Први потпредседник хрватске владе Томислав Карамарко дао је апсолутну подршку бањалучком бискупу Фрањи Комарици од кога је председник Републике Српске Милорад Додик затражио да се јавно извини због служења мисе у Блајбургу и поређења Блајбурга и Бањалуке, преносе хрватски медији. „Нека господин Додик каже колико се Хрвата вратило у српски део којем је он председник, колико се Бошњака тамо вратило, како је уопште настала та творевина. Дејтонски споразум је зауставио борбене активности, али није решио проблеме у БиХ“, казао је Карамарко у „Интервјуу недеље“ Медиа сервиса. Он је, такође, назвао понижавањем то што приликом боравка председника хрватског парламента Жељка Рајнера у Републици Српској није истакнута хрватска застава приликом давања његове

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да подршка потпредсједника хрватске Владе Томислава Карамарка бањалучком бискупу Фрањи Комарици, који је упоредио Блајбург и Бањалуку, треба да „освијести српски народ у Републици Српској и уједини га против оних који му не мисле добро“. Анђелковић каже да Срби у Републици Српској не смију дозволити да их страни центри моћи дијеле и гурају једне на других. „Док се ми делимо, они који су нас клали од 1941. до 1945. године поново оштре своје каме и сваки српски сукоб би искористили за уништење српског народа“, рекао је Анђелковић Срни. Он наводи да Срби „морају да чувају своју државу – Републику Српску, а да Београд мора максимално

ЗАГРЕБ – Професор Факултета политичких наука у Загребу Дејан Јовић мешање Хрватске у европски пут Србије назива „синдромом злостављаног детета”, јер је и сама Хрватска имала проблем при уласку у ЕУ. „Хрватска је имала проблеме при уласку у ЕУ, сада настоји да се тако понаша и према другима. Чини ми се да је за неке националисте то једини разлог што су прихватили ЕУ интеграције”, рекао је Јовић у интервјуу за РТС. Јовић сматра да би и Србија постављала услове и блокирала да је у позицији Хрватске. „Главно питање је да ли је то у интересу Хрватске. То је контрапродуктивно за Хрватску, јер је врло вероватно да неће издржати притисак”, закључује

Станоје Тошић је 1944. Погубљен без суђења и покопан у некој од масовних гробница Драгица Димић, рођена Тошић, на свет је дошла месец дана после окупације Краљевине Југославије. Ћерка Станоја Тошића, новинара и типогра а предратне „Политике“, крај рата дочекала је без оца. Станоја су припадници Прве пролетерске бригаде одвели са радног места 1. новембра 1944, а затим стрељали и гроб му се ни данас не зна. Због свега тога, Драгичин живот био је пун мука, као ћерке народног непријатеља, али је успела да постане дипломирани инжењер, а потом и магистар електротехнике. Највећи терет са њених плећа пао је пуну 71 годину касније, када је Станоја Тошића 7. децембра 2015.