arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Манастир Завала – ФОТО: ГОРАН ЛУЧИЋ/СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Азбука православне Херцеговине: Завала – духовно и управно сједиште Срба Поповог поља

Област Попово поље налази се на југу Херцеговине. Најстарији назив ове области је Попово. Најранији писани податак гдје се наводи име Попово је ПИСМО ПОПОВСКЕ ОПШТИНЕ ДУБРОВАЧКОЈ ОПШТИНИ (1169 -1170 године). Исто тако, Попово се под називом Папава спомиње као жупа у другој половини 12. вијека, као једна од 9. средњевјековних хумских жупа – податак из „Љетописа попа дукљанина“ (због аутентичности овог извора, овај податак треба узети са резервом). Према подацима из 19. вијека које је оставио Христифор Михајловић, игуман православног манастира св. Ваведења у Завали, од времена аустро – угарске окупације, имену Попово придодат је дио „поље“ и отада се налази у употреби, како код окупационих власти тако и

Обрад Хорњак

Војевање Обрада Хорњака

Српски добровољац ратовао на разним фронтовима, а симболичну пензију зарадио на истовару и утовару угља Зрењанин – Српски добровољачки покрет, који је достигао своје највише домете и остварио најзначајније циљеве у Великом рату посебно је захватио Војводину. Он је био део свеукупног ратног напора Краљевине Србије, али и део националних, ратних, политичких и социјалних тежњи дела српског народа који је живео у оквирима Аустроугарске. Истраживањем ослободилачког покрета у Зрењанину се бави историчарка Владислава Игњатов, кустос у овдашњем Народном музеју где је приредила две изложбе о овој теми. Отежавајућа околност на овим просторима је била околност што је овде живео велики број Срба, а они су присилно мобилисани у Аустроугарску војску, тада

Емир Кустурица © SPUTNIK/

Свјетске империје сијале синдром разједињавања међу Словенима

Свјетске империје су у континуитету сијале синдром разједињавања међу Словенима, а на овим просторима једини су профитирали Албанци уједињујући територије под својим језиком, изјавио је прослављени српски режисер Емир Кустурица. „За разлику од Срба, они се никада нису могли наметнути у култури, науци или макар у фудбалу, нису постигли нешто што би према мјерилима рационалистичких цивилизација било позитивно. Али им је прво чињено, да Руси не би ставили прст на обалу Дунава. Затим су фаворизовани као дестабилизујући фактор Јужним Словенима. Тако је и данас“, рекао је Кустурица. Он је навео да је модерну драму Србије, латинску неправду према нама започео још Наполеон. „Од његовог времена до данас његује се на

У Дому културе у Козарској Дубици приказан је документарни филм "Небо над Бјеловаром" аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Tепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године.

Приказан документарни филм о херојству мајора Тепића

У Дому културе у Козарској Дубици приказан је документарни филм „Небо над Бјеловаром“ аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Tепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године. Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да је тај филм наш дуг према хероју Милану Tепићу који ће свједочити о његовом дјелу. „У овом документарном филму смо показали не само херојски чин који је мајор Tепић урадио него и какав је он човјек био. А то је био добар човјек, који је одржао своју ријеч да ће бранити своју земљу. Херојски је погинуо, али је показао генерацијама које долазе како се воли и брани отаџбина“, рекао

ognjena_marija_livanjska.jpg

„БЈЕГАО ИЗ СТРАХА ПРЕД ХРВАТИМА…”

Међу документима о усташим звјерствима почињеним над Србима у тој првој ратној години друге свјетске катаклизме у двадесетом вијеку, свакако је посебно занимљив један чланак објављен у ратној „Борби” од 22. октобра 1942. године. Непотписани аутор у чланку под насловом „Стуб злочина”, на основу оригиналних усташких спискова и извјештаја говори о злочинима у Доњим и Горњим Рујанима, Оџаку и Лиштанима. Поднасловом „Како су четнички савезници усташе тријебили српски народ“, аутор сугерише да су ови стравични спискови синоним злочина свих који су оружје окренули противу свог народа, који су се ставили под скут окупатора и за његове интересе огрезли у злочинства: „По званичном ‘исказу’ Оружничке постаје Пролог — пише ‘Борба’ — тајни

Миленко Савановић

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (18): Са Билтом и Акашијем

Мартић није допустио Микелићу да прозбори бар једну ријеч… Ћутао је и Акаши. Ни ријечи није проговорио. Само је слушао. И памтио 5. август 1994. У Книну сам. Јављено ми је да је Борислав Микелић одбио приједлог одлуке о уједињењу Републике Српске и Републике Српске Крајине. Пишем причу за моје у „нашем Ослобођењу“. Пратио сам и сусрет Јасушија Акашија и Карла Билта са руководством Републике Српске Крајине. Милан Мартић није допустио Микелићу да прозбори бар једну ријеч… Ћутао је и Акаши. Ни ријечи није проговорио. Само је слушао. И памтио. Послије састанка разговарао сам са њима двојицом… Нешто су ми и Билт и Акаши прозборили за новине. Онако успут. Ништа

Насер Орић снимљен у време рата у БиХ (Фотодокументација „Политике“)

Тужилаштво се жали на ослобађајућу пресуду Орићу

Бањалука – Тужилаштво Босне и Херцеговине упутило је Суду БиХ жалбу на првостепену пресуду Насеру Орићу, јавља бањалучка АТВ. Тужилаштво је, како се наводи, констатовало да је та пресуда јединствена у судској пракси с обзиром на то да је базирана на доказу који не постоји и на доказу који није изведен на главном претресу. Подсећа се да је Орић пре два месеца ослобођен првостепеном пресудом за убиство три српска цивила у сребреничким селима. Орић, којег Бошњаци сматрају ратним херојем, а Срби злочинцем, ухапшен је 10. јуна 2015. у Берну по потерници Србије, на путу за Швајцарску, где је требало да присуствује обележавању 20. годишњице злочина у Сребреници. Србија је потерницу за

Фото Танјуг

У Њујорку бранимо истину о Јасеновцу

  У јануару у УН Србија организује изложбу о једном од најстрашнијих логора. Биће приказане и нове чињенице о страдању Срба, Рома и Јевреја Србија припрема велику изложбу о Холокаусту у Јасеновцу, која ће 25. јануара бити отворена на Ист Риверу у Уједињеним нацијама – сазнају „Новости“. На изложби под називом „Истина о Јасеновцу – право на незаборав“ у седишту светске међународне организације по први пут ће бити представљени новооткривени документи о овом логору и жртвама једног од најстрашнијих стратишта током Другог светског рата, смештеном у тадашњој НДХ. Изложбу ће отворити шеф дипломатије Ивица Дачић, који за „Новости“ каже да је она фокусирана на истину о геноциду и Холокаусту, а

Хрватска неизлечива болест: Пуна им уста „мира и стабилности“, а и даље су заробљени у деведесетима

Инцидент у Сонти у коме су претучена тројица младића хрватске националности послужио је и хрватској и српској страни да наставе са међусобним препуцавањима, која су дошла до тога да Хрватска Србији упути протестну ноту, коју Србија додуше није желела да прими. Док полиција и српски државни врх тврде да напад није био национално мотивисан, хрватски премијер Андреј Пленковић има поруку за Србију. – Уложили смо протестну ноту, позивамо Србију да заштити Хрвате који живе у Србији – рекао је Пленковић. И заиста, амбасадорка Србије у Хрватској Мира Николић позвана је у Министарство иностраних послова Републике Хрватске, где је одбила да прими протестну ноту. Њено образложење, као и објашњење Министарства спољних

Протојереј Јеленко Стојаковић Фото: Robert Fajt / CROPIX

‘Сада се спремамо за Божић један, а ускоро ћемо за други’

Спуштамо се са старе ријечке цесте у котлину која с ријеком Добром и жељезничком пругом дијели два брда по којима су разбацана 24 насеља. Пред подручном школом Николе Тесле у средишту парка је споменик палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма, и баш тим ријечима то тако пише на ћириличној, али нетакнутој плочи. Мало даље је биста Марка Вучковића, горанског првоборца, која није ишарана спрејем. У самом средишту су четири кафића, из једног гласно трешти партизанска корачница “По шумама и горама”, али се нитко од оно мало пјешака који силазе с нетом пристиглог воза из Ријеке на колодвор на којему пише “Моравице” на то не обазире. Овдје чак није било ни рата,

