arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Алојзије Степинац

С. Живановић: Штампа НДХ-а о Римокатоличкој „цркви“ и злочинцу Алојзију Степинцу

1. април 2016.

Римокатоличка “црква” и њено свештенство су вековима ширили мржњу према свима онима који нису били католици и нису признавали римског папу за поглавара. Та мржња је углавном била уперена против православних Срба, Јевреја и Рома. Мржња је нарочито дошла до изражаја у току I и II свестског рата у Аустроугарској и у Хрватској. У римокатоличкој и у хрватској усташкој штампи из времена пре I у току II светског рата налазимо много чланака који говоре о злочинима римокатолика Хрвата у Независној држави Хрватској. У новинама “Усташе” бр.3 од 3.јула 1941 године пише да су се у кући бр.4 на Каптолу у Загребу, која припада седишту хрватске Римокатоличке “цркве”, састајали први организатори

Душан Ј. Басташић

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (2)

1. април 2016.

Након (најмање) деценију дуге паузе, крајем фебруара је у Манастиру Светог Јована у Јасеновцу одржана сједница Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (СПЦ) којим однедавно предсједава дугогодишњи секретар тог одбора Владика Јован Ћулибрк. Пише: Душан Ј. Басташић Одбору је промијењен назив у „Одбор за Јасеновац и остала стратишта“, па ће се како је наглашено, он убудуће бавити и свим осталим стратиштима на територији бивше Југославије. Како се и када у протеклих више од десет година овај одбор наше Свете цркве бавио страдањем православних Срба у Јасеновцу, није ми познато, а информацију о томе тешко је наћи и на свезнајућем „Гугл“ претраживачу. Али зато, информација о бављењем Одбора

Пале- Централна манифестација „Моја ћирилица“

1. април 2016.

У Саборном храму Светог Архангела Гаврила у Палама данас је у оквиру „Зимских сусрета српских земаља“ одржана централна манифестација под називом „Моја ћирилица“ којој су присуствовали ученици основних школа из ове општине. Предсједавајући Скупштине Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда Љубинко Стојановић рекао је да традиционалну манифестацију „Зимски сусрети српских земаља“ ове године по 21. пут организују на Јахорини под слоганом „Сачувајмо Републику Српску“. Он је навео да су у Саборном храму појци хора студената Богословије из Београда одржали концерт, а учешће су узели и ученици основних школа са Пала који су читали литерарне радове о теми „Моја ћирилица“. – Слоган смо одредили прије пар мјесеци, а данас

Војислав Шешељ

Није Хрватима до Шешеља, њима је до прања сопствене савести и замајавања својих све гладнијих грађана

1. април 2016.

Пише: Стеван Лазић Првостепена пресуда Хашког трибунала гласи: др Војислав Шешељ је слободан човек. Вест је брзином светла обишла свет. А онда су кренуле реакције: одавде, од комшија, из света. Свако са својим виђењем и тумачењем те одлуке. И има право на то. Али, лавина реторичке мржње и лажи која је из Хрватске кренула ка Србији, Србима и Србима у Хрватској (требало је чути генерала збора Јосипа Луцића у емисији Отворено на ХРТ-у, увече, на дан пресуде, о томе шта он очекује у вези с пресудом од оно Срба што је остало у Хрватској), Хагу, свету – превазилази у много чему такву реторику из друге половине шездесетих година, седамдесете и

Кустурица: Сарајево није далеко од калифата

1. април 2016.

Познати српски режисер Емир Кустурица оцијенио је да Сарајево није далеко од стварања калифата, који већ постоји у Сирији и подсјетио да је много раније Алија Изетбеговић у својој „Исламској декларацији“ писао о неопходности стварања калифата гдје живе само муслимани. „Један калифат већ постоји у Сирији, а Сарајево није далеко од тога“, навео је Кустурица подсјетивши да је Изетбеговић у том свој дјелу изнио сумњу да ислам и Запад могу заједно. У реаговању на текст „Злочинац у развоју“ у којем амерички писац Александар Хемон, рођен у Сарајеву, пореди Доналда Трампа и Војислава Шешеља са нацистима, Кустурица напомиње да није Трамп измислио немогућност мултиетничког живота муслимана и хришћана, него је говорио

Данијел Шифер: Босна родила европски џихад

1. април 2016.

