arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Manastir_Savina.jpg

Покушај систематског унијаћења православних житеља Далмације, Истре и Боке 1816-1820. године

Манастир Савина ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар О овоме покушаjу зна се у српском народу углавном по аутобиографиjи знаменитог протосинђелаКирила Цвjетковића из  Баошића у Боки, коjу jе краjем 19. виjека обjавио прота Димитриjе Руварац. Но, други jедан свештеник, Љубо Влачић, учинио jе у своjе вриjеме веома озбиљан напор да истражи кутиjе таjног архива далматинског Намjесништва у Задру, како би освjетлио догађаjе коjи су послиjе 1816. године потекли веома ужурбаним кораком са наjвише тачке моћи у Аустриjи. Његове резултате, коjе бих овдjе подстро читаоцима „Саве“, гледао бих да допуним неким, Бокељима занимљивим документима знамените савинске Архиве, jер jе оваj систематични покушаj бечке владе нашао одjека и у дjеловању светога

Dr.jpg

ДАНАШЊА СИТУАЦИЈА У СВИЈЕТУ КАО УОЧИ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

др Наталиjа Нарочницка Један до водећих руских стручњака за међународне односе Наталиjа Нарочницка оциjенила jе да данашња ситуациjа у свиjету много подсjећа на вриjеме уочи Другог свjетског рата и упозорила да постоjи могућност избиjања новог глобалног сукоба. Она jе указала да се и данас, као и у вриjеме уочи Другог свjетског рата, види одсуство повjерења, као и намjере провоцирања опасних тенденциjа у нади да се оне могу контролисати у своjу корист. Нарочницка jе рекла да су западне земље пропустиле могућност да сприjече Хитлера и Други свjетски рат, надаjући се пропасти СССР-а и указала да се слично поступа и у односу према Блиском истоку. „Циничан однос неких западних стратега према `Исламскоj

Ratko_Dmitrovic.jpg

Ватикански загрљај

Шта се криjе иза убрзаногприближавања Ватикана и Србиjе, и шта то jеднима и другима може да донесе    Ратко Дмитровић ОД времена успоставе Воjне краjине (17. и 18. век) нису се, као ових година, на Балкану тако приближили и поклопили интереси двеjу хришћанских конфесиjа; католичке и православне. У православљу неки то означаваjу као „jезиви екуменизам“, држе да jе у питању издаjа унутар Српске православне цркве, лагано отклизавање у загрљаj Ватикана и постепени прелазак на католичанство. О чему се ради? Мали jе, сувише мали ово простор да би се ситуациjа наjпре изнела на ниво макар површног разумевања, а потом тражио одговор због чега jе Ватикану Србиjа одjедном оволико важна, односно откуд

Tomislav_Nikolic_i_papa_Franjo.jpg

Николић: Папа нигдје не жури када је ријеч о проглашењу кардинала за свеца

Томислав Николић и папа Фрањо Римокатоличка црква не жури када jе риjеч о проглашењу кардинала Алоjзиjа Степинца за свеца, рекао jе предсjедник Србиjе Томислав Николић послиjе разговора са папом Фрањо у Ватикану.Николић jе рекао да су веома отворено разговарали о Степинцу и да jе папи рекао да jе улога кардинала у Другом свjетском рату била веома лоша, те да „у наjмању руку ниjе смио да ћути када неко убиjе милион и више грађана само зато што нису католичке вjере“. Он jе навео да jе Степинац послиjе тога доживио комунистички терор и да би Римокатоличка црква из тога могла да „изведе да jе `мученик` и `блажени`“, али jе додао да су

Sluzen_parastos_u_Sipovu.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Служен парастос у Шипову Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе служио jе парастос у Шипову за 525 Срба коjе су усташе заклале на Шиповачким барама почетком септембра 1941. године. Епископ Атанасиjе служио jе парастос у цркви Рођења Светог Јована Крститеља, а на спомен-обиљежjе положени су виjенци и прислужене свиjеће за жртве усташког покоља. Осамдсетпетогодишњи Влаjко Сукњаjа из Шипова, коjи jе у вриjеме покоља био дjечак, присjетио се страдања недужног српског становништва на Шиповачким барама. Призор jе, каже, био стравичан jер су жртве биле масакриране са одсjеченим главама. „Све jе било поливео крвљу, страшно jе било“, присjећа се Сукњаjа. У Другом свjетском рату у Шипову jе убиjено 3.200 Срба, 25 одсто тадашњег

