Свечаном академијом у Крагујевцу, полагањем вијенаца на гроб вожда Карађорђа и одавањем војних и државних почасти Србија је обиљежила Дан државности, сјећање на Први српски устанак и отварање врата слободе на Сретење 1835. године. Тада је Србија донијела први демократски Устав, какав у то вријеме нису имале много уређеније земље у то вријеме. Србија је тиме показала потребу да буде модерна, а томе и данас успјешно тежи, поручили су српски званичници. На част, славу и хвалу нашим прецима, за наук нама и нашим потомцима. Вјечита је Србија. Ове ријечи уписане су у спомен-књигу на Авали, гдје је предсједник Србије положио вијенац, а истакнутим појединцима, институцијама и припадницима Министарства одбране и

Драга браћо и сестре, Задовољство нам је да вас позовемо на традиционалну бесједу, која ће бити одржана у понедјељак 15.02.2016. љ.Г. на Сретење Господње у просторијама Светосавског културног клуба (ул. Бана Милосављевића 8, Бањалука, други спрат) са почетком у 19ч. Добродошли!                          

Како су златне резерве Краљевине Југославије нестале и мистериозно завршиле преко океана. Пре почетка Другог светског рата Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се злато полако склања из Београда У ДРУГОЈ половини тридесетих година прошлог века кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности – да се версајски систем распада и да је Немачка постала полуга која ствара нови поредак. То је значило да у таквој констелацији односа Југославија мора да пронађе своје место. Увиђајући опасност по земљу и пре почетка Другог светског рата, Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се златне резерве полако склањају из Београда. Први део златних резерви пребачен је у Енглеску, у мају 1939.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позвао је хрватског предсједника Колинду Грабар Китаровић да се јавно заложи да крене медијска кампања у Хрватској против говора мржње и рехабилитације усташтва. Линта је позвао надлежне иституције у Хрватској да почну санкцинисати појединце и групе које шире говор мржње и величају усташки покрет, да за усташе и друге припаднике хрватске војске из Другог свјетског рата буду укинуте пензије и да се у школама забрани употреба уџбеника у којима се велича усташки покрет и поричу злочини над Србима. Он је позвао Китаровићеву да спроведе Уставни закон о правима националних мањина усвојен 2002. који гарантује употребу ћирилице у јавном животу и да буду кажњени

У манастиру Добрун код Вишеграда јутрос је почело обиљежавање 212 година од подизања Првог српског устанка. Свету литургију служи јеромонах Михајло из манастира Добрун. Литургији присуствују министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, делегације Народне скупштине, Борачке организације и општине Вишеград. Парастос погинулим српским устаницима биће служен у 9.30 часова, а потом је предвиђено полагање цвијећа на споменик вожду Карађорђу. Први српски устанак почео је као побуна против дахија и прерастао је у ослободилачку борбу против османлијске империје. Вожд Крађорђе Петровић је са својим устаницима, након подизања Првог српског устанка, једно вријеме боравио у манастиру Добрун, одакле

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић написала у одговору Милораду Пуповцу да се слаже с његовом тврдњом о порасту нетолеранције у хрватском друштву. Она је оцијенила да је тај процес почео много прије формирања актуелне владе десног центра. У опширном писму на шест страница које преносе данас хрватски портали, Грабар-Китаровићева образлаже зашто сматра да је нетолеранција порасла у вријеме владе лијевог центра премијера Зорана Милановића из Социјалдемократске партије, посебно истичући његову изјаву у изборној ноћи „или ми или они“. Она наводи да на реторици стварању идеолошких подела управо истрајава бивши премијер и истиче да је њен програм од почетка „програм заједништва“. „Исто тако желим истакнути неприхватљивост било којег заоштравања јавнога дискурса