arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Masakr_u_Dvoru.jpg

РТС, 24.08.2015., Масакр у Двору [Видео]

Дански документарни филм “Масакр у Двору” бави се давно заборављеним ратним злочином почињеним за време “Олује”.   Осмог августа 1995. у Двору на Уни, на само неколико метара од данских воjника, убиjено jе наjмање деветоро цивила коjи су због бомбардовања Петриње током “Олуjе” евакуисани из психиjатриjске болнице у Двору на Уни. Током пушкарања између Срба и Хрвата у Двору, непознати воjници ушли су у школу у коjоj су били ови, махом и физички хендикепирани људи, и из непосредне близине убили деветоро, а заробили и у непознатом правцу одвели jош њих троjе. Ликвидациjи су сведочили дански воjници коjи су желели да отворе ватру на убице, али им командант данског кампа Јирген

vasilije-krestic.jpg

ХРВАТСКА НАСТАВЉА УТАБАНОМ СТАЗОМ УСТАШТВА

Академик Василиjе Крестић Академик Василиjе Крестић оциjенио jе да инициjатива да се у хрватску воjску као службени уведе усташки поздрав „За дом спремни“ представља jош jедан корак савремене Хрватске већ добро утабаном стазом усташтва и традициjе Независне Државе Хрватске (НДХ). Он jе нагласио да инициjатива упућена хрватском предсjеднику Колинди Грабар Китаровић указуjе да хрватско друштво не само да ниjе направило отклон према фашизму и усташтву Другог свjетског рата већ упорно наставља путем коjим се кретало 1941 и 1991. године. „Не може се оспорити спремност да се свака околност искористи за добит њихове државе, без обзира на циjену и вриjедност оног преко чега се гази“, каже српски академик за „Вечерње новости“.

Srebrenica_spomen_ploca_sa_imenima_zrtava.jpg

ВИШЕ ОД ХИЉАДУ СРЕБРЕНИЧКИХ ЖРТАВА НЕМА У ПОПИСУ ИЗ 1991.

Вjештак за демографиjу Светлана Радовановић у наставку суђења генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу рекла jе да имена више од 1.000 људи са списка жртава из Сребренице, коjи jе направио демографски експерт тужилаштва, нису могла бити пронађена на списковима грађана БиХ пописаних 1991. године. „Са списка од 7.428 сребреничких жртава из извештаjа демографа оптужбе, имена и други подаци више од 1.000 њих, нису могли бити пронађени на списковима грађана БиХ пописаних 1991. Знам да тих 1.000 нису били држављани БиХ. Могли су бити муслимани, али нису морали“, рекла jе она. Радовановићева jе критиковала своjу колегиницу експерта тужилаштва Еву Табо зато што jе посвjедочила да jе у Сребреници почињен „масакр“, наводећи

SrpskI_Demokratski_Forum.jpg

ЗАУСТАВЉЕНА ДВОЈЕЗИЧНОСТ: Ко је крив и како даље?!

Српски Демократски Форум У складу са свеприсутном регресиjом мањинских права, растућим стопом национализма и нетрпељивости, те посебно вербалног насиља и говора мржње везаног за мицање двоjезичних натписа и формалних одлука (Вуковар) коjима се ограничава присутност мањинског српског jезика у jавности, Српски демократски форум жели упозорити jавност на чињеницу, да jе у Хрватскоj заустављен процес провођења двоjезичности те да се налази у регресиjи коjа опасно доводи у питање остваривање елементарних права српске националне мањине у Хрватскоj. Хрватска као чланица Европске Униjе не проводи Уредбе Европске повеље за регионалне и мањинске jезике, а опструкциjе и ометање процеса имплементациjе мањинског jезика у оним срединама у коjима Срби на то имаjу законско право, присутне

Slobodanka_Stefanovic.jpg

Порука Пенезићу: Волела сам те!

вероватно краjем године. Када jе Крцун добио поруку мртве девоjке, заплакао jе. На саслушању у таjноj полициjи ниjе га помињала ПОРОДИЦА Слободанке Стефановић седам децениjа jе трагала за истином како jе и зашто стрељана, а била jе члан СКОЈ-а и партизански илегалац све до хапшења 1942. Потом jе до 1944. била у Недићевом заводу за принудно преваспитавање омладине и у Смедеревскоj Паланци. По ослобађењу Пожаревца 1944. ухапшена jе од стране Удбе. Пожаревачки партизани (њих 60) су тада писали петициjу да се пусти на слободу и за кратко jе и пуштена. Пресудио jоj jе Крцун, бивши момак коjи jе по главу своjе „другарице“ послао двоjицу партизана са Сремског фронта. Према казивању

U_Drinjaci_obnovljen_spomenik_iz_NOB-a.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА ДРИЊАЧЕ

У Дрињачи обновљен споменик из периода НОБ-а Поменом и полагањем виjенаца на реконструисани споменик жртвама Народноослободилачке борбе 1941-1945. године у Дрињачи, обиљежено jе 70 година од ослобођења овог зворничког насеља у Другом свjетском рату. Потпредсjедник ОО СУБНОР Зворник Неђо Лукић рекао jе да jе споменик подигнут за 1.203 убиjена цивила и 218 погинулих бораца. Он jе истакао велико задовољство jер jе споменик реконструисан. Лукић се захвалио начелнику општине Зворник Зорану Стевановићу што jе прихватио да споменик буде реконструисан, као и његовом замjенику Боjану Ивановићу, jер jе оваj споменик, коjи jе направљен давне 1976. године, био потпуно пропао. „Желимо да оваj споменик опомиње наше потомке и потомке наших потомака шта су

Dr_Dusan_i_Ranka_Mitrovic.jpg

Календар геноцида: 20. јун 1941. године. Страдање Срба са ливањског подручја

Угледне становнике Ливна, српске националности: лекара др Душана Митровића, зубара др Косту Зубића и судиjу Ранка Маргетића усташке власти су, 20. jуна 1941, позвале и упутиле у Сараjево на договор са властима у вези пресељења Срба у Србиjу. На путу за Сараjево су побиjени на месту Занесовићи (између Горњег Вакуфа и Бугоjна). Иако се већ знало за убиство свештеника Риста Ћатића и Саjковљана, то ниjе било довољно да се Срби, предвођени угледниjим домаћинима, организуjу и потраже спас од злих намера усташа. Веровали су пропагандноj и лажноj поруци усташа да они коjи немаjу кривице немаjу ни разлога за страх. Већ 20. jуна, усташе су позвале др Душана Митровића, омиљеног народног лекара,

Миодраг Линта

ФАШИСТИЧКА ИНИЦИЈАТИВА О УВОЂЕЊУ УСТАШКОГ ПОЗДРАВА У ОРУЖАНЕ СНАГЕ

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе избjеглица Миодраг Линта рекао jе да jе инициjатива да се усташки поздрав „За дом спремни“ уведе као поздрав Оружаних снага Хрватске jош jедан доказ да jе хрватско друштво задоjено фашизмом и да jе антисрпска кампања ескалирала од уласка Хрватске у ЕУ. „За већину Хрвата данас усташе су борци за слободу, а не злочинци“, рекао jе Линта за РТС. Он сматра да су наjодговорниjи за то и за антисрпско расположење у Хрватскоj лидери наjвеће опозиционе странке те земље – Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ), али и остале званичне институциjе и католичка црква коjе не реагуjу. „Они не само што ћуте на фашизациjу друштва, већ и заговораjу забрану ћирилице.

Часни крст

Хрватска још не признаје пашке жртве

Званични Загреб и даље глув на све позиве да обележи место злогласних усташких логора на Пагу Битка да Хрватска призна да се на Пагу у време НДХ десио масовни злочин над Србима и достоjно обележи место на коме се налазио злогласни логор Слана и даље не престаjе. Ових дана навршило се 74 године од затварања логора, али нова хрватска власт са председницом Колиндом Грабар Китаровић на челу ниjе показала намеру, баш као ни њихови претходници, да из пиjетета према осам хиљада убиjених људи (међу коjима jе било много жена и деце), постави обележjе на том делу острва. Тачниjе, да обнови спомен-плочу коjа jе већ три пута уништавана. Представници Удружења „Јадовно

Nacisticki_pozdrav_na_mitingu_u_Zagrebu_2001.jpg

ТРАЖЕ УВОЂЕЊЕ ПОЗДРАВА „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“ У ХРВАТСКОЈ ВОЈСЦИ

Нацистички поздрав на митингу у Загребу 2001. У Хрватскоj jе покренуто потписивање петициjе за увођење поздрава „За дом спремни“ у службену употребу у хрватским Оружаним снагама, а међу потписницима су академици, свешеници, фудбалери, адвокати и новинари. Потписници петициjе затражили су данас од хрватског предсjедника Колинде Грабар Китаровић и предсjедника опозиционог ХДЗ-а Томислава Карамарка да предложе измjене Закона о хрватскоj воjсци да би поздрав „За дом спремни“ био уведен у службену воjну употребу, jавио jе портал „Индекс“. Они тврде да jе поздрав „За дом спремни“, коjи jе за вриjеме Другог свjетског рата био званични поздрав усташког покрета, заправо „старохрватски поздрав“. „Увођењем таквог поздрава у службену употребу његовала би се хрватска култура

Akcijom_je_osvjezen_cijeli_prostor_spomenika.jpg

Не могу нам покрасти сјећања

Загрепчанка Татjана Вуjичић Влачић покренула jе акциjу те помогла обнову покраденог споменика за 525 српских жртава усташког злочина из 1941. године Акциjом jе освjежен циjели простор споменика Свако зло за неко добро, каже народ. Слично би се могло рећи и за оно што се у посљедњих десетак мjесеци догађало око споменика за 525 српских жртава усташког масакра у Вељуну, почињеног од 6. до 9. маjа 1941. године, коjи се налази код школе у том кордунашком мjесту у склопу града Слуња. Споменик jе посљедњих пар мjесеци био два пута мета лопова, сакупљача племенитог метала. Подсjећамо, наjприjе jе украдено двадесетак плоча са именима невиних жртава, а онда су скинуте и однесене и

mars-egzodus.jpg

ПОЗИВ НИКОЛИЋУ И ВУЧИЋУ ДА ПРИСУСТВУЈУ МАРШУ „СТАЗАМА ЕГЗОДУСА

Марш стазом егзодуса Завичаjно удружење Завидовићана са сjедиштем у Добоjу упутило jе данас позив предсjеднику Србиjе Томиславу Николићу и премиjеру Србиjе Александру Вучићу да 10. септембра у мjесту Стог у Федерациjи БиХ (ФБиХ) присуствуjу обиљежавању 20 година од егзодуса Срба из Возуће и долине риjеке Криваjе у ФБиХ. Из Завичаjног удружења вjеруjу да ће Николић и Вучић препознати потребу да народу Возуће, па самим тим и циjелом српском корпусу, пруже подршку jер ће она помоћи да истина изађе на видjело свjетске jавности, те показати одлучност српских лидера у намjери да се ратне ране зациjеле на циjелом Балкану. Из ове организациjе подсjетили су да су 10. септемебра 1995. године на Возућу,

Lora_1.jpg

БУНГУРА ЧЕКА СУЂЕЊЕ И ЗА „ЛОРУ ДВА“

Лора Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац поздравио jе хапшење бившег хрватског воjног полицаjаца Емилиjа Бунгура коjи jе приjе 11 година правоснажно осуђен за злочин над српским цивилима у случаjу „Лора jедан“, а чека га суђење и за случаj „Лора два“. „То jе могло и раниjе да jе било добре воље. Мислим да се нису ни скривали, нико се ниjе трудио да ухапси оптужене“, рекао jе Штрбац Срни, оцjењуjући да се вjероватно и управник „Лоре“ Томислав Дуjић, коjи jе у бjекству, скрива негдjе у Хрватскоj. Напомињући да jе Бунгур био чувар затвора „Лора“ у Сплиту и jедан од осам припадника хрватских снага коjи су осуђени за злочине у том логору,

Јама Радача

ЧЕНГИЋ: ОБУСТАВЉЕНА ЕКСХУМАЦИЈА ИЗ ЈАМЕ „РАДАЧА“

Јама Радача Ексхумациjа из jаме „Радача“, код Мостара, тренутно jе обустављена због гаса коjи се поjавио на дубини од 60 метара, потврдила jе Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Леjла Ченгић. „Ексхумациjа ове jаме биће настављена када се стекну сви безбjедносни услови. Ангажован jе Рударски институт из Тузле коjи би требало да утврди постоjи ли нека врста опасности за људе коjи раде на претраживању“, рекла jе Ченгићева. Он jе подсjетила да jе ексхумациjа jаме „Радача“ почела 8. jуна и да нису пронађени никакви скелетни остаци. У jами „Радача“, на локалитету Горанци код Мостара, 2009. године пронађени су посмртни остаци три лица српске националности и jедног лица хрватске националности, а

Emerik_Sopard.jpg

Шопард: Бошњаци и Хрвати неће помирење

Посланик европског парламента из Француске Емерик Шопард о дану сећања на све жртве у Југославиjи: Нема помирења ако се актери не врате на почетак приче. Ко историjу заборавља, она му се понавља Емерик Шопард ПОМИРЕЊЕ на Балкану, после жестоких сукоба деведесетих, очигледно jе jош далеко. То показуjу и наjновиjи примери одбиjања већине лидера из региона да се установи заjеднички дан сећања на све страдале. Француски европосланик Емерик Шопард истиче за „Новости“ да jе предуслов за то да се историjа сагледа у целини, а не само последњих двадесетак година. * Шта мислите о идеjи премиjера Александра Вучића да се на простору бивше Југославиjе утврди jединствени дан сећања на све жртве у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.