Mitropolit_Porifirije_i_Milorad_Linta.jpg

ПОТРЕБАН СРПСКО-ХРВАТСКИ ДИЈАЛОГ У РЈЕШАВАЊУ ОТВОРЕНИХ ПИТАЊА

Митрополит Порфириjе и Миодраг Линта Митрополит загребачко-љубљански Порфириjе и замjеник предсjедника Одбора Скупштине Србиjе за диjаспору и Србе у региону Миодраг Линта сагласили су се да jе потребно да Србиjа и Хрватска воде сталан и суштински диjалог на рjешавању свих отворених питања. На састанку у Београду истакнуто jе да се проналажењем правичног и траjног рjешења имовинских и броjних других проблема оштећених грађана и правних субjеката ствараjу предуслови да се успоставе односи пуног поштовања и искреног повjерења између двиjе државе и два народа. Митрополит Порфириjе и Линта сагласили су се да jе потребно посебну пажњу посветити економском развоjу подручjа сjеверне Далмациjе, Лике, Кордуна, Баниjе и западне Славониjе коjа су опустошена, опљачкана

Manastir_Jasenovac.jpg

СУТРА СЈЕДНИЦА ОДБОРА ЗА ЈАСЕНОВАЦ

Манастир Јасеновац У организациjи Епархиjе пакрачко-славонске Српске православне цркве (СПЦ), у манастиру Јасеновац сутра ће бити одржана сjедница Одбора за Јасеновац. Почетак сjеднице Одбора за Јасеновац планиран jе за 14.00 часова, саопштено jе из Спомен-подручjа Доња Градина. Ове године Његова светост патриjарх српски Иринеj и СПЦ прихватили су покровитељства над организациjом обиљежавања 70 година од пробоjа jасеновачких логораша. Тим поводом Епархиjа пакрачко-славонска организовала jе програм обиљежавања, а централни догађаj био jе 22. априла када су патриjарх Иринеj и 20 архиjереjа, у присуству више хиљада људи, служили литургиjу у манастиру Јасеновац. Други дио обиљежавања седамдесетогодишњице пробоjа jасеновачких логораша почиње сутра сjедницом Одбора за Јасеновац. На сам дан Светих мученика Јасеновачких, у

Crkva_Cara_Urosa_u_Urosevcu.jpg

ПРОТЈЕРАЛИ СРБЕ, А САДА ПРОТЈЕРУЈУ И ГРОБОВЕ

По завршетку литургиjе, Срби су изашли на гробље и затекли порушене и оскрнављене надгробне споменике. Стотињак споменика jе порушено, одниjете су надгробне плоче, а велики броj jе скинут или већ припремљен за одношење…   Црква Цара Уроша у Урошевцу Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Срби из Урошевца невесело су обиљежили градску славу – око двиjе стотине расељених присуствовало jе служби у цркви, а онда су обишли разрушено гробље, са коjег су однесене чак и надгробне плоче.   Од 15.000 косовских Срба, колико их jе у Урошевцу живjело 1999. године (у урбаном диjелу око 3.000), остало jе тек двоjе Срба – прота Живоjин Коjић и његова супруга, док на подручjу општине живи тридесетак стариjих, без иjедног

Izbjeglice_iz_Krajine_u_koloni_kod_Topuskog.jpg

Позивница за мултимедијални програм “Незаборав за нестале“

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Удружење породица несталих и погинулих “Суза“ и Удружење Срба из Хрватске позиваjу Вас на мултимедиjални програм сjећања у слици и риjечи   “Незаборав за нестале“   Поводом 20 година страдања и прогона Срба из Краjине и Хрватске и 18 година Удружења породица несталих “Суза“.   Учесници програма:   Драгана Ђукић, предсjедница Удружења “Суза“ др Милан Гулић, историчар Љубивоjе Тадић, драмски умjетник Светлана Спаjић, народна умjетница – поjац Маjа Колунџиjа Зорое, драмска умjетница Милан Вашалић, чувар традициjе   Водитељка: Јована Марић Сценарио и режиjа: Раде Матиjаш Видео подршка: Љиљана Радиновић   Изложба фотографиjа: “Страдање Срба у двадесетом виjеку“   Изложба представља документе и чињенице

Патријарх Павле

НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН ПАРТИЈАРХ ПАВЛЕ

Патриjарх Павле На данашњи дан рођен jе блаженопочивши патриjарх Павле, наjомиљениjи поглавар Српске православне цркве, кога jе српски народ за живота називао свецем. Патриjарх Павле, чиjе jе световно име Гоjко Стоjчевић, рођен jе 11. септембра 1914. године у селу Кућанци у Славониjи, у породици земљорадника. Преминуо 15. новембра 2009. године на Воjномедицинскоj академиjи, а сахрањен jе у манастиру Раковица, код Београда. За 44. српског патриjарха изабран jе 1. децембра 1990. године, када jе замиjенио болесног патриjарха Германа. На мjесту поглавара Српске православне цркве провео jе 19 година. Патриjарх Павле jе у родном мjесту у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славониjи, завршио основну школу. Нижу гимназиjу завршио jе у Тузли,

Aleksandar_Vucic.jpg

Вучић: Усташе су побиле цијелу моју фамилију и сад тражите да кажем нешто позитивно о Степинцу

