кораку треба да искажемо своју перспективу догађаја. Најважније је да смо учинили први корак који можемо да надограђујемо сљедеће године – рекао је епископ источно-амерички Иринеј. Јован Ћирић, један од уредника зборника „Јасеновац-право на незаборав“,

Страхиња, Бан Нушић

Бан предосетио своју погибију

Етнолог Миодраг Алексић чува документе о сину Бранислава Нушића. Написао је опроштајно писму оцу и вереници За четири деценије рада етнолог Завичајног музеја у Јагодини Миодраг Алексић дошао је до разних занимљивих списа, докумената и фотографија. Али најпоноснији је, каже, на писмо Страхиње Бана Нушића, сина највећег комедиографа Бранислава Нушића, који је погинуо у Колубарској бици. Фотокопију писма и Банову фотографију преузео је из ауторског филма „Ага“ редитеља Драгослава Лутовца. – Као да је предвидео своју смрт, Бан је написао опроштајно писмо оцу и вереници у Скопљу. На полеђини је била порука за онога који га буде нашао мртвог. „Зовем се Страхиња Нушић. Свршени сам матурант, рођен у Београду. Породица

Усташки симболи: Комеморација у Блајбургу

У Хрватској хвале организацију комеморације у Блајбургу

На Изборној скупштини утемељивача ХДЗ-а „Др Фрањо Туђман“, којој је присуствовао и хрватски премијер Андреј Пленковић, упућене су ријечи хвале за организовање комеморације у Блајбургу за припаднике снага квислиншке усташке Независне Државе Хрватске и других поражених војних формација у Другом свјетском рату. Предсједник Заједнице утемељивача ХДЗ-а Милан Ковач рекао је да је захваљујући њима више од 60.000 Хрвата из Хрватске, БиХ и других крајева било у Блајбургу. – Ту је члан почасног блајбуршког вода Вице Вукојевић, који може да посвједочи да смо организовали аутобусе. И хвала Богу, ти ходочасници су сваке године долазили кући – рекао је Ковач, који се похвалио да га је „блајбуршки вод“ изабрао за почасног члана.

© Wikipedia/ PetarM

Смитсонијан о „За дом спремни“, Колинди и Месићевом снимку

Загреб — Док неофашизам расте у Хрватској, земља се налази на раскршћу између негирања и стварности, пише магазин “Смитсонијан”. Издавач магазина је највећи музејски и истраживачки центар на свету. Даном сећања на жртве холокауста обележава се страшна судбина милиона људи убијених током геноцида који је спроведен у Европи између 1939. и 1945. Ово је друга година да су Јевреји бојкотовали Дан сећања у Хрватској. АП пише да је овогодишњи бојкот био подстакнут постављањем меморијалне плоче у Јасеновцу која укључује фразу „За дом спремни.“ То је прилика да се сети оних који су убијени како би се супротставили таквом злочину у будућности. Но, у једној земљи, Јевреји ове године нису били

Ко жели да се геноцид заборави, тај жели да се геноцид понови

English У оквиру „Српског мјесеца“ у Великој Британији, а у организацији „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“, одржана је дводневна комеморација српским жртвама усташког геноцида почињеног у Независној Држави Хрватској /НДХ/ у Другом свјетском рату. Том приликом одржана је промоција књиге историчара Владимира Умељића, номинованог за алтернативну Нобелову награду под називом:  „Окцидентално – европска културолошка традиција и велики геноциди средином и балкански ратови крајем 20. века“ (Континуитет историје у призми теорије дефиниционизма). Интервју са господином Умељићем урадила је госпођа Драгана Томашевић, директор „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“. ДТ: Зашто си написао ову књигу? ВУ: Из потребе да се допринесе рехабилитацији историјске истине у наше доба, где се осећа све већа превага тзв. контрафактичне

Interview with Dr Vladimir Umeljic: “Whoever wants to forget genocide, seeks to repeat genocide!”

Ћирилица Britić speaks with author Dr Vladimir Umeljic about his book ‘Occidental European cultural tradition, genocides in the middle and the Balkan wars at the end of the XX Century’. The book is launched in Britain at 7.30pm, 26th January 2017 at St St Sava’s Church on the occasional of an exhibition for Holocaust Memorial Day. The event is organised by Dragana Tomasevic, founder of the Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation. Б: Why did you write this book? VU: I felt the need to contribute toward rehabilitating the historical truth in an age where one feels an increasing prevalence of self-styled historical revisionism. Only then will that ancient wisdom apply

Ратко Дмитровић

Две трибине

Ни Давидовић, ни Шљиванчанин нису моји фаворити, хероји, јунаци… апсолутно не, али у овом случају њих двојица су готово неважни Готово несношљива количина лицемерја – подигнутог искључиво на политичком ставу и убеђењу, одавно регистрованог код неких новинара, политичара, писаца, ангажованих интелектуалаца, јавних личности Србије – доказана је по ко зна који пут и овог јануара, а темељи се на два случаја временски удаљена 11 година. Први се одиграо у Новом Саду, други у Бешки, селу инђијске општине, лепој вароши на десној страни Дунава. Старији инцидент регистрован је на новосадском Филозофском факултету, где су самозвани антифашисти држали трибину на коју је упала група предвођена Гораном Давидовићем. Наводно, звекнуо је и један

В.Британија: Одржана комеморација српским жртвама усташког геноцида

У оквиру „Српског мјесеца“ у Великој Британији, а у организацији „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“, одржана је дводневна комеморација српским жртвама усташког геноцида почињеног у Независној Држави Хрватској у Другом свјетском рату. Програм су 26. јануара отворили Огњен Прибићевић, амбасадор Србије у Великој Британији, и Драгана Томашевић, директор „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“. Потом је услиједила промоција књиге у сликама 20 преживјелих заточеника јасеновачког система хрватских концлогора чешког новинара и фотографа Дејвида Сладека под називом „Неизговорен геноцид“, те књига Владимира Умељића, номинованог за алтернативну Нобелову награду под називом „Оксцидентална Европа и велики геноциди средином и балкански ратови крајем 20. века“. Из „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“ саопштено је да је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.