Паулина Арбутина: Буjицa нa грoбљу

Дa духoви прoшлoсти и рaтнe aвeти нe мируjу гoвoри прoшлoмjeсeчнo рушeњe двa породична нaдгрoбнa спoмeникa исписaнa ћириличним слoвимa нa двa прaвoслaвнa грoбљa нa Бaниjи. Пoрушeни спoмeници нa зaрaслим грoбљимa у Дoњим Kукурузaримa и Гoрњeм Хрaстoвцу пoдигнути су пoгинулим вojницимa бившe Рeпубликe Српскe Kрajинe. Нa jeднoм, oнoмe M. З.-у, писaлo je: ‘Пoгинуo зa бoљу будућнoст Српскe Kрajинe. Спoмeник пoдижу рoдитeљи и брaт.’ Нa спoмeнику Ђ. K.-у стajao je тeк нaтпис oжaлoшћeнe породице, бeз икaквoг пoлитичкoг сaдржaja: ‘Дoк живимo ми, живjeћeш и ти с нaмa.’ Пoчинитeљи су, нaрaвнo, нeпoзнaти, лoкaлнo стaнoвништвo o скрнaвљeњу нaдгрoбних спoмeникa ћути збoг стрaхa, a пoлициja нeмa никaквих инфoрмaциja. Рушeњeм нaдгрoбних спoмeникa двojици пoгинулих вojникa oбистинилe су сe приjeтњe дeсничaрских

Фото И. Радуловић

Претукли га, пекли и тражили паре

Непознати нападачи су провалили у кућу Златибора Денића (67) из Угљара код Косова Поља претукли га, везали и потом му нанели тешке опекотине по ногама а после преметачине куће, оставили су га везаног Непознати нападачи су провалили у кућу Златибора Денића (67) из Угљара код Косова Поља претукли га, везали и потом му нанели тешке опекотине по ногама а после преметачине куће, оставили су га везаног, преноси РТВ Ким. Полиција и форензичари су извршили увиђај, потврдио је командир полицијске станице у Грачаници Братислав Трајковић. „Могу слободно да кажем да су га мучили, нанете су му опекотине. У кући је извршена преметачина, а од њега су тражене паре,“ казао је Трајковић.

Пирански залив (Фото: dnevnik.ba)

Велт: Хрватска у свађи са свим сусједима, „експлозив испод ЕУ“

Њемачки лист Велт сматра гранични спор Хрватске и Словеније бизарним, али упозорава да би корист могли да имају заговорници нелибералне демократије у ЕУ. Лист наводи да би највећу корист од спора Хрватске и Словеније могли да имају они попут мађарског премијера Виктора Орбана и пољског лидера Јарослава Качинског, преноси загребачки портал Индекс. Велт пише да се Хрватска и Словенија „већ годинама жестоко натежу око неколико квадратних метара мора“, и то чак не око лијепих јадранских плажа него око „подручја на којем лови неколико рибара“. Због разграничења у малом Пиранском заливу „два сусједа иду опасним смјером конфронтације“, а вјечна свађа би сада могла да ескалира због одлуке Словеније да имплементира међународну

Припадници ВРСК, којима је командовао Милан Мартић, немају коме да се обрате за своја права

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (17): Милан Мартић предсједник РСК

Трвења у политичком врху САО Крајине не престају. Милан Мартић на једној, Милан Бабић на другој, Борислав Микелић на трећој, стари есдеесовци на четвртој страни… Не иде ово уз име једног народа осим оног којем припадам 22. фебруар 1994. Први овогодишњи одлазак у Книн гдје не престају превирања… Хоћемо ли се икад уразумити и макар између себе поштовати? Трвења у политичком врху САО Крајине не престају. Милан Мартић на једној, Милан Бабић на другој, Борислав Микелић на трећој, стари есдеесовци на четвртој страни… Не иде ово уз име једног народа осим оног којем припадам. Нисам сигуран де ће све ово изаћи на добро. Увјерава ме у ово и Илија Џепина,

Савез Сокола и Српска православна црква

Насупрот непријатељству великог дела римокатоличке цркве Савез Сокола је уживао подршку Српске православне цркве. Са своје стране соколи су заједно са другим друштвима учествовали у свечаностима које организовала црква. Патриjарх Варнава и митрополит црногорско-приморски Гаврило посетили су 23.септембра 1934. Дубровник. О посети : „велико мноштво народа прекрилило простор пред црквом св. Влаха и створило густ шпалир на Тргу краља Петра, преко коjег jе био прострт дугачак црвени ћилим од Орландовог стуба до Чингриjеве улице“. Пред Орландовим стубом били су међу мноштвом света представници власти и локалних удружења. Патриjарх jе, захваливши на добродошлици и искреноj пажњи старог Дубровника, истакао да због велелепног дочека и поздравног говора градоначелника види част указану Српскоj

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Стопе у снијегу..

Свједочење Kате Букве рођене Трбојевић о обручу на Петровој гори, покољима и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.