Предсjедник Владе Републике Србиjе Александар Вучић СРПСКИ премиjер Александар Вучић изjавио jе синоћ да држава Србиjа, jеднако као и Српска православна црква (СПЦ), има недвоjбено негативно стаjалиште о проглашењу надбискупа Алоjзиjа Степинца светим. „Србиjа има недвоjбено стаjалиште, изразито jе негативно, како и стаjалиште Српске православне цркве“, рекао jе Вучић тиjеком интервjуа за Радио-телевизиjу Србиjе (РТС) коментираjући за петак наjављени посjет србиjанског шефа државе Томислава Николића Ватикану и теме за разговор с папом Фрањом, међу коjима jе и проглашење Степинца светим. „Ја сам погрешан човjек“ Нагласивши како од броjних обвеза и путовања чак ниjе ни знао да Николић путуjе у Ватикан, Вучић jе водитељу рекао да о Степинцу пита „погрешног човjека“.

Sastanak_u_predstavnistvu_RS_02.jpg

Делегација ОМЛ у посети Представништву Републике Српске у Београду

Делегациjа ОМЛ у посети Представништву Републике Српске у Београду Директор Представништва Републике Српске у Београду, господин Млађен Цицовић, примио jе делегациjу Удружења Огњена Мариjа Ливањска, 10. септембра т.г. у просториjама Представништва. Поред директора Цицовића, састанку jе присуствовао и Бориша Максимовић, док су Удружење ОМЛ предстваљали: председник Никола Петровић, Гордана Достанић и Милош Дамњановић. Током дужег, приjатељског и веома конструктивног разговора представници Удружења су своjе домаћине укратко упознали са циљевима и плановима као и до сада реализованим пословима Удружења и информисали се о начину рада и организациjи Представништва. Заjеднички закључак првог састанка jе да обе стране, међусобним уважавањем и сарадњом, могу допринети постизању бољих резултата у очувању српске културе и традициjе, упознавања

Nikola_Kobac_02.jpg

Никола Кобац: Писмо Предсједнику Републике Српске

И ми Срби из Хрватске смо за дом спремни – ако нам га врате   Поштовани Предсjедниче Републике Српске, циjењени Милораде, Са дужном пажњом примих виjест да ће у наредна три дана Републику Босну и Херцеговину посjетити госпођа Китаровић – предсjедница Републике Хрватске. Провозаће се Предсjедница кроз Сараjево, затим Мостар и на краjу, у повратку (да ли у повратку?) посjетиће и Бања Луку. Ви ћете jе примити, са њом разговарати и можда одвести (домаћински jе, ред jе) на Бањалучки ћевап. Приjе наjављене посjете, морам Вас подсjетити г. Предсjедниче да jе то Предсjедница оне државе коjа jе пред нешто више од 20 година протjерала у свега неколико дана „свега“ 250.000 (двеста

Sinisa_Ljubojevic.jpg

SRBI U HRVATSKOJ – UVIJEK NEČIJE MARIONETE

Ћирилица Ako nam nitko ne želi pomoći, ni braća ni komšije, nek nas svi ostave na miru, a ne da skupljaju političke poene na nama Siniša Ljubojević Piše: Siniša Ljubojević Već mjesecima politički lešinari nadlijeću nad Srbima u Hrvatskoj. Srbe s visina gledaju kao laki plijen koji nema kuda. Možda smo i sami zaboravili da smo stari evropski narod nastanjen na području Slavonije, Like, Korduna i Banije stotinama godina, a u Dalmaciji još od doba Nemanjića i Cara Dušana. Izgrađeni manastiri od dalmatinskog kamena u 13 stoljeću svjedoče tko je krčio Dalmatinsku zagoru i obrađivao Ravne Kotare i Bukovicu. Srbi na ostala područja današnje Hrvatske dolaze nešto kasnije u 16

Sinisa_Ljubojevic.jpg

СРБИ У ХРВАТСКОЈ – УВИЈЕК НЕЧИЈЕ МАРИОНЕТЕ

Latinica Ако нам нитко не жели помоћи, ни браћа ни комшиjе, нек нас сви оставе на миру, а не да скупљаjу политичке поене на нама   Синиша Љубоjевић Пише: Синиша Љубоjевић Већ мjесецима политички лешинари надлиjећу над Србима у Хрватскоj. Србе с висина гледаjу као лаки плиjен коjи нема куда. Можда смо и сами заборавили да смо стари европски народ настањен на подручjу Славониjе, Лике, Кордуна и Баниjе стотинама година, а у Далмациjи jош од доба Немањића и Цара Душана. Изграђени манастири од далматинског камена у 13 стољећу свjедоче тко jе крчио Далматинску загору и обрађивао Равне Котаре и Буковицу. Срби на остала подручjа данашње Хрватске долазе нешто касниjе у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.