Међународни кривични суд за бившу Југославију, који има веома селективан манир изрицања пресуда од свог оснивања – затварање свих политичких и војних руководилаца Срба и, супротно, ослобађање готово свих босанско-муслиманских и хрватских лидера МЕЂУНАРОДНИ кривични суд за бившу Југославију, који има веома селективан манир изрицања пресуда од свог оснивања – затварање свих политичких и војних руководилаца Срба и, супротно, ослобађање готово свих босанско-муслиманских и хрватских лидера -делује као институција чији веома пристрасан рад, често, њеном политичком оријентацијом, нема никакве везе са правдом достојном тог имена, објективном и непристрасном. Далеко од тога да желим да умањим злочине за које су били криви Срби између 1992. и 1995. Неутралног посматрача, међутим, зачуђује

Епископ Герасим – интервју за Српско коло

1. април 2016.

1. Колико данас има православних вјерника у горњо-карловачкој епархији. Направите поређење са периодом прије 1991.? У последњих тридесет година, демографска слика подручја Баније, Кордуна, Лике и Крбаве, Горског Котара и осталог дела територије коју обухвата Епархија горњокарловачка, драстично је измењена. Услед ратних дешавања, велика већина православних Срба не својом вољом напустила је своја огњишта и своје уточиште су пронашли широм света. Данас, многи домови на поменутим подручјима зјапе празни, а поготово је потресна слика видети пољопривредна земљишта којих некада чак није било ни довољно за обрађивање, како данас зарастају у коров и пропадају, само због тога јер нема ко да их обрађује. Управо из тога се види драстична разлика у

Мерчеп није хтио износити одбрану

1. април 2016.

Ратни помоћник министра унутрашњих послова Хрватске Томислав Мерчеп данас у загребачком Жупанијском суду није хтио износити своју одбрану за ратни злочин почињен над српским цивилима на загребачком, кутинском и пакрачком подручију током 1991. године. Мерчеп се терети да као командант резервне јединице МУП-а, која је незаконито хапсила, мучила, злостављања и убијала српске цивиле, није спријечио у чињењу злочина. Оптужница против Мерчепа који га најприје терети да је наређивао злочине, измијењена је прошлог јула, након више од три и по године суђења, и сада очекује пресуду по тужби да припаднике јединице, познате као „Мерчеповци“, над којом је имао фактичку власт, није спречавао у чињењу злочина, јавили су хрватски медији. Завршна ријеч

Ото Скорзени

Нацистички официр убијао за Мосад

1. април 2016.

Официр нацистичке СС јединице Ото Скорзени и припадник јединице која је била под директном командом Адолфа Хитлера је, након Другог светског рата, убијао нацисте за израелски Мосад. Према писању изралеског листа „Харец“, које преносе аустријски медији, Скорзени је током шездесетих година радио за израелску обавештајну службу и убијао нацисте. Нациста из Беча је стекао славу за време операције ослобађања Мусолинија, када је ухапшеног Дучеа, по налогу Хитлера довео у Минхен. Он је у нацистичкој хиреархији веома брзо напредовао. Након рата је Скорзени ослобођен у суђењу за ратне злочине у Дахауу и требало је да чека даља суђења, али је побегао у Француску, затим Шпанију, па Аргентину, да би се вратио

milan-bulut.jpg

МИЛАН БУЛУТ – ЧАКАР

1. април 2016.

Ово jе кратка прича о мом прађеду Милану Булуту Чакару чиjе име носим. Прађед Милан се родио далеке 1888. године у Булутовоj махали у породици Николе Булута и Насте Михић (Козице) коjи jе имао Милана, Лазара, Коjу, Даринку, Милицу и Олгу. Чукунбаба Наста (75) jе жива бачена у Шурманачку jаму у августовском покољу са jош 139 Булута. Прађед се оженио непосредно пред почетак Балканских ратова и ослобођења од Отоманске империиjе. Оженио jе Стану Вераjу из Клепаца и са њом добио кћери Радоjку (моjа баба), Даринку и близанце Риста и Мирослава. Почетком Првог свjетског рата jе мобилисан у аустроугарску воjску 1914. године. Предао се српскоj воjсци 1915. године и са њом прешао

Душан Ј. Басташић

О чињењу, нечињењу и злочињењу (1)

1. април 2016.

Не знам гдје су донедавно почивали посмртни остаци четворице славонских епископа, али је преношење њихових костију у пакрачки Храм био одличан повод да се тамо, поред наших архијереја и свештенослужитеља, (опет) окупи шаролико друштво. Пише: Душан Ј. Басташић Поред вјерног народа, који је био присутан у много мањем броју од гостију, на том светом мјесту окупише се (опет) колаборационисти хрватског режима, било по задатку било због ПР-а (паблик рилејшн или односи са јавношћу), а уз њих и шачица бањалучких апологета и обожавалаца лика и дјела надлежног епископа. Вјерни православни народ у Западној Славонији послије 1995. постоји још у траговима након што је већина тамошњег српског корпуса, који је данас бројчано

Миливоје Иванишевић

Колико је Срба страдало у 20. веку (3): Кардељ „превидео“ милион жртава

1. април 2016.

У компликованом послу утврђивања истине колико је Срба страдало у 20. веку, Српски меморијал мора да одговори и на питање да ли је заиста било могуће да се процена о 1,7 милиона страдалих у Другом светском рату заснивала на бројци коју је изнео Едвард Кардељ, тада високи функционер Комунистичке партије, а да пред собом није имао никакву стручну процену на којој би базирао ту тврдњу. Утврдити и истину о Јасеновцу: Миливоје Иванишевић Миливоје Иванишевић каже да се деценијама после Другог светског рата оперисало проценом да су људски губици Југославије износили 1.706.000 становника. – Веровало се да је поменута бројка заснована на поузданим научним премисама. За лаике ништа није било спорно,

Рaдoслaв Aнђeлић: Oстaнaк je oвдje изузeтaк

1. април 2016.

Пaрoх Двoрски: Свjeдoкoм сaм, дa кaдa oвдje умрe стaриja oсoбa, дjeцa дoђу, oбaвe сaхрaну и oду Дa ли и у oвoм диjeлу Бaниje биљeжимo изумирaњe и oсипaњe стaнoвништвa, пoсeбнo кaд je риjeч o пoврaтницимa? Прeмa стaтистичким пoдaцимa кoje брижљивo вoдимo и пoхрaњуjeмo у aрхиву црквeнe oпћинe, oднoснo Двoрскe пaрoхиje, стaнoвникa je свe мaњe, и oни су углaвнoм у пoзним гoдинaмa. Првих гoдинa нaкoн рaтa пoврaтникa je билo вишe, aли сaдa сe риjeткo ткo врaћa. Прoђe и пo нeкoликo гoдинa дa сe ниткo нe врaти нa нaпуштeнa oгњиштa. Нaкoн дугo врeмeнa, нeдaвнo су сe врaтилa двa чoвjeкa срeдњe дoби и ткo знa кaдa ћe, и дa ли ћe сe, joш нeткo

Бијељина: Обиљежене 24 године од одбране града

1. април 2016.

У Бијељини су данас обиљежене 24 године од одбране града, а предсједник градске Борачке организације Миодраг Стевановић рекао је да је ово један од најзначајнијих датума за Републику Српску јер је тада почело стварање Српске. Стевановић је подсјетио да су 31. марта 1992. године почели оружани сукоби, а задатак муслиманско-хрватских снага био је да заузму град, преузму команду над Бијељином и тадашњу БиХ подијеле на два дијела чиме би се пресјекао и коридор према Крајини. – Тих дана стао је друг уз друга, брат уз брата. Сви смо били сложни, заједно са ЈНА и снагама Српске добровољачке гарде успјели смо да одбранимо град – рекао је Стевановић. Он је истакао

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Oтjeрaнa у грoб

Стoja Tривкaнoвић (1950 – 2019) из Сискa изгубилa je свe судскe пoступкe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА