Више од 800 ученика српске националности у основним и средњим школама у Дрвару, Гламочу и Грахову jе у позициjи дискриминисаног конститутивног народа у Ливањском кантону (Кантон 10), jер jе нарушено њихово уставно право да се образуjу на свом матерњем jезику, изjавио jе начелник општине Дрвар Стевица Лукач. Лукач jе данас учествовао на jавноj расправи Виjећа за заштиту виталних интереса Уставног суда Федерациjе БиХ (ФБиХ) о захтjеву Клуба српских посланика Ливањског кантона за утврђивање постоjања виталног националног интереса конститутивног српског народа у поступку усваjања Закона о уџбеницима и наставним средствима за основне и средње школе у том кантону. Он jе рекао да су ученици и њихови родитељи у великим проблемима тумачећи

Бања Лука Бањалука ће сутра обиљежити 70 година од ослобођења у Другом свjетском рату. Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић рекао jе Срни да jе данас, седам децениjа касниjе, Бањалука модеран европски град, препознатљив регионални центар, безбjедна, хумана и урбана средина. „Бањалука jе политички, административни, спортски и културни центар Републике Српске“, рекао jе Гаврановић. Броjним манифестациjама, коjе jе град организовао у сарадњи са градским организациjама, спортским и установама културе, те невладиним удружењима, током циjелог априла обиљежава се оваj значаjан jубилеj. На сам Дан града – 22. априла биће положени виjенци на више локациjа у граду. У jутарњим часова биће организован приjем за делегациjе из приjатељских и градова-партнера Каjзерслаутерн, Крањ, Ново Место, Велење,

Ливно Виjеће за заштиту виталних интереса Уставног суда ФБиХ одржаће данас jавну расправу о захтjеву Клуба посланика Срба у Скупштини Ливањског кантона за утврђивање постоjања виталног националног интереса конститутивног српског народа у поступку усваjања Закона о уџбеницима и наставним средствима за основне и средње школе у овом кантону. Тадашњи предсjедник Клуба српских посланика Синиша Михаjловић рекао jе Срни да jе у вези са овим захтjевом одржана jавна расправа на нивоу кантона и да jе потом уложен амандман на Приjедлог закона о уџбеницима и наставним средствима за основне и средње школе. „Кантонална Влада и министарство нису усвоjили амандмане, након чега jе Клуб Срба одлучио да покрене механизам заштите виталног националног интереса“,

Министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин изjавио jе да су недопустиви притисци коjима jе Србиjа изложена због одлуке да учествуjе на воjноj паради у Москви, поводом Дана побjеде над фашизмом. „Али, нисмо изненађени. Недоступиво jе било и бомбардовање Србиjе па се десило“, рекао jе Вулин за „Вечерње новости“. Он jе додао да званични Београд пажљиво прати шта се дешава и да не искључуjе ни могућност нових притисака, али да на све то одговара тако што се држи интереса Србиjе. На подсjећање да jе послиjе полемике са званичницима у Загребу критикован да отвара „нове ратове“, Вулин jе одговорио да Влада Србиjе говори само истину и упитао:

”Градоначелниче, како сте могли да запослите Момчила, Србина”, речи су шефа сплитског ХДЗ-а Петра Шкорића, упућене првом човеку града Иви Балдасару Петар Шкорић ”Градоначелниче, како сте могли да запослите Момчила, Србина”, речи су шефа сплитског ХДЗ-а Петра Шкорића, упућене првом човеку града Иви Балдасару. У до сада готово незабележеном ксенофобичном нападу, каквих ниjе било ни деведесетих, Шкорић jе замерио што jе посао као градски саобраћаjни редар добио грађанин Сплита српоске националности, на основу Закона о мањинама коjи регулише запошљавања у граду. ”Знате ли ви уопште колико Срба има у Сплиту. Извесни Момчило добио jе посао, а запослен jе jер jе имао предност због закона о мањинама. Немам ништа против мањина,

Геноцид над Јерменима Њемачка влада, под притиском посланика из сопствених редова, подржаће парламентарни приjедлог према коме jе масакр Јермена у Турскоj приjе jедног виjека примjер „геноцида“, рекао jе данас портпарол њемачког канцелара Штефан Заjберт. Ово jе велики политички помак за Њемачку, коjа ће се придружити Францускоj, Европском парламенту и папи Фрањи у употреби термина геноцид када описуjу покољ Јермена у Отоманском царству током Првог свjетског рата, 1915. године, преноси Роjтерс. „Влада подржава приjедлог резолуциjе према коjоj судбина Јермена током Првог свjетског рата служи као примjер у историjи масовних убистава, етничког чишћења, протjеривања и геноцида током двадесетог виjека“, рекао jе Заjберт. Турска jе признала да jе велики броj jерменских хришћана